Zyra e Kryeministrit

Celo obraćanje zamenika premijera Bislimija na konferenciji za medije

31 januara, 2024

Priština, 31. januar 2024

Prvi zamenik premijera za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog Republike Kosovo, Besnik Bislimi, održao je konferenciju za medije zajedno sa ministrom Finansija, Rada i Transfera, Hekuranom Muratijem.

Teme koje su obrađene na ovoj konferenciji bile su pitanje uredbe koju je usvojila Centralna Banka Kosova za gotovinsko poslovanje i informisanje o sastanku sa izaslanikom Lajčakom održanom sinoć.

Potpuna uvodna reč zamenika premijera Bislimija:

Hvala vam što ste danas došli da pratite konferenciju za medije, moju i ministra Finansija g. Muratija, gde ćemo adresirati dve teme: pitanje uredbe koju je usvojila Centralna Banka Kosova za gotovinsko poslovanje i informisanje o sinoćnjem sastanku sa specijalnim predstavnikom EU, g. Lajčakom. Počeću ja, a onda će ministar Murati dodati elemente koji se odnose na početak implementacije uredbe Centralne Banke.

Na kraju godine koju smo ostavili za sobom, Centralna Banka Kosova je usvojila novu Uredbu za Gotovinsko Poslovanje, koja stupa na snagu od sutra. Kako je više puta pojašnjavala institucija koja je usvojila uredbu, ona ima niz ciljeva: ima za cilj kontrolu količine i kvaliteta novčanica u opticaju; da zaštiti integritet finansijskog sistema zemlje; unaprediti i intenzivirati borbu protiv kriminalnih aktivnosti na finansijskom tržištu, kao što su finansiranje terorizma, pranje novca, upotreba falsifikovanih novčanica i dr. Nema sumnje da je krajnji cilj uredbe, osim sprovođenja monetarne politike u zemlji, i zaštita potrošača i platnog sistema u Republici Kosovo.

U ovom kontekstu, predmet uredbe nije bilo i nije određivanje zvanične valute u opticaju, jer je to utvrđeno mnogo ranije. Isto tako, zabrana opticaja bilo koje određene valute nije bila u fokusu uredbe, jer je i ova tema bila i nastavlja da bude regulisana našim Ustavom, kao najvišim pravnim aktom zemlje. Prema tome, svaki pokušaj da se uredba tretira sa, ili samo sa aspekta zabrane upotrebe određene valute, u najboljem slučaju predstavlja nepoznavanje uredbe ili ovlašćenja Centralne Banke, ali i sklonost za zloupotrebu ove uredbe za neplemenite političke interese.

Prilikom izdavanja ove uredbe, CBK se maksimalno pobrinula da sačuva svoju punu nezavisnost, kako institucionalnu tako i upravljačku, ove važne komponente za garantovanje uspešnog rada svake institucije koja je preuzela ulogu kreatora i realizatora monetarne politike u zemlji. I još jednom je pokazao impresivan nivo profesionalizma, ove veoma važne komponente u garantovanju uspešne integracije našeg monetarnog sistema u platforme i mehanizme regionalne saradnje i one unutar evrozone. Za ovo je vlada Kosova beskrajno zahvalna organima koji donose odluke u Centralnoj Banci zemlje.

Ova uredba donosi niz važnih novina, koje se odnose na ponovnu zabranu puštanja u promet novčanice od 500 evra, uspostavljanje preciznih pravila za upravljanje uvozom ili izvozom novčanica u evrima ili alternativnim valutama, pokazuje uslove ili standarde za licenciranje operatera koji se bave uvozom novčanica ili čak mašina za brojanje, ali i postavljaju pravila za razmenu oštećenih novčanica. Sve ovo stupa na snagu sutra. Pokušaj da se datum stupanja na snagu tumači samo sa stanovišta uticaja koji će imati na prevoz dinarskih valuta, zanemaruje uredbu u celini i obezvređuje sve ove bitne aspekte koji regulišu gotovinsko poslovanje u zemlji.

