Priština, 08. maj 2024
Poštovani građani,
Poštovani predstavnici medija,
Upravo smo završili 203. sednicu Vlade Republike Kosovo. Doneli smo ukupno 22 odluke, čime smo doveli do 1799 odluka koje smo doneli kao demokratska vlada i dobro upravljanje.
Danas smo među njima imali nacrte zakona, nacrte propisa, administrativnih uputstava, predloge odluka iz raznih oblasti.
Na početku sastanka usvojili smo Nacrt zakona o bankama, koji ima za cilj da reguliše bankarsku delatnost u našoj zemlji, dok smo na kraju sastanka usvojili Nacrt zakona o pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi.
Među njima, usvojili smo i Pravilnik o zaštiti, fizičkoj bezbednosti i upravljanju poverljivim informacijama, čiji je pokrovitelj Kabinet premijera. Zatim smo usvojili i Uredbu i Administrativno uputstvo za utvrđivanje pravila i procedure za pokriće troškova obrazovno-zdravstvenih usluga za decu sa smetnjama u razvoju i načine institucionalne saradnje sa nevladinim organizacijama za sprovođenje politika i za prava i pružanje usluga za zaštitu dece.
Opštini Gnjilane ustupili smo plac od 5000 kvadratnih metara, gde je planirana izgradnja Srednje medicinske škole i Objekat za dnevni boravak starih lica.
Opredelili smo ili preraspodelili 4 miliona evra, sa ciljem da realizujemo 33 projekta u opštinama korisnicama u okviru Programa sufinansiranja sa donatorima za grant šemu na osnovu učinka opština.
Izvršili smo konačnu eksproprijaciju imovine u vezi sa izgradnjom puta Prizren-Tetovo, odnosno deonice Struzhe-ulazak u autoput “Ibrahim Rugova”.
Na isti način smo glasali i u slučaju eksproprijacije imovine koja se odnosi na izgradnju „Centralnog gradskog trga“ u Orahovcu i onih na koje se odnosi projekat „Stvaranje prostora za saobraćaj i kretanje pešaka“ u Prizrenu.
Osnovali smo četiri komisije, jednu za profesionalnu procenu za izbor izvršnog direktora Agencije za borbu protiv dopinga i drugu za poziciju generalnog direktora Uprave za civilno vazduhoplovstvo Kosova i dve relevantne komisije za izbor kandidata za generalnog sekretara Ministarstva Odbrane i kandidata za generalnog sekretara Ministarstva Uprave za Lokalnu Samoupravu.
Takođe smo odobrili sporazum o vazdušnim uslugama sa Vladom Kraljevine Saudijske Arabije, kroz koji težimo efikasnijim i konkurentnijim međunarodnim vazdušnim uslugama koje povećavaju trgovinu, blagostanje potrošača i utiču na ekonomski rast.
Sada, pre nego što odgovorimo na vaša pitanja, predajem reč ministru zdravlja Arbenu Vitiji.
Pitanje: Premijeru, da se zaustavimo kod zadnjeg razvoja događaja iz onoga što ste rekli na sednici Vlade, otvoreno ste izašli protiv uputa nacrta Ustavnom Sudu, otvoreno ste izašli na uslovljavanje nekih zemalja EU, Nemačke, Francuske, Italije i druge koje traže osnivanje Asocijacije kao preduslova za članstvo u Savetu Evrope. Protiv ste izašli tačno sedam dana pre sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope. Da li to znači da Kosovo konačno ugrožava svoje članstvo u Savetu, prvo? Drugo, da li to znači da Kosovo ide ka izolaciji kako bi se pridružilo međunarodnim organizacijama kao signal koji je Evropska Unija dala da bez uspostavljanja Asocijacije nema puta ka integraciji i da postoji rizik od izolacije Kosova? Premijeru, da li Vlada ima plan B, da izradi nacrt svog statuta da ga potom pošalje Ustavnom Sudu, dodajte ovde spremnost predsednice, koja je rekla da Kosovo zajedno sa SAD treba da osnuje ili izradi svoj nacrt, a zatim ga uputiti Ustavnom Sudu. Hvala vam!
