Priština, 22. mart 2024
U svom govoru posvećenom gubitku Adriane Abdullahu, koju su srpske snage ubile u Prištini pre 25 godina, Premijer Republike, Albin Kurti ,na Memorijalnoj akademiji koju je organizovala Kancelarija Premijera u saradnji sa Narodnim pozorištem Kosova, setio se njenog retkog talenta, nepokolebljive posvećenosti obrazovanju i njenog neuporedivog glumačkog kapaciteta, vrednosti koje su joj donele nadimak „Anđeo Dodone“.
„Bez provokacije, bez ikakvog razloga, napadnuta je umetnost Kosova, napadnuti su naši umetnici. U tom vremenu smo tragično izgubili našu Adrianu. Ali ne i njenu magiju. Adrianina magija živi među nama i nastavlja da nas inspiriše“, rekao je premijer, istakavši da vreme, društvo, njena dela, kao i političko rukovodstvo Republike Kosovo neće dozvoliti da se njen duh ugasi.
Nezamenljivim odjekom, premijer je nazvao nepravedno ubistvo Adriane agresorskim ratom, koja je upucana na njenoj društvenoj i svečanoj prilici, iako će ona i njen život zauvek biti na mestu otpora i plamena zapaljenog za život i slobodu u našoj zemlji.
„Nove generacije moraju imati priliku da upoznaju dobre primere, želju i bezuslovnu ljubav da stvaraju i u najtežim vremenima i u najopasnijim uslovima. Ovo je najveća lekcija koju nam Adriana daje, čak i posle 25 godina kako fizički nije sa nama”, dodao je dalje.
„Neka joj je večna slava i uvek novo sećanje na nju!” rekao je premijer.
U ime Adrianine porodice govorila je njena sestra Drita Abdullahu, koja je, nakon što se zahvalila svima koji svojom posvećenošću čuvaju uspomenu na Adrianu, rekla da je njen gubitak rana koja krvari bol.
„Sa energijom koja ju je uvek karakterisala, Adriana mi je pričala o pozorištu „Dodona”, o Narodnom pozorištu, koji su bili pod nasilnim merama režima, o putovanjima sa svojim kolegama širom zemlje sa njihovim predstavama”, rekla je ona, ističući kad god je razgovarala sa Adrianom telefonom, uvek je ostavljala utisak da je zovu sa sasvim normalnog mesta.
Na ovoj Komemorativnoj akademiji, premijer Kurti je pomenuo činjenicu da institucije Republike Kosovo stalno i snažno vode računa da obezbede poštovanje naših ličnosti umetnosti i kulture.
„Mi ćemo se sistematski angažovati da njihov rad, koji je društveni doprinos, bude dokumentovan i arhiviran. Da se sećamo nasleđa koje su ostavili, da se razvija i bude dostupna novim generacijama, onima koji će doći posle nas“, rekao je on.
Ovu komemorativnu akademiju organizovala je Kancelarija Premijera u saradnji sa Narodnim pozorištem Kosova. Prisutni su bili Adrianina porodica i bliski prijatelji, ministarka Pravde, Albulena Haxhiu, poslanici Skupštine Republike, čelnici Narodnog pozorišta i članovi šire umetničke zajednice.
Celi govor premijera Kurtija:
Draga porodice Adriane Abdullahu,
Gđa. Drita Abdullahu Zaimi i sinovi Uliks i Senton,
Poštovani prijatelji Adriane, g. Lutolli, g. Petrovci, g. Dragaj, g. Safqiu,
Poštovana ministarko Pravde, Albulena Haxhiu,
Poslanici Skupštine Republike,
Poštovani umetnici i glumci, široka umetnička zajednica,
Poštovano rukovodstvo Narodnog pozorišta, direktori i ostali,
Dame i gospodo,
Adriana Abdulahu nas je danas okupila u ovom pozorištu u Prištini. I 25 godina nakon njenog ubistva, spaja nas ljubav koju je gajila prema sceni i prema Prištini.
U martu 1999, pre nego što je napustila Kosovo, Adriana je insistirala da još jednom dođe u Prištinu. 22. marta uveče, pošto su oni bili u pozorištu, izašli su zajedno sa kolegama glumcima u kafanu „Magic”. Adriana je tamo ubijena pucnjavama srpskih snaga.
Bez provokacije, bez ikakvog razloga, napadnuta je umetnost Kosova, napadnuti su naši umetnici. Tu smo tragično izgubili našu Adrianu. Ali ne i njenu magiju. Adrianina magija živi među nama i nastavlja da nas inspiriše.
Adriana se zove “Anđeo Dodone”, a pozorište njenog grada, Uroševca, zove se ” Teatar Adriana”.
