Priština, 6. decembar 2023
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je danas uvodnoj Konferenciji Nedelje Ljudskih Prava, u organizaciji Inicijative Mladih za Ljudska Prava (YIHR).
Premijer Kurti je izrazio zadovoljstvo što je treću godinu zaredom bio na uvodnoj Konferenciji Nedelje Ljudskih Prava, koja ove godine obeležava deseto izdanje, i čestitao Inicijativi Mladih za Ljudska Prava na Kosovu na posvećenosti tokom ove decenije .
U obraćanju pred prisutnima, premijer je rekao da veruje da su ljudska prava i suština i temelj civilizacije. Sve postaje toliko teško da je nemoguće ako ne verujemo u ljudska prava i sve postaje tako lako, skoro odmah izvodljivo kada verujemo u ljudska prava, dodao je dalje.
U duhu partnerstva između Vlade Republike Kosovo i organizacija civilnog društva, premijer Kurti nas je pozvao da nastavimo da imamo otvorenu diskusiju o načinima operacionalizacije preporuka izveštaja i analiza ovih organizacija o ljudskim pravima, a posebno o tome gde postoje kršenja ljudskih prava, etničkih manjina, LGBTIQ+ zajednice, onih koji su siromašni, onih koji su iz ovog ili onog razloga ostali neobrazovani, neškolovani i onih sa invaliditetom ili posebnim potrebama, i onih koji razmišljaju zašto su nesretni u životu jer su imali nesreću ili čak napravili pogrešan izbor u životu koji ih košta do kraja života.
„Uz svih njih, solidarnost, saradnja za ravnopravnost i dostojanstvo. Želim da ove platforme za diskusiju, kao i ova konferencija, služe za korisnu razmenu i novu inspiraciju“, rekao je premijer Kurti na kraju svog govora.
Celi govor premijera Kurtija:
Dobar dan svima i izvinjavam se što kasnim na početak ove konferencije pošto smo bili na sednici Vlade povodom nove mere koju smo preduzeli zajedno sa ministrom Finansija, Rada i Transfera, na sastanku sa Centrima za Socijalni Rad, gde su učestvovali rukovodioci ovih centara širom opština Kosova, a radi se o obezbeđivanju goriva za ogrev za ovu zimu, koja će očigledno biti hladnija od prethodne, za porodice sa socijalnom pomoći. Dakle, 21.000 porodica sa ukupno preko 80.000 članova u Republici Kosovo imaće koristi od ove mere, u kom slučaju će svaka porodica dobiti 120 evra, a zatim 30 evra za svakog člana. To nam je važno jer iz vlastitog iskustva znamo o bliskoj povezanosti bolesti i siromaštva. Kada si siromašan, lako se razboliš, a kada se razboliš, lako postaneš siromašan. Stoga u ovoj kategoriji moramo intervenirati što je pre moguće, a posebno sada.
S druge strane, još uvek sam u utiscima sinoćnjeg filmskog mjuzikla koji smo videli u projekciji američkog ambasadora Jeffreyja Hoveniera koga i danas imamo ovde. Predstava, mjuzikl „Hamilton: sa Brodveja gde u nekim ekspresivnim scenama imate Hamiltona i Lafayetta zajedno, ove dve istorijske ličnosti s kraja 18. veka su ličnosti dveju revolucija, američke i francuske revolucije. A upravo američka revolucija i francuska revolucija imaju svoje korene u ljudskim pravima. Iz ovih dvih revolucija krajem XVIII veka potiče humana ideja pretočena u politički projekat, a sada od nas kao svedoka i istorijskog procesa ravnopravnosti pojedinaca, svih ljudi bez obzira na njihovu pripremu ili poreklo.
Vaša Ekselencijo, Jeffrey Hovenier, ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu,
Poštovani g. Tankut Soykan, zamenik direktora Kancelarije Saveta Evrope,
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskog kora na Kosovu,
Poštovani g. Johan Westerlund, ambasador Švedske na Kosovu,
Vaša Ekselencijo, g. Bohumil Mazanek, ambasador Češke Republike na Kosovu,
Vaša Ekselencijo, g. Hristo Gudjev, ambasador Bugarske na Kosovu,
Poštovana gđo. Marigona Shabiu, izvršna direktorica Inicijative Mladih za Ljudska Prava i voditeljica/organizatorka ove vredne konferencije,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Po mom uverenju i ubeđenju, ljudska prava su i suština i temelj civilizacije.
Sve postaje tako teško da je nemoguće ako ne verujemo u ljudska prava, a sve postaje tako lako, odmah izvodljivo onda kada verujemo u ljudska prava.
Ljudska prava spajaju jednakost i univerzalnost, ali se to ponekad pogrešno shvaća jer se veruje da nas ljudska prava razlikuju kao pojedince, prava pojedinca.
Na jednom nivou to je tačno, ali postoji drugi nivo, neodvojiv, da nas jednakost spaja. Kao jednaki pojedinci su zajedno, nejednakost razdvaja ljude.
Dakle, ljudska prava nam jamče dostojanstvo u onih 30 poznatih članaka Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, za koje ponovo naglašavam da imaju svoje korene u američkoj i francuskoj revoluciji. Dakle, u toj deklaraciji je pojedinac u središtu, ali s druge strane, ne pojedinac kao posebna osoba, već pojedinac kao bilo ko od nas i ovde je univerzalni aspekt onog što nam je zajedničko. Dakle, pojedinci niste samo vi, bilo koji od vas i ja, pojedinci smo svako od nas.