Dozvolite mi da ponovim da Uredba CBK niti zabranjuje, niti dozvoljava, niti se bavi srpskim dinarom. To je zato što srpski dinar ranije nije ni bio dozvoljen, da bi ga zabranila uredba. Međutim, postoji niz zabrinutosti u vezi sa uticajem koji primena uredbe može imati na one građane koji su primali transfere iz Republike Srbije preko nelegalnih struktura koje su poslovale i nastavljaju da rade nelegalno na tržištu, kao i uticaj koji ova uredba može imati na one poslove koji godinama obavljaju transakcije u dinarima, a koji nisu mogli da se registruju u sistemu nacionalnih računa, niti ih oporezuje poreska uprava zemlje. Protekla nedelja je bila ispunjena nizom sastanaka, reakcija i zahteva, a bilo je i dosta pogrešnih tumačenja glavnih poruka koje su proizašle sa ovih sastanaka i ovih izjava.

Dozvolite mi da s tim u vezi istaknem sledeće:

Nijedan od zahteva uključenih strana, a posebno se ovo odnosi na naše međunarodne prijatelje, ne dovodi u pitanje zakonitost uredbe koju je odobrila CBK. Čak i ne dovode u pitanje činjenicu da je CBK jedina institucija koja kreira i sprovodi monetarnu politiku u zemlji; Ne sumnjaju da je u celom ovom procesu CBK nezavisna institucija, i da je u ovom dizajnu monetarne politike, CBK podložna samo našem Ustavu i najnaprednijim međunarodnim standardima koji regulišu platni sistem; ne spore da je evro bio i ostaje jedina zvanična valuta u upotrebi; i svi visoko cene potrebu za zaštitu građana i bankarskog sistema od falsifikovanih novčanica, od aktivnosti kojima se finansira terorizam, od pranja novca i drugih rizika sa kojima se suočava finansijski sistem jedne zemlje.

Jedina briga naših partnera je neophodnost da za eventualno prilagođavanje rada po novim pravilima, oni građani koji su prihvatili i prihvataju transfere iz Republike Srbije, imaju malo više vremena na raspolaganju, istovremeno da budu bolje informisani o implikacijama koje proizilaze iz primene ove uredbe.

Iz prethodno rečenog, postaje jasno da je primarni uslov da se obezbedi laka tranzicija i bezbednost srpskih građana, da primena uredbe ne znači zabranu transfera iz Srbije i ne znači eventualne finansijske reperkusije za držanje valutu druge države. Rukovodstvo Centralne Banke Kosova, ponudilo je opcije kako se to može rešiti bez izazivanja eventualnih poteškoća i nejasnoća građanima srpske zajednice, koji su do sada poslovali sa dinarom.

Vlada Republike Kosovo je odlučna da sprovođenje vladavine prava na svakom delu teritorije Kosova bude bezuslovno i beskompromisno. Istovremeno, Vlada Republike Kosovo je posvećena da eventualni prelazni periodi obezbede da se građani prilagode što brže, lakše i bez štete. Vladini mehanizmi koji imaju obavezu da ovu uredbu sprovode u praksi, u ovoj prelaznoj fazi će se u potpunosti fokusirati na to da od sutra više ulažu u informisanje i edukaciju privrede i građana, a ne u kaznene mere. Ministarstvo Trgovine i Industrije je obezbedilo da Agencija za Registraciju Biznisa počne sa radom u ove četiri opštine na severu Kosova, kako bi kompanije mogle da se registruju i fiskaliziraju. Komercijalne banke koje posluju na Kosovu imale su i dobile su instrukcije da otvore nove filijale u četiri severne opštine zemlje, a takođe ih Centralna Banka obavezuje da ponude osnovne bankovne račune koji ne snose nikakve troškove svojim vlasnicima.