Premijer Kurti: Prvo, ispunili smo sve standarde i kriterijume, ispunili smo sve uslove i preduslove, a to je potvrdila i Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Zahtev da se nacrt statuta Lajčaka i drugih emisara uputi Ustavnom Sudu Kosova tri puta je odbijen u institucijama Saveta Evrope. Prvi put u Parizu 27. marta na Savetu za Politička Pitanja i Demokratiju. Drugi put u Strazburu 16. aprila, ponovo na Savetu za Politička Pitanja i Demokratiju i treći put takođe u okviru Parlamentarne skupštine, koja je imala tu plenarnu sednicu. Dakle, ovaj zahtev je tri puta odbijen.
S druge strane, tu je garantno pismo, koje smo nas troje zajedno potpisali, šefovi državnih institucija, gospođa predsednica Osmani, gospodin predsedavajući Konjufca i ja kao premijer, u kome smo, kako su tražili, rekli da Osnovni sporazum, Aneks Implementacija, jedan Briselski, drugi Ohridski i ne isključujući član 7 u odnosu na član 10 koji uključuje Asocijaciju opština, dolaze nakon članstva i mi ih čak ni ne poričemo i spremni smo da ih poštujemo i sprovodimo. Međutim, tako bi bilo da je paket sporazuma potpisao predsednik Srbije i ja 26. oktobra prošle godine. Ako bi paket sporazuma bio potpisan, onda bi taj nacrt statuta mogao da ide u Ustavni Sud.
Nacrt statuta izvađen iz paketa, stavljen u centru važnosti i kao prioritetni hitan slučaj nije moguć, ne može se to bez uništavanja paketa. Ne može jedan član u vezi sa drugim članom od ukupno 11 članova, plus Aneks za implementaciju veštački, arbitrarno, biti stavljen u centar ili prioritetno bez uništavanja paketa. Dakle, ja branim Osnovni sporazum i ponovo naglašavam kao i u nekim drugim odgovorima ranije i u nekim intervjuima ove godine, da ne postoji mogućnost sa stanovišta Vlade Republike Kosovo da se govori o Asocijaciji opština bez da se krene po redu sa Osnovnim sporazumom i Aneksom za implementaciju. Dakle, logičan red stvari, politički dogovor, je ovakav.
S druge strane, 18. marta prošle godine, kada smo bili u Ohridu, ponudio sam da napišem nacrt statuta. Nacrt statuta sa tri stuba. Ali rekao sam da se jednom dogovorimo oko stubova, prvi stub je presuda Ustavnog Suda iz decembra 2015, drugi stub je evropski stub, pismo gospođe Frederike Mogerini iz avgusta 2015 i treći stub je američki stav objavljen od Cholet i Escobar u januaru prošle godine. Dakle, sa ova tri stuba, ako se slažete, ja ću napisti nacrt statuta, tako sam im rekao. Nisu hteli ni da čuju za to i štaviše rekli su mi da nacrt statuta treba da napiše menadžerski tim. Premijer ne piše statut rekli su, već menadžerski tim piše nacrt statuta. Moja primedba je bila da sam sada ja glavni menadžer. Ako vi pričate o menadžerskim timovima, a ja sam menadžer kao premijer, mogu ovo da napišem. Ne mora to da napiše menadžerski tim.
2. maja smo otišli u Brisel, menadžerski tim na čelu sa gospođom Danielom Vuićić je predstavio Republiku Srpsku 2.0, možda i nešto više, jer Srbija nije prihvatila Kosovo, a smatrali su da Asocijacija treba da kontroliše i prirodne resurse Kosova. Nešto na šta ni Vlada nema pravo. Na primer, imamo Nezavisnu Komisiju za rudnike i minerale, to nije čak ni ingerencija, mislim čak ni ingerencija koja pripada državi i skupštini, ne samo Vladi, osim što su preuzimale vlast od opština. I međunarodnici su videli da u tom menadžerskom timu nema kuda da se ide.
Predložio sam koncept ideju po hrvatskom modelu, znači ja sam predložio ovu stvar, ali je odbijena. Pošto Srbija i Hrvatska imaju sporazum o normalizaciji, tamo se to zove Nacionalni savet Srba. Postoji Nacionalni savet Srba u Hrvatskoj i onaj Hrvata u Srbiji, a pošto su i Srbija i Hrvatska izašle iz rata i iz bivše Jugoslavije i Hrvatska je članica Evropske Unije i NATO-a, uzeo sam primer unutar iskustva zvaničnog Beograda, ali je to odbijeno.
