Qyshk, Peć, 14. maj 2024
Na 25. godišnjicu masakra u Qyshku, premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, odao je poštu i položio cveće na spomen-ploču podignutu u čast ubijenih od strane Oružanih snaga Srbije ujutro 14. maja 1999. godine.
„Ovaj masakr je izvršen u ime Srbije, tako da Srbija mora da snosi odgovornost. Za ove zločine, deportacije albanskih civila, uništavanje imovine, ubistva i krađe tokom nasilnog raseljavanja. Pravda je preduzela veoma male i spore korake“, rekao je premijer Kurti.
Premijer Kurti je rekao da je cilj Srbije na Kosovu istrebljenje Albanaca, ali, kako je istakao, mi smo na svojoj zemlji, pre više od 25 godina i mnogo jači nego pre 25 godina.
„Preživeli smo kao narod i ostali smo jaki. Iz pepela rata ustali smo novim životom u slobodi. Zajedno svakodnevno jačamo našu Republiku, radeći sa predanošću i ljubavlju“, rekao je premijer Kurti.
On je rekao da svakog 14. maja obeležavamo pomen martirima u Qyshku i okolnim selima. U periodu od 25. marta do 14. maja 1999. godine u Qyshku su ubijene 44 osobe. Najmlađi je imao 18, a najstariji 91 godinu.
U ovim počastima, premijer Kurti je bio u pratnji zamenice premijera Republike Kosovo, Emilje Rexhepi, ministarke Industrije, Preduzetništva i Trgovine, Rozete Hajdari, ministra Administracije Lokalne Samouprave, Elberta Krasniqija, zamenika ministarke Obrazovanja , Taulanta Kelmendija, zamenika ministra za Zajednice i Povratak, Mevludom Sinanijem, kao i poslanicima Skupštine Kosova.
Celi govor premijera Kurtija:
Drage majke i članovi porodica narodnih palih boraca i martira,
Dragi invalidi i veterani Oslobodilačke Vojske Kosova,
Poštovana gospođo Emiljia Rexhepi, zamenica premijera Republike Kosovo,
Poštovani generale Agim Çeku, bivši premijer Republike Kosovo,
Poštovani poslanici Skupštine Republike Kosovo,
Poštovani ministri i zamenici ministara Vlade Republike Kosovo,
Poštovani gradonačelniče opštine Peć, Gazmend Muhaxheri,
Poštovani Baca Rexhep Fazlija,
Poštovane dame i gospodo,
Drage sestre i braćo,
Putem ovamo polja su bila puna božura. Kao u maju 1999. I posle 25 godina srca su puna bola i čežnje.
Svakog 14. maja obeležavamo pomen martirima u Qyshku i okolnim selima. U periodu od 25. marta do 14. maja 1999. godine u Qyshku su ubijene 44 osobe. Najmlađi je imao 18, a najstariji 91 godinu.
Danas se sećamo preko 120 ubijenih albanskih civila u Qyshku, Zahaqu, Pavlanu i Labljanu.
Vi koji ste ovde doživeli rat sećate se jutra 14. maja, kada su oko 7.30 u selo ušle oružane snage Srbije. Bilo je oko 100 naoružanih pripadnika, maskiranih i crno ofarbanih lica.
Nasilno su vas proterali iz vaših domova, okupili vas u centru sela. Oteli su vam novac i zlatne ukrase. Pocepali su i spalili vaša lična dokumenta. Nakon što su vas odvojili od žena i dece, muškarce su poslali u tri kuće. Pre pucnjave, jedan od srpskih vojnika je povikao: “U ime Srbije!” Drugi vojnici su odmah ispalili rafale metaka na muškarce i dečake. Zatim su zapalili kuće sa leševima unutra.
Ovaj masakr je učinjen u ime Srbije, tako da Srbija mora da snosi odgovornost. Za ove zločine, deportacije albanskih civila, uništavanje imovine, ubistva i krađe tokom nasilnog raseljavanja. Pravda je preduzela veoma male i veoma spore korake.
Za neka od ovih ubistava, 2010. godine u Beogradu je podignuta optužnica protiv 11 pripadnika 177. teritorijalnog odreda vojske Jugoslavije, poznatih kao „Šakali”. Svedočilo je 116 svedoka. U optužnici se navodi da su ubistva izvršena na svirep i podmukao način, jer su žrtve u većini slučajeva upucane u leđa. Većina tela žrtava su spaljena, kako bi se sakrili tragovi zločina.
Pre samo tri nedelje, 24. aprila ove godine, sedam bivših pripadnika Vojske Jugoslavije osuđeno je za ratne zločine počinjene u ovom masakru. Predrag Vuković osuđen je na 13 godina zatvora, Abulah Sokići na 12, Siniša Mišić na pet, dok su Lazar Pavlović, Slaviša Kastratović i Boban Bogičević osuđeni na po dve godine zatvora. Na maksimalnu kaznu osuđen je samo Toplica Miladinović, a tamo je maksimalna 20 godina. To znači samo 56 godina zatvora za 118 ubijenih, kako se navodi u optužnici. Ovo je takođe dokaz da je put ka punoj pravdi još dug.
Svi ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocida, sa njihovim počiniocima i naručiocima, moraju biti izvedeni pred lice pravde. Kosovo ne može oprostiti niti zaboraviti zločine koje je država Srbija počinila tokom rata na Kosovu.
Možda ne znamo za mnoge kriminalce da li su danas živi ili mrtvi, ali ono što znamo je da ih više nema. Oni koji su želeli naše istrebljenje su propali i pobegli.
Cilj Srbije na Kosovu je bilo istrebljenje Albanaca. Voleli su našu zemlju bez nas, ali evo nas u svojoj zemlji. Više od 25 godina, i mnogo jače nego pre 25 godina.
Opstali smo kao narod i ostali jaki. Iz pepela rata ustali smo novim životom u slobodi. Zajedno, svakog dana, jačamo našu Republiku, radeći predano i sa ljubavlju. Posvećeni smo budućnosti, ne zaboravljajući prošlost, tako da nijedna druga generacija neće doživeti ni približno ono što smo mi živeli i preživeli.
U stanju da zaštiti svoje građane i posvećena stvaranju jednakih mogućnosti za svakoga, Republika Kosovo, orijentisana ka NATO-u, i Evropskoj Uniji, zajedno sa Albanijom, živi ideale palih za slobodu. Nastavljamo da povećavamo opremu, sposobnosti i budžet za Kosovske Bezbednosne Snage, našu vojsku i za red i zakon svuda, za našu policiju.
Stojimo zajedno u bolu i nadi i sve smo bliži i bliži. Već se radi velikim intenzitetom u okviru proširenja republičkog puta N9, na ovoj veoma važnoj infrastrukturnoj arteriji koja povezuje glavni grad Republike sa zapadnim delom naše zemlje. Posle segmenta Kijeve-Dollc, dolazi segment Dollc-Zahaq, za koji smo izdvojili 90 miliona evra.
Idemo dalje putem razvoja i ravnopravnosti, ne zaboravljajući našu prošlost i nestalu pravdu.
Drage sestre i braćo,
Polja Qyshka su prekrivena krvavim božurima. Sa ovim cvećem koje je simbol sećanja, mira i izdržljivosti. Kao da nam se i priroda pridružuje ovoj komemoraciji, sa cvećem koje raste u slobodnoj zemlji. Jer oni koji su pali za slobodu nikada se ne zaboravljaju. Njihova krv nije izgubljena. Sećanje na njih je večno.
Slava svim palim, palim borcima i martirima, na putu slobode!
Last modified: 14 маја, 2024