Priština, 30. novembar 2023
Prvi zamenik premijera za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog Republike Kosovo, Besnik Bislimi, učestvovao je danas na plenarnoj sednici Skupštine Kosova na kojoj je razmatran Izveštaj o zemlji Evropske Komisije za 2023. godinu.
U svom govoru pred poslanicima Skupštine, potpredsednik Vlade Bislimi je rekao da se u izveštaju, između ostalog, navodi da je Vlada nastavila sa ambicioznom reformskom agendom prema EU.
Tokom ovog perioda, izveštaj dokazuje značajna zakonodavna dostignuća u političkim kriterijumima, u implementaciji mera i napretku u ekonomskim kriterijumima, kao i u standardima ili poglavljima EU. U agendi evropskih integracija, Vlada Kosova je ocenjena za dostignuća u sprovođenju ERA II i PKIE 2023-27.
Potpredsednik Vlade je izdvojio unutrašnje reforme u oblasti vladavine prava, dobro upravljanje, ekonomski i socijalni napredak, viznu liberalizaciju i opredeljenost za regionalnu saradnju, koje potvrđuju da činimo prave korake na putu ka evropskoj budućnosti.
Celi govor zamenika premijera Bislimija:
Poštovani Predsedniče Skupštine, g. Konjufca,
Poštovani članovi Vladinog kabineta,
Poštovani poslanici,
Poštovani građani Republike Kosovo,
Evropska reformska agenda u našoj Vladi je od početka tretirana vrlo ozbiljno. Mobilizacija da se sustigne proces evropskih integracija, nakon nekoliko godina stagnacije, daje svoje plodove. Poslednji izveštaj objavljen 8. novembra uključuje dešavanja od jula prošle godine do juna ove godine, ali ako je bilo značajnijih pomaka i nakon ovog perioda i oni su uključeni. To je prvi izveštaj nakon naše prijave za članstvo u EU i nakon odluke o liberalizaciji viza od 1. januara 2024. godine, dve činjenice koje se također spominju u izveštaju.
Pre nego što govorim o sadržaju Izveštaja o zemlji, dozvolite mi da ukratko istaknem tri stvari:
Prvo što želim da napomenem je da Paket Proširenja ove godine predlaže otvaranje pregovora za Ukrajinu, Moldaviju, davanje statusa kandidata Gruziji, a nakon ispunjavanja određenih uslova, otvaranje pregovora i za Bosnu i Hercegovinu. Vlada Republike Kosovo pozdravlja ovu odluku i vidi je kao važan odraz EU u onome što vidimo kao geostratešku važnost i ubrzanja širenja EU kao i obezbeđivanja bezbednosti kako za region tako i sa drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom.
Proces članstva u EU bi trebao biti u potpunosti zasnovan na meritokratiji. Kosovo veruje u svoju evropsku budućnost i kao primer demokratije u regionu treba joj dati priliku da to dokaže. Mi smo uradili naš korak, 15. decembra prošle godine u Pragu tokom češkog predsedavanja Savetom EU, Premijer je predao zahtev za članstvo u EU. Sada smo spremni i čekamo da odgovorimo na hiljade tehničkih pitanja koja dolaze od Evropske Komisije, kako bismo bili objektivno ocenjeni i na osnovu zasluga i zatim dobili status kandidata.
Drugo, zalaganje i posvećenost Vlade na putu ka EU je sve veća, stoga kao Vlada u potpunosti podržavamo „Plan rasta“ za Zapadni Balkan koji je predstavljen istog dana kada i izveštaj, odnosno 8. novembra ove godine. Plan rasta vidimo kao pravi korak u pravom smeru. Nakon mnogo godina stagnacije, nedavno objavljeni paket proširenja vraća nadu na fokus za proširenje EU. EU integracije i koristi od jedinstvenog tržišta EU moraju se povezivati sa ekonomskim i demokratskim reformama. Stoga, čvrsto stojimo na principima u kojima je ovaj plan ukorijenjen. Ne bi trebalo biti beneficija ili fondova Evropske Unije bez prihvaćanja vrednosti Evropske Unije.
Treće, za koje smatram da je veoma važno, kada govorimo o sadržaju izveštaja, veže se sa činjenicom da su mere Evropske Komisije za Kosovo i dalje na snazi i smatramo da postoji mogućnost da prisustvo ovih mera je uticalo na pisanje izveštaja ili evaluaciju koja je urađena o Kosovu, o čemu ću govoriti u nastavku. Takođe, mere koje su na snazi, su u suprotnosti sa nastojanjima regiona za ubrzanu integraciju u Evropsku Uniju, posebno sa nedavnim inicijativama poput Plana rasta i one za Jedinstveno tržište. Kosovo je preduzelo prave korake, stoga je veoma važno da EU što pre povuče ove mere koje su povratne i bez posledica, kako bi se fokus vratio na unapređenje evropskih integracija naše zemlje.