Jer duh poput Adrianinog ne može se ugasiti. To ne može učiniti vreme,ne dozvoljava društvo, ljudska dela i iskustvo ne omogućavaju. A ni mi, kao političko rukovodstvo Republike Kosovo, nećemo ga napustiti.
Adriana Abdullahu je poznata po svom retkom talentu, nepokolebljivoj posvećenosti obrazovanju i neuporedivim glumačkim kapacitetima. Studije na fakultetu nastavila je i tokom rata, uprkos svakodnevnim opasnostima.
Rodbina i prijatelji opisuju je kao devojku koja je blistala svojim osmehom i energijom. To je bilo i u mračnim vremenima poslednjih godina, poslednje decenije, prošlog veka. Kao retka kometa, koja sija u mraku, koja zadivljuje svakoga ko je vidi i koja se nakratko pojavljuje na nebu. Takva je bila Adriana. Pamtićemo je kao kometu koja nam se vraća svakog 22. marta, svake godine koju živimo, ali i u svakoj predstavi našeg Teatra otpora- Dodona i pozorišta Adriana koje nosi njeno ime u Uroševcu.
Ona i njen život zauvek će biti uzor otpora i gorućeg plamena za život i slobodu u našoj zemlji.
Kada je ubijena, Adriana Abdullahu je imala 23 godine. Bila je godinu dana mlađa od mene. Da je nisu ubili, Adriana bi danas bila godinu dana mlađa od mene. Sinoć sam bio u pozorištu „Dodona” i bila je predstava ciklusa „Atmosphere” Nedelje frankofonije. Odlična predstava, fascinantno “B+B=BB”, za lik Brižit Bardo, kako se snalazila u situacijama i delima savremene istorije francuske kulture i umetnosti.
Adriana Abdullahu bi sinoć mogla da gleda francusku emisiju “B+B=BB” da je nisu ubili pre 25 godina. Ubica pre 25 godina nije ciljao Adrianu tako jednostavno, ubica je mrzeo do te mere da je ubio Albanku koja slavi, umetnicu koja obećava.
Nije pucao na Adrianu, nego je pucao na njenu društvenu situaciju, njeno praznično okruženje. Da Adriana nije ubijena pre 25 godina, bilo bi bezbroj predstava u kojima je već igrala uloge i nagrada kojima je već nagrađivana.
Da je nisu ubili, danas bi njeni student mogli da slave ispite koje su dali kod nje, kao što je ona slavila za ispite koje je dala u klasi Faruka Begolija.
Da je nisu ubili pre 25 godina, možda bismo danas raspravljali ko je od njene dece najviše ličilo na lepu i slavnu majku našeg pozorišnog glumca.
Nepravda Adrianinog ubistva ostavila je nezamenljiv odjek. Njen fizički gubitak nikada neće nadvladati njenu pozitivnu duhovnu moć. O tome svedoči i Pozorište u Uroševcu gde se pod okriljem pozorišta „Adriana“ razvijaju nove generacije umetnika.
A ovo je samo jedan korak ka očuvanju duhovnog, umetničkog nasleđa koje je iza sebe ostavila za nas ostale.
Današnja komemoracija je još jedan skroman korak koji zajedno činimo, da se prisetimo života i dela Adriane Abdullahu.
Nove generacije treba da imaju priliku da upoznaju dobre primere, želje i bezuslovne ljubavi da stvaraju i u najtežim vremenima i u najopasnijim uslovima. Ovo je najveća lekcija koju nas Adriana uči, čak i nakon 25 godina što je fizički nema sa nama.
Podseća nas da umetnost i kultura, iako se razvijaju tokom vremena, ne zavise od vremena. Podseća nas da su umetnost i kultura suština otpora potlačenih naroda, koji žele i ostvaruju slobodu.
Naše institucije Republike Kosovo stalno i snažno se staraju da obezbede poštovanje naših ličnosti umetnosti i kulture.
Sistematski ćemo se angažovati da njihov rad, koji je društveni doprinos, bude dokumentovan i arhiviran. Da se sećamo nasleđa koje su ostavili, da se razvijamo i budemo dostupni novim generacijama, onima koji će doći posle nas.
Sa velikom ljubavlju prema životu, Adriana je živela izuzetno brzim tempom. Rat agresora presekao je san njenog i našeg pozorišta. Na krilima slobode naše Republike, nose ga i oživljavaju mlade glumačke generacije, uz neviđenu ljubav prema umetnosti, prema građanima, prema pozorištu, prema lepoti.
Slava životu i delu Adriane Abdullahu!
Neka joj je večna slava i zauvek nova uspomena na nju!
Last modified: 22 марта, 2024