Dakle, odbijeno mi je da pišem nacrt statuta na osnovu tri stuba koja sam pomenuo, odbijeno mi je da pišem nacrt statuta po hrvatskom modelu. Ova dva odbijanja su se desila i potpis paketa od 26. oktobra je odbijen. Ne možemo sada da se vratimo u 2013. godini. Danas što govorimo je 8. maj, a ne o 8. mart. Između 8. marta i 8. maja ima dva meseca, a za ova dva meseca tri puta je odbijen zahtev da se to postavi kao uslov ili preduslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Govorimo o subjektu koji je tri puta dobio negativan glas, dva puta u Savetu za Politička Pitanja i Demokratiju i jednom u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, stoga nam je nemoguže da učinimo više u ovom pravcu, jer dolazimo u sukobu sa Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.
Šta smo uradili? Poslali smo garantno pismo najvišeg nivoa, predsednica, predsednik Skupštine i ja. Sada očekujemo da sve prođe dobro i u redu sa datumom 17. maja, ali kao što znate to ne zavisi samo od nas. Zavisi ko tamo glasa. To znači da će se zemlje članice izjasniti putem svojih ministara spoljnih poslova.
Već tri godine, koliko sam ja premijer, stalno se govori ‘Da li se Kosovo izolira zbog registarskih tablica, da li se Kosovo izolira zato što je Lulezim Hetemi otišao u kancelariju u Leposaviću’. Kosovo nije izolovano. Znači mi branimo stav Republike Kosovo, ustavnost, zakonitost. Dakle, moramo biti principijelni, biti osetljivi na zahteve naših saveznika i partnera, ali pre svega i na vrh svega imamo zakon, Ustav i naše javne interese. Sarađujemo sa međunarodnim faktorima i sa njima stalno imamo projekte razvoja i demokratizacije, čak i sa skeptičnim državama, pa čak i sa državama koje nas nisu priznale. To znači da izolacije nema nigde. Vi znate, kako možemo da pričamo o izolaciji kada se ove godine desila vizna liberalizacija. 1. januara 2024. izolacija je prekinuta. Dakle, stalno pričamo o izolaciji, a ove godine desila se vizna liberalizacija.
Pitanje: Premijeru, Savet Evrope danas pre dva sata nam je uzvratio odgovor, da do sada pitanje Kosova još nije stavljeno na dnevni red Saveta Evrope. Posle vašeg poslednjeg stava u vezi sa asocijacijom, da li verujete da će se bar Kosovo naći na dnevnom redu za 16. ili 17. maj, a takođe ako se već odluči, da li verujete da ćemo sada imati glasove Francuske i Nemačke?
Premijer Kurti: Verujte mi, kad bi zavisilo od mene, odlučilo bi se. Stavilo bi se na dnevni red i stavilo bi se ZA Kosovo. Parlamentarna skupština je sa 82 odsto glasala za Kosovo, 131 je bio za, 29 je bilo protiv. Ali ne mogu da preuzmem tu ulogu da govorim u ime tamošnjih zemalja. Dobro je njima postaviti pitanja o ovome. Šta Kosovo nije ispunilo? Zašto izveštaj eminentnih pravnika na najjasniji način utvrđuje najvišu ocenu za Kosovo?
Dozvolite mi da to pomenem samo u tri naglaska: „Aspiracije Kosova za članstvo u Savetu Evrope moraju naići na pozitivan odgovor“, zaključuje se u citatu. Ili drugi citat „Pravni okvir Kosova je naširoko u skladu sa standardima Saveta Evrope i da je njen Ustav veoma progresivan instrument“. Međunarodnici su to rekli za nas, jer da bismo rekli mi za sebe, možda bi neko posumnjao, ali su oni to rekli za nas. Ili drugo, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je donela ovaj zaključak. Ponovo citiram o asocijaciji: „Skupština smatra osnivanje Asocijacije opština sa srpskom većinom važnim korakom i načinom da se poveća učešće i demokratsko osnaživanje kosovskih Srba i da se obezbedi zaštita njihovih prava. Skupština smatra da bi osnivanje Asocijacije trebalo da bude uključeno u buduće razmatranje zahteva Kosova Komiteta Ministara za članstvo u Savetu Evrope, kao zalaganje nakon članstva Kosova“. Nakon članstva. Šta sad da radimo? Sami su ih napisali. Znači, eminentni pravnici, Savet za Politička Pitanja i Demokratiju, Parlamentarna skupština, rekli ove stvari o Kosovu, a ne Kosovo o sebi. A sada mi ponavljamo ono što su oni rekli kao citate. Nemamo ništa drugo ili više da uradimo.