Ovakav pristup Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kroz jednakost, pojedinac koji je svako od nas i jednakost je ono što nas spaja sa društvom.
Dakle, ljudska prava treba maksimalno iskoristiti da se istakne da je svako od nas nedeljivo ljudsko biće jer pojedinci, individuo-nedeljivi, nisu dividuo, već su individuo, nedeljivi. Dakle, svako od nas je nerazdvojan, ali smo svi zajedno u društvu.
Ovo polazište je temelj i suština civilizacije. Kada se u to uverite, kada verujemo u to, u najmanju ruku postaje vrlo lako.
Stoga je zadovoljstvo biti treću godinu zaredom na uvodnoj konferenciji Sedmice ljudskih prava, koja ove godine obeležava deseto izdanje. Čestitam na posvećenosti Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu tokom ove decenije.
Ljudska prava su takođe međuzavisna i međusobno povezana. Kao i mi sami, ljudi. Svi ljudi, celo čovečanstvo je međusobno povezan, kao i 30 članova Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. I ova konferencija je znak solidarnosti, ali i zajedničke odgovornosti za poštovanje ljudskih prava, kao institucije i kao društvo, zbog čega smo dužni da se uključimo u borbu za ravnopravnost u pravima.
Verujem da je solidarnost solidarnost na delu, to je solidarnost u borbi, a upravo time što je u bitci na delu ona sadrži i simpatiju i empatiju; simpatija kao sažaljenje prema drugom što drugi ostaje, ali i empatija, gde sebe zamišljaš na mestu drugog.
Društvo, u kojem postoji samo simpatija bez empatije, gde možete sažaljevati drugoga, ali on ostaje suštinski drugačiji, bez empatije, u koju počinjete zamišljati sebe u koži drugoga, je društvo koje rizikuje da kritiku degradira u sumnju. I tu vidim važan element neophodnog društveno-političkog i rekao bih kulturnog napretka našeg društva. Nemojmo dozvoliti da se kritika degradira u sumnju. Da kritika ne padne u sumnju, gde imamo pravo kritikujemo jedan drugog, ali ne apriori da sumnjamo jedan u drugog, to se postiže povezivanjem simpatije, što je lakša, sa empatijom, koja je teža, što u konačnici znači solidarnost u zajedničkoj borbi.
Od jednakosti do inkluzivnosti, od predstavljanja i učešća do osnaživanja, od pravde za građane do transparentnosti i odgovornosti službenika, od borbe protiv korupcije do antidiskriminacije, od demokratije do sigurnosti, moramo se baviti holističkim pristupom i konkretnim akcijama.
Na ovom putu da osiguramo dostojanstvo i jednakost za svakog pojedinca, ne možemo zanemariti moć reči i neophodnost okruženja bez mržnje i diskriminacije, što je predsednica, direktorka Shabiu naširoko objasnila i sa čime se u potpunosti slažem. Stoga smo kreirali platformu “raportodiskriminimin.org”, koju je pokrenuo moj ured prošle godine. Pozivam građane da prijave diskriminaciju gde god je naiđu.
Upravljanje je demokratski servis, pre svega za one čija su prava povređena, posebno najkršenija, marginalizirane grupe, diskriminisane, stigmatizovane, uplašene.
Stoga unapređujemo politike, jačamo institucionalne mehanizme i povećavamo budžete neophodne za implementaciju zakona, te promociju, poštovanje i garantovanje ljudskih prava.
Što se tiče naših odnosa unutar Vlade i sa Skupštinom Republike, o čemu je govorila direktorka Shabiu, građanski zakonik je izglasan na sastanku na kojem smo 19. ljudi. Od 19 ljudi, 15 su ministri, tri potpredsednika Vlade i ja. Ali trebalo bi da se glasa i u toj većoj prostoriji gde ih ima 120. I ja insistiram da to uradimo. Ali i nama je potrebna pomoć.
Potrebna nam je veća svest svih, uključujući poslanike, posebno poslanike, i za povećanu osetljivost. Dakle, potrebna je ne samo svest, već i osetljivost. I za to sam ne samo spreman, već sam i zainteresovan za saradnju.
I mi ćemo moći maksimalno da sarađujemo koliko mi funkcija, zakonitost i ustavnost budu dozvoljavali, što znači da ne mogu ni da se bavim time ko je predsednik određenog skupštinskog odbora, bez obzira na moje mišljenje.
Stoga, u duhu partnerstva između Vlade Republike Kosovo i organizacija civilnog društva, nastavljamo da vodimo otvorenu diskusiju o načinima operacionalizacije vaših preporuka i izveštaja o ljudskim pravima, posebno tamo gde se nalaze kršenja ljudskih prava, etničkih manjina, LGBTIQ+ zajednice, za one koji se osećaju drugačije kako kažu, za one koji su siromašni, za one koji su iz ovog ili onog razloga ostali neobrazovani, neškolovani , za one koji imaju invaliditet ili posebne potrebe i one koji razmišljaju zašto su nesretni u životu, jer su imali nesreću ili čak napravili pogrešan izbor u životu koji ih košta do kraja života. Dakle, uz svih njih, solidarnost, saradnja za jednakost i dostojanstvo. Želim da ove diskusione platforme, kao i ova konferencija, služe za korisne razmene i novu inspiraciju.
Hvala Vam!
Last modified: 6 децембра, 2023