Priština, 18. april 2024
Poštovani zamenici premijera, ministri i zamenici ministara,
Poštovani građani,
Rezultat glasanja u utorak, u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, bio je izuzetan uspeh za Republiku Kosovo iz dva glavna razloga. Prvo, završila je najsloženiju fazu procesa članstva. I drugo, iako nam je bilo potrebno 2/3 glasova za, znači blizu 67%, ostvarili smo 82% glasova za. Ovo je jasan znak vitalnosti i uspešnog angažovanja diplomatije Republike Kosovo. Za ovo još jednom iz ove sale želim da se zahvalim zamenici premijera i ministarki Spoljnih Poslova i Dijaspore, gđi. Doniki Gervalla. Hvala Donika!
Uspeh postignut u poslednje dve godine u ovom procesu, učinio je argumente u korist članstva Republike Kosovo ne samo našim. U septembru 2022. godine, Pravno Odeljenje Saveta Evrope je potvrdilo da ne postoji pravna prepreka da Kosovo postane punopravni član Saveta Evrope; u međuvremenu, u maju 2023, eminentni pravnici su potvrdili da Kosovo ispunjava standarde Saveta Evrope, pa čak i prevazilazi međunarodne standarde u nekim pitanjima (kao što su ustavna prava manjina); a 27. marta, izvestilac Bakojani je potvrdila da je Kosovo ispunilo sve preduslove; prekjuče, 16. aprila, Parlamentarna Skupština je preporučila članstvo Kosova kao evropske države, bez dodatnih preduslova i skidanja asteriksa sa naziva. Dakle, nije bilo naziva sa asteriksom i danas, 18. aprila, konstatujemo da nas ovo zajedničko dostignuće države i građana sve raduje zbog dosadašnjeg rada i doprinosa, ali istovremeno i zbog novih mogućnosti koje su pred nama.
Ove činjenice i snažna podrška pre dva dana, 16. aprila, gde je 131 poslanika bilo za članstvo, jasni su pozivi Komitetu Ministara da razmotri našu aplikaciju u maju i da Kosovo prihvati poziv za članstvo u Savetu Evrope tog istog meseca.
Građani zemlje će imati koristi od članstva Kosova u ovoj organizaciji. Dok će najveći korisnici u pogledu svojih prava i zaštite biti nevećinske zajednice i marginalizovane grupe društva.
Srbija se juče, posle uspešnog glasanja u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, osvetila. Više od 20 sati na granici je zaustavljeno više stotina građana naše zemlje, koji su Srbiju koristili ne kao odredište već kao tranzit za povratak ili odlazak u zemlje Evropske Unije.
Među privedenima i uhapšenima je i zamenik direktora Kosovske Policije, Dejan Janković, iz redova nevećinske srpske zajednice na Kosovu. Prema informacijama kojima raspolažemo, zamenik direktora Janković je upućen u Rašku. Znamo iz prošlosti da u slučaju slanja tamo, oni se intervjuišu od raznih državnih aktera Srbije. Na graničnim prelazima Merdar, Jarinje, Dheu i Bardhe i na granici između Hrvatske i Srbije juče je privedeno ukupno 10 pripadnika kosovske policije (Srbi i Albanci). Pet njih je pušteno na slobodu, dok je petoro još u pritvoru, među kojima je i zamenik direktora Janković, ali su tu i Siniša Milić, Zoran Marinković, Boban Simeunović i Ramiz Ibrahimi*.
Akcija Srbije je nizak čin osvete za uspeh Kosova ka članstvu u Savetu Evrope. U međuvremenu, maltretiranje građana Republike Kosovo je takođe čin ozbiljnog kršenja ljudskih prava, slobode kretanja i principa dobrosusedstva. Srbija je jučerašnjom akcijom prekršila niz sporazuma među kojima su sporazum o slobodnom kretanju građana iz jula 2011. godine, sporazum o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama iz novembra 2022. između zemalja Zapadnog Balkana i Osnovni sporazum od februara 2023. godine u Briselu za normalizaciju odnosa i za dobrosusedstvo.
Arbitrarno hapšenje i pritvaranje i maltretiranje građana Kosova od strane Srbije, samo zato što Srbiju koriste kao tranzitnu zemlju, vratilo je gorka sećanja na Miloševićevu Srbiju. Podsećajući nas tako da ostaje ista, jer je vodi bivši njegov podređeni. Štaviše, uzvratna akcija Srbije je takođe zamišljena kao čin koji ima za cilj eskalaciju tenzija. To je zato što Srbija ne voli normalnost, mir i spokoj u regionu, a posebno na Kosovu. Nakon slobodnog pada u autokratiju u poslednjih deset godina, režim u Srbiji, u saradnji sa Ruskom Federacijom, stalno traži tenzije i sukobe, ili na Kosovu, ili u Bosni i Hercegovini, ponekad u Crnoj Gori, a često u obe ili u sve tri istovremeno.