I nadam se najboljem u narednim danima i za 17. maj, ali još jednom ponavljam da odgovor na pitanja šta će biti sa članstvom Kosova više nije u Prištini. Nije do nas. Kosovo je sve ispunilo. Kosovo je doživelo mnoge nepravde u prošlosti i sadašnjosti, ali mi za to nismo ni odgovorni ni krivi. Sve smo ispunili, crno na belo. To je vrlo jasno rečeno u njihovim izveštajima i dokumentima.
Pitanje: Dobar dan, Ana Marković, Prva televizija
Da li to što ste sada spomenuli da nećete poslati taj nacrt statuta Ustavnom Sudu i to što smo imali već nekoliko da kažem neuspšnih razgovora o dinaru u Briselu, da li to znači prekid dijaloga? Hvala
Premijer Kurti: mi imamo veoma velik uspeh od dijaloga a to je sporazum, imamo osnovni sporazum iz Brisela od 27 februara prošle godine, potom implementacioni aneks iz Ohrida takođe od prošle godine- 18 marta, znači mi smo otišli mnogo dalje nego dijalog kao takav jer mi imamo sporazum. Dijalog je dijalog za sporazum, a mi već imamo sporazum. Problem je u tome što Srbija nikad nije poštovala taj sporazum, ona je gazila i pregazila na svaki član tog sporazuma, odnosno najmanje 8 od 11. E sad, teško je izvršavati, uraditi implementaciju nekog sporazuma koji se ne poštuju, zato sam ja uvek insistirao da radimo potpisno taj sporazum kao garancija poštovanja sporazuma i implementacije istog. Kad bi 26 oktobra prošle godine, predsednik Srbije prihvatio da potpišemo taj paket sporazuma dge bi bio i ovaj nacrt statuta, za koji sam ja dva dana pre, 24 oktobra već dao moje kapitalne primedbe Lajčaku onda bi taj nacrt statuta mogao da bude prosleđen od strane naše vlade kod Ustavnog Suda, ali kao takav kakav je sad, to je kao jedan non-paper, to je kao working document, to je kao jedan nacrt na koji se još zamišljaju i to je kao radni dokument, nije to nikakav oficijelni dokument koji ima potpis ili pečat pa ide na Ustavni Sud, i šta više, to nije kosovski dokument, to je međunarodni dokument. Međunarodni dokument može da ide u bilo kojoj međunarodnoj instanci ali ne može u našem Ustavnom Sudu. U našem Ustavnom Sudu, to bi bio slučaj kada bismo mi potpisali 26 oktobra, taj paket sporazuma gde je osnovni sporazum, implementacioni aneks i ovaj nacrt statuta. Dali smo garancije sa gospođom predsednicom Osmani, sa predsednikom Skupštine Konjufca, kod gospođe Bakoyannis, sve što je bilo traženo od nas mi spo ispunili. Sada se nadamo najboljem 17 maja, ali taj nacrt statuta nije kosovski dokument i ne može niti da se izvuče iz paketa pa na taj način da se ruši osnovni sporazum niti da se uspostavi nekako na centru ili kao prioritet nad svim ostalim članovima sporazuma jer Ohridski sporazum to ne dozvoljava. Ohridski sporazum kaže da nema jednog člana koji je važniji od drugog. To je princip implementacije. Sad, ko god želi da član broj 7 ili broj 6 ili broj 4 ima prioritet nad drugim članovima to ide nasuprot Ohridskom sporazumu.
Pitanje: 11. maja završava se period implementacije plana deset tačaka, koji je Centralna banka Kosova objavila da bi olakšala pitanje dinara za Srbe koji žive na Kosovu. Šta će biti posle 11. maja, s obzirom da se i ovaj period smatra prelaznim? Hoće li izaći sa konkretnijim planom ili će se od sastanaka u Briselu očekivati samo konkretni rezultati? I na samom kraju, ako možete, kratak komentar o sajber napadima Rusije na kosovske institucije, na šta je reagovala i ministarka Spoljnih Poslova Donika Gervala.