Mi, kao Vlada Republike Kosovo, tražimo od rukovodstva Centralne Banke Kosova da uspostavi liniju komunikacije sa Centralnom Bankom Srbije, kako bi se pronašao najpogodniji mehanizam koji omogućava nastavak daljeg slanja donacija iz Srbije građanima srpske zajednice na Kosovu, a to istovremeno obezbeđuje transparentnost i sigurnost za finansijsko tržište zemlje. U uređenju ovih modaliteta postoje primeri iz prošlosti, gde je na primer Vlada Republike Kosovo slala podršku opštini Preševo, a zatim Centralna Banka Srbije automatski pretvarala evre u dinare i prebacivala ih u račun opštine Preševo. Kao što je bezbroj primera kada Republika Srbija slala uplate u evrima svojim susednim državama. Što se pre postigne ovaj dogovor, veći je doprinos ove dve centralne banke u otklanjanju eventualnih zabrinutosti jednog dela građana.

Dozvolite mi da u nastavku dotaknem jednu listu apostrofiranih briga u danima koje smo ostavili za sobom, za koje verujem da treba više jasnoće.

Rečeno je da se očekuje da će primena uredbe Centralne Banke Kosova o gotovinskom poslovanju najviše pogoditi penzionere iz redova srpske zajednice, jer nemaju pristup bankovnim računima i nisu upoznati sa korišćenjem evra za njihove dnevne transakcije. Pre svega, želim da vas obavestim da Vlada Republike Kosovo, preko svog trezora, na mesečnom nivou prenosi novčana sredstva za 26.987 penzionera srpske zajednice.

Sva ova sredstva se prenose na bankovne račune i u valutu evro. To znači da svaki od ovih 26.987 penzionera, koji čine oko 35 odsto građana srpske zajednice na Kosovu, imaju bankovne račune, primaju evre i plaćaju u evrima kao i svaki drugi građanin Kosova. Penzije koje primaju iz Srbije su navrh penzija koje primaju sa Kosova, ali se bez problema mogu preneti na iste postojeće bankovne račune. Isto važi i za 2.205 porodica koje koriste socijalnu pomoć iz Republike Kosovo, ili za 4.244 dece koja koriste univerzalni dečji dodatak i 1.372 bankovna računa na koje trezor uliva sopstvena finansijska sredstva za podršku majkama u prvih 6 meseci nakon porođaja.

Dodajte ovde isplate za sve one koji rade za javne, lokalne i centralne institucije u Republici Kosovo. Sve ovo zajedno znači da na Kosovu postoji 33.090 bankovnih računa na koje je država Kosovo prenela i nastavlja da prenosi uplate u evrima. Ako se ovome doda još oko 10.000 bankovnih računa koji postoje u vlasništvu građana Srbije, ali nemaju priznanja od države, ispada da u proseku svaka srpska porodica na Kosovu ima približno dva aktivna računa u banci. U međuvremenu, poslovne banke su otvorene i za druge klijente koji zahtevaju otvaranje sličnih računa. Poruka koju želim da prenesem je da je ta briga uglavnom veštački stvorena, zabrinutost da nema bankovnih računa i nepoznavanje plaćanja u evrima.

Druga zabrinutost se odnosi na uticaj koji primena ove uredbe može imati na paralelni sistem obrazovanja i zdravstva koji funkcioniše u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu. Ova zabrinutost je pojačana jer postoji percepcija da ovaj sistem u potpunosti finansira Republika Srbija. Želim da istaknem da Republika Kosovo, odnosno Ministarstvo Finansija, ima veoma preciznu formulu po kojoj distribuira centralne grantove opštinama i ovi grantovi ne diskriminišu opštine sa srpskom većinom, već imaju kriterijume koji omogućavaju pozitivnu diskriminaciju istih . Ovo se posebno odnosi na grantove za obrazovanje i zdravstvo, uključujući dodatna izdvajanja za tri opštine koje takođe pružaju sekundarne zdravstvene usluge kao rezultat asimetrične decentralizacije i dodatne nadležnosti koje proizilaze iz Ahtisarijevog plana.

