Čabrat, Đakovica, 10. maj 2024
U znak sećanja i u čast žrtvovanju i prolivene krvi za slobodu, koja je u temeljima naše države i slobode, premijer Republike Kosovo, Albin Kurti odao je poštu na groblju narodnih palih boraca u Čabratu, Đakovica.
U pratnji članova vladinog kabineta i poslanika Skupštine Republike Kosovo, premijer Kurti se susreo sa porodicama palih boraca i martira u Đakovici.
Premijer je rekao da je Đakovica u svakom ratu dala mnogo, a posebno u poslednjem ratu. U Đakovici imamo 361 palih boraca i 1022 martira. Samo u danima između 7. i 11. maja 1999. godine imamo 26 palih boraca i preko 100 martira.
„Ubistva dece, staraca, žena, muškaraca, devojaka i mladića, ovo groblje na kojima čovek viđa bezbroj istih porodičnih prezimena, pokazuje da je Srbija vršila genocid na Kosovu i da je imala za cilj da istrebi Albance. Ali ona nije uspela u ovom svom okrutnom i anti-ljudskom projektu i danas smo 25 godina kasnije jači i moćniji nego ikada ranije“, rekao je premijer Kurti.
On je izrazio beskrajnu zahvalnost porodicama koje tako snažno stoje i drže ponos našeg naroda, koji je mnogo izgubio i propatio, ali je izašao kao pobednik i niko ih ne zaustavlja u demokratskom, socio-ekonomskom i evropskom napretku.
„Oslobodilačka Vojska Kosova, invalidi i ratni veterani, porodice palih boraca, su nepobitne vrednosti naše države i naroda na kojima nastavljamo da gradimo našu svetlu budućnost za generacije koje dolaze. Nema boljeg primera nego unuk Lule Sharani, Dijari, koji je kada smo se ovde sreli rekao da želi da se angažuje u Kosovskim bezbednosnim snagama, u vojsci naše Republike“, rekao je premijer Kurti.
Celi govor premijera Kurtija:
Danas smo, zajedno sa kolegama iz Vlade Republike Kosovo i Skupštine Republike Kosovo, došli da se sastanemo sa porodicama u Đakovici, na groblju palih boraca i martira u znak sećanja i u čast njihovog žrtvovanja, prolivene krvi za slobodu koja je u temeljima naše države i slobode.
Đakovica je dala mnogo u svakoj borbi, a posebno u poslednjoj. U Đakovici imamo 361 palih boraca i 1022 martira. Samo u danima između 7. i 11. maja 1999. godine imamo 26 palih boraca i preko 100 martira.
Ubistva dece, staraca, žena, muškaraca, devojaka i mladića, ovo groblje na kojima čovek viđa bezbroj istih porodičnih prezimena, pokazuje da je Srbija vršila genocid na Kosovu i da je imala za cilj da istrebi Albance. Ali ona nije uspela u ovom svom okrutnom i anti-ljudskom projektu i danas smo 25 godina kasnije jači i moćniji nego ikada ranije.
Imamo vojsku Kosova, imamo kosovsku policiju koja nas svuda štiti i koja nikada neće dozvoliti da se nešto slično ponovi, uprkos tome što naš severni sused Srbija nastavlja da kidnapuje Albance kao što je bio slučaj pre manje od godinu dana sa Sadikom Durakom, koji je tokom putovanja kroz Srbiju kao tranzitnu zemlju, pošto živi i na Kosovu i u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao državljanin i jedne i druge zemlje, zarobljen i nalazi se kao talac u Srbiji.
Oni ne samo da se ne kaju, ne samo da nisu pokazivali žaljenje, ne samo da sprečavaju istinu i pravdu, nego istovremeno nastavljaju stari avaz u novim vremenima i nastavljaju sa hvatanjem talaca Albanaca kao da smo u vreme rata.
Bio sam ratni zarobljenik sa mnogim đakovčanima. Jednom politički zatvorenik, pa ratni zarobljenik koji je prebačen u Srbiju. Isto se nastavlja i posle 25 godina da se Albanci tamo drže kao ratni zarobljenici, kao što je slučaj sa Sadikom Durakom, za koga i dalje zahtevamo da se pridruži narodu i međunarodni pritisak na Srbiju za momentalno i bezuslovno puštanje na slobodu.
U međuvremenu, večno se sa beskrajnom zahvalnošću zahvaljujem ovim porodicama koje tako snažno stoje i drže ponos našeg naroda, koji je mnogo izgubio i propatio, ali je izašao kao pobednik i nema ko da ga zaustavi u demokratskom, društveno-ekonomskom i evropskom napretku.
Ovom prilikom, dozvolite mi da istaknem da su Oslobodilačka Vojska Kosova, ratni vojni invalidi i borci, porodice palih boraca, nepobitne vrednosti naše države i naroda, na kojima nastavljamo da gradimo našu svetlu budućnost za generacije koje dolaze . Nema boljeg primera nego unuk Lule Sharani, Dijari, koji je kada smo se ovde sreli rekao da želi da se angažuje u Kosovskim bezbednosnim snagama, u vojsci naše Republike
Hvala vam!
Last modified: 13 маја, 2024