Srbija je izvor pretnje miru, bezbednosti i stabilnosti regiona. Ne samo da nema unutrašnju demokratiju, ne poštuje građanske i političke slobode, vladavinu prava i slobodu medija, već se svrstava i uz Rusku Federaciju, koju nije sankcionisala, čime se sjedinila sa Belorusijom.
Milošević i Putin, koje je predsednik Srbije oličio, a koji se, čini se, uspešno krije od demokratskih lidera, izbijaju u prvi plan čim se vraća u Srbiju. Jer evropeizacija se ne dešava sa ruskim uspavankama.
Zabrane su juče donete na dan sećanja na strašne masakre u našoj zemlji, u dreničkim selima Paklek i Staro Čikatovo, gde je srpska vojska masakrirala 77 nenaoružanih albanskih civila. Nakon što su ih ubili, u pokušaju da eliminišu tragove zločina, u Pakleku su leševe zapalili, au Čikatovu odneli i poslali na masovno groblje u Rudnici.
Posle pada Miloševićevog režima, u Srbiji je otkriveno pet masovnih grobnica sa ukupno 950 ubijenih i kidnapovanih naših ljudi, 744 u Batajnici i preko 200 u Perućcu, Petrovom Selu, Rudnici i Kiževku. Srbija se i dalje stoji nad masovnim grobnicama, negirajući ih kao i počinjene zločine. Ami tražimo 1597 nestalih iz zadnjeg rata.
Na osnovu dogovora postignutog 2. maja prošle godine u Briselu na sastanku na visokom nivou, ponavljamo zahtev za otvaranje arhive 37. Motorizovane Brigade Vojske Jugoslavije, glavne odgovorne za mnoge masakre u regionu Drenica i za sudbinu mnogih nestalih lica u ovom regionu.
Potrebna nam je potpuna istina, potrebna nam je komandna i izvršna odgovornost, potrebna nam je institucionalna sudska pravda.
Još jednom pozivamo drugi stub moći na Kosovu, pravosudni sistem, da deluje odlučno, jer je krajnje vreme da se pravda donese žrtvama rata. Lokalno pravosuđe mora da deluje bez odlaganja, kako bi odgovorni, nalogodavci i izvršioci, bili optuženi, suđeni i kažnjeni.
Poštovane kolege, poštovani građani,
Ono što se dogodilo u petak i utorak, ovi zločini nad ženama, pokazuju posledice niskih kazni i često nekažnjivosti. Oni pokazuju neuspeh pravosudnog i tužilačkog sistema da uspostavi pravdu u našoj zemlji. Nedovoljne kazne su kršenje prava žrtava. Ovo, pokriveno nedostatkom odgovornosti i transparentnosti u radu pravosudnog sistema, naši građani ne opraštaju. Kao njihov glas, mi imamo odgovornost da preduzmemo mere za uspostavljanje odgovornosti tamo gde je to neophodno i da tražimo pravdu, po svaku cenu, tamo gde ona nedostaje.
U skladu sa zajedničkim ciljevima sa Savetom Evrope za povećanje transparentnosti i pristupa javnosti sudskim odlukama, rad i svaka proceduralna radnja svakog sudije i tužioca mora biti transparentna.
Pravno i moralno, nikome se ne može uskratiti pravo na pravično suđenje, niti pravo na jednaku zakonsku zaštitu. Tako da bi imali zaslužne kazne za muškarace ubice, a pravdu za žene žrtve.
Naša politička volja je nepokolebljiva. Odlučni smo da učinimo sve što je potrebno da zaštitimo živote i prava žena i devojaka na Kosovu. Nijedan napor nije prevelik u ovoj suštinskoj borbi za dostojanstvo i jednakost.
Za planirane i neophodne radnje u okviru međuinstitucionalnog odgovora, preneću reč ministarki Pravde gđi. Albuleni Haxhiu, ujedno i Nacionalna Koordinatorka za zaštitu od nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja, a zatim ću na istu temu dati reč zamenici premijera koja dolazi iz bosanske zajednice, Emiliji Redžepi, a nakon ovih dve reči, nastavljamo sa tačkama dnevnog reda.
*Ažuriranje: Od trenutka obraćanja premijera pušteno je četvoro njih, kao i zamenik direktora Janković.
Last modified: 18 априла, 2024