Većina ovih grantova je iskorišćena za plate i dnevnice. To znači da su nastavnici, lekari i medicinske sestre koji rade u obrazovnom i zdravstvenom sistemu u ovim opštinama primali i primaju plate iz budžetskog sistema Kosova, a ta sredstva u Republici Kosovo se isplaćuju samo u evrima i troše se samo u evrima.

Dozvolite mi da navedem samo dva primera u vezi s tim: Na primer u opštini Štrpce, 2023. godine, ceo grant za obrazovanje je bio 1,3 miliona evra, dok je iste godine potrošeno na plate u obrazovnom sistemu u ovoj opštini više od granta za obrazovanje, odnosno 1,7 miliona evra. U opštini Gračanica, na primer, iste godine grant za zdravstvo iznosio je ukupno 1,55 miliona evra,i iste godine na plate je potrošeno oko 1,48 miliona evra.

Zaključno, nijedan građanin Republike Kosovo nema razloga da se plaši sprovođenja nove uredbe Centralne Banke zemlje. Svaki građanin Republike Kosovo treba da se raduje kada se ojača integritet finansijskog sistema, kada se spreči pranje novca, kada se spreči finansiranje terorističkih aktivnosti, kada smo zaštićeni od unošenja lažnih valuta i kada ceo naš sistem postaje transparentniji i stabilniji.

Vlada će obezbediti što više informacija i obrazovanja. Centralna Banka Kosova treba da obezbedi da građani u svakoj opštini imaju pristup bankarskom sistemu zemlje, a to znači veće prisustvo komercijalnih banaka sa njihovim filijalama, kao i da istovremeno obezbedi da u saradnji sa Centralnom Bankom Srbije pronađu odgovarajući mehanizam za obezbeđivanje transfera donacija koje Srbija želi da pošalje građanima srpske zajednice na Kosovu.

Svi zajedno moramo da vodimo računa da se glas onih koji informišu i edukuju čuje više i glasnije od glasa onih koji dezinformišu, paniče i manipulišu za uske i kratkoročne političke interese.

Sada mi dozvolite da vas ukratko obavestim o sinoćnjem sastanku sa gospodinom Lajčakom, visokim predstavnikom Evropske Unije za dijalog između Republike Kosovo i Srbije. Na sastanku smo razgovarali o sledećim temama:

Prva tema: Odnosi se na neophodnost formalizacije Sporazuma zajedno sa Aneksom za implementaciju. Postoje izjave iz Srbije da sprovode svaki sporazum koji potpišu. Ova izjava poziva na potpis. Ovim izjavama g. Vučić kaže da ako hoćete da sprovedem Osnovni sporazum, naterajte me da ga potpišem. Pored ovih izjava, tu su i pisma koja je gđa. Brnabić je poslala u Evropski Parlament, gde navodi da nemaju ovaj sporazum, da ga neće sprovoditi, da ne priznaju teritorijalni integritet Kosova i da ne prihvataju članstvo Kosova u Organizaciji Ujedinjenih Nacija.

Druga tema o kojoj smo razgovarali sa g. Lajčakom, radi se o neophodnosti da se što pre ukidaju kaznene mere Evropske Komisije. Izneli smo naše argumente, zašto usvajanje ovih mera šteti zemlji, zašto je nelogično i stvara neravnotežu u dijalogu i koči evropski put Kosova. Saglasni su da nametnute mere Kosovu su besmislene jer je poslalo četiri predsednika u njihove kancelarije, a Srbiji ni posle terorističkog akta 24. septembra u Banjskoj mere nisu izrečene.