Premijer Kurti: Posle 11. maja dolazi 12. maj i tako dalje, konkretno po pitanju dinara, kojeg mi nismo zabranili kao takvog, već kao sredstvo plaćanja i to je uradila Republika Kosovo a ne Vlada Republike, jer je to uradila Centralna banka Kosova novom uredbom. Oni su i viši od nas i ispred nas u daljem putu. Dakle, kao i za ove izbore koji su organizovani na severu, u četiri opštine 21. aprila, kada smo imali CIK, Centralnu izbornu komisiju iznad nas i ispred nas, tako i za pitanje dinara imamo CBK, Centralna banka Kosova iznad nas i pred nama.
Bilo je kontinuiranih napora da me dovedu u poziciju gde ja odlučujem i za Centralnu banku Kosova, za njihove odluke i tako dalje. To se dešava u diktatorskim državama, to se dešava sa autoritarnim režimima. Mi smo demokratska zemlja. Guverner Centralne banke Kosova je glasan u istoj sali u kojoj sam izglasan i ja. On ne izveštava meni. On izveštava republičkoj Skupštini, tako da ne mogu biti nad guvernerom. Moramo sačuvati našu republiku, podelu vlasti, što je od suštinskog značaja za demokratiju zemlje. Dakle, za pitanja o kojima odlučuje Centralna banka Kosova i planove implementacije sa fazama i rokovima odgovorni su oni. Mi smo tu da ih podržimo, a ne da ih vodimo.
U međuvremenu, šta god da je rekla moja zamenica, ministarka Spoljnih Poslova i Dijaspore gđa. Donika Gervalla, to je i moj stav. Ona je govorila u ime Vlade Republike Kosovo. Istina je da su neki sajtovi naših institucija u određenom periodu bili neaktivni. Vratili su se. Bilo je DDoS sajber napada, za koje se čini da dolaze najmanje iz Ruske Federacije, verovatno iz drugih alata koje imaju širom našeg kontinenta, ali njihov cilj je hibridni rat, koji bi, ako bi bio uspešan, rezultirao destabilizacijom naših bezbednosnih institucija , stabilnošću i nesmetanom toku poslova. Dakle, Donika Gervalla Schwarz je dala svoj stav u ime Vlade koju ja vodim.
Pitanje: Pomenuli ste na sastanku, ali i ovde na konferenciji, da su neki delovi bolnice dodeljeni opštini Gnjilane, između ostalog, za izgradnju objekta za dnevni boravak za stare. Interesuje me, gospodine Vitia, da li vas je gradonačelnik opštine Gnjilane obavestio da već tri godine tamo postoji kompleks sa devet zgrada, koji se naziva i Srećno selo, koji je nekorišćen i koji je takođe posvećen starijima i nekim drugim osetljivim kategorijama. Dakle, postavlja se pitanje zašto bi trebalo ulagati u druge objekte, dok one postoje i ako imate plan za puštanje u rad tih objekata?
Ministar Arben Vitia: Hvala vam puno. Ukoliko su u vlasništvu opštine Gnjilane, smatram da ovo pitanje treba da se obrati opštini Gnjilane. Na sastanku i u zahtevu koji je stigao od gradonačelnika Opštine Gnjilane, dobro je objašnjen razlog zašto bi u ovoj opštini trebalo graditi srednju medicinsku školu, i, naravno, sa velikim zadovoljstvom, s obzirom na obrazovanje profesionalaca u budućnosti, mi smo to prihvatili. Ostatak placa je deo za dnevni boravak penzionera i uzimajući u obzir i druge centrove, gde su ovi otvoreni, a ako se sećate tokom 2017-18 godine i u opštini Priština, gde takvi centri su uticali ne samo na zdravlje, već i na blagostanje, na socijalizaciju penzionera i starijih, naravno, kada ima toliki doprinos i kada toliko utiče na ovu veoma važnu kategoriju našeg društva, mi samo smo podelili ovaj deo zemljišta, vrlo sam siguran da će gradonačelnik sada izgraditi dobru školu, sa laboratorijama i kako treba, ali i veoma prijatnim ambijentom za kategoriju starih za opštinu Gnjilane.
Last modified: 13 маја, 2024