Kao treću temu, razgovarali smo o problemima koji su još uvek nerešeni mapom puta za implementaciju Energetskog sporazuma. Krajem januara podeljeno je preko 20.000 računa korisnicima energije ili potrošačima na severu, ali ima još nekih pitanja koja čekaju na rešavanje. Prva tema koja je veoma važna za Kosovo je puštanje u rad interkonekcionih vodova između Kosova i Srbije. Druga tema, koja je podjednako važna, tiče se postavljanja digitalnih brojila potrošačima na severu. Postoji spremnost Evropske Unije da finansira projekat postavljanja digitalnih brojila, ali postoji neizvesnost u kojoj meri na takav projekat mogu uticati mere nametnute Kosovu. Od g. Lajčaka, dobili smo pojašnjenje da je postignut dogovor da se ova mera ili ovaj projekat ne može uvrstiti na listu mera Evropske Unije i stoga možemo da idemo dalje, a treći problem o kome smo razgovarali su nagomilani dugovi KOSTT-a, kao rezultat odstupanja u potrošnji energije nakon oktobra 2022. godine, za koje očekujemo da Evropska Unija nađe rešenje za njihovo finansiranje.

Četvrta tema o kojoj smo razgovarali sa visokim izaslanikom Evropske Unije odnosi se na odluku Vlade Republike Kosovo da suficit u četiri opštine na severu Kosova iskoristi za otplatu dela nagomilanog duga KOSTT-a. Objasnili smo g. Lajčaku, da sredstva povereničkog fonda na severu, nakon što budu prebačena u opštinski budžet odobren od strane Fonda, prestaju da budu sredstva povereničkog fonda i tretiraju se kao prihodi budžeta Republike Kosovo.

Peto, tretirali smo probleme koji prate primenu sporazuma o registarskim tablicama. Imamo konverziju svih automobila sa KM registarskim tablicama u službene i legalne u Republici Kosovo, imamo obostrano priznavanje registarskih tablica sa Srbijom, ali to onda stvara potrebu za auto-školoma na severu, gde se vozačka dozvola može dobiti, da ima centar za tehničku kontrolu i drugo, kao i konverziju vozačkih dozvola koje su dobijene u Srbiji, i za to mi pokušavamo da nađemo rešenje , a u vezi sa tim razgovarali smo i o potrebi povećanja pružanje notarskih usluga u četiri opštine na severu Kosova.

Šesto, razgovarali smo o zabrinutostima izazvanim usvajanjem Uredbe Centralne Banke Kosova, o čemu smo govorili u prethodnom delu. Sve ovo što smo ranije razjasnili, objasnili smo i gospodinu Lajčaku.

Sedmo, razgovarali smo o vanrednim izborima u četiri opštine na severu Kosova. U Evropskoj Komisiji postoji zabrinutost da sada nakon prikupljanja peticije može biti nejasnoća o tome kako će teći izborni proces, ko treba da odredi datum glasanja za razrešenje predsednika, da li je to nadležnost predsednice ili Centralne Izborna Komisije i šta ako ovo Administrativno uputstvo osporava bilo koja stranka u Ustavnom Sudu.

Osmo, razgovarali smo o problemima u vezi sa predlogom Evropske Komisije u vezi sa ilegalnim pasošima koje izdaje Ministarstvo Unutrašnjih Poslova Srbije. Pokazali smo svoj stav da ovakav predlog podriva nezavisnost Republike Kosovo, podriva teritorijalni integritet Kosova, podriva dijalog za normalizaciju i podriva naše napore da integrišemo građane srpske zajednice u institucije Republike Kosovo. I stvara velike bezbednosne probleme i sprovođenje sporazuma o repatrijaciji koje smo potpisali sa zemljama Evropske Unije pre liberalizacije viznog režima sa našim građanima takođe.

I na kraju, kao poslednju temu, razgovarali smo i o prekršajima koje je počinio operater mobilne telefonije MTS, bilo prodorom frekvencija na Kosovo, bilo kršenjem osnovnog sporazuma o veličini imovine koju treba da imaju na Kosovu, ili sa njihovim investicijama koje prevazilaze regulatorna odobrenja, čak i u smislu novih instrumenata koje su uveli, a nisu deo Briselskog sporazuma. Ovo su znači teme o kojima smo razgovarali.

 

Last modified: 31 јануара, 2024

Comments are closed.