Sada dozvolite mi da se vratim na izveštaj o zemlji za Kosovo za 2023. godinu
U ovom izveštaju se, između ostalog, navodi da je Vlada nastavila sa svojom ambicioznom reformskom agendom prema EU. Tokom ovog perioda, izveštaj dokazuje značajna zakonodavna dostignuća u političkim kriterijumima, u implementaciji mera i napretku u ekonomskim kriterijumima, kao iu standardima ili poglavljima EU. U agendi evropskih integracija, Vlada Kosova je ocenjena za dostignuća u sprovođenju ERA II i PKIE 2023-27.
Izveštaj pozitivno ocenjuje reforme u oblasti demokratizacije, naglašavajući postignuti konsenzus za izbornu reformu i usvajanje izbornog zakona. Isto tako, usvajanje zakona o finansiranju političkih partija. Ove dve inicijative će doneti više transparentnosti i više demokratije.
U izveštaju se čestita Kosovu na njenoj spoljnjoj politici. Kada je reč o ratu u Ukrajini i uspostavljanju mera i sankcija protiv Rusije i Bjelorusije one su u potpunom skladu sa onima koje su uvele Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države.
U Skupštini je tokom protekle godine usvojeno 110 zakona, što je najveći broj zakona usvojenih u jednoj godini u Skupštini Republike Kosovo. Očekuje se da će usvajanje novog pravilnika Skupštine poboljšati uslove i procedure za još bolji napredak vašeg rada.
Kosovo je takođe ocenjeno u oblasti regionalne saradnje. Građani Zapadnog Balkana danas neće morati da žive u strahu od mogućeg sukoba, već da rade za zajedničku budućnost, a mi, kao Vlada, imamo odgovornost da tu budućnost gradimo.
Potrebno je zalaganje i dobra vera da se uvede i garantuje dugoročna delotvornost sporazuma i poštovanje svih strana koje su uložene u ovaj proces. Kosovo učestvuje i doprinosi skoro u svim regionalnim inicijativama. Potpisivanje tri sporazuma o mobilnosti tokom prošle godine u okviru Berlinskog Procesa i činjenica da je Kosovo prva država koja ih je ratifikovala, pokazuje našu posvećenost dobrosusedstvu, razvoju i napretku u regionalnoj saradnji.
Prema našoj analizi, postoje neka postignuća u segmentu političkih kriterijuma, tačnije u oblasti upravljanja, pravosuđa i vladavine prava, ali i u borbi protiv korupcije, što je u ovom izveštaju trebalo više oceniti i naglasiti, budući da su postignuća veoma važna za demokratsko društvo, štaviše preporučeni su u prošlogodišnjem izveštaju. Neki od njih su:
• Zakon o Vladi Republike Kosovo;
• Zakon o Državnom Tužiocu;
• Funkcionalizacija Privrednog Suda;
• Značajno povećanje broja sudija i tužilaca, kao i automatska dodela predmeta;
• Zakon o Tužilačkom Savetu Kosova;
• Zakon o Prevenciji i Zaštiti od Nasilja u Porodici i Rodno Zasnovanog Nasilja,
• Besplatna pravna pomoć i još mnogo toga.
Ubrzana ekonomska integracija i približavanje prihoda sa EU ali i unutar Zapadnog Balkana poklapa se sa opredeljenošću Vlade i napretkom ostvarenim u ekonomskim kriterijumima koje izveštaj naglašava u ovom periodu, kao što su:
• U oblasti konkurencije i ekonomskog rasta, posebno napredak u oblasti carina, poreza, socijalnih politika i zapošljavanja, obrazovanja, kulture i energetike;
• Dobar napredak je postignut i u oblasti usklađivanja sa unutrašnjim tržištem gde je usvojeno 16 zakona i 35 podzakonskih akata koji su u skladu sa zahtevima koji proizilaze iz samog SSP-a;
• Povećanje budžetskih prihoda za 14%;
• Uspešno formaliziranje privrede i radnih mesta;
• Povećanje od 88% na godišnjem nivou direktnih stranih investicija;
• Značajno smanjenje nivoa javnog duga;
• Napredak u upravljanju javnim projektima;
• Povećanje izvoza robe i usluga i povećanje stepena otvorenosti privrede;
• Poboljšanje poslovnog okruženja;
• Povećanje registracije novih preduzeća i takođe spominje se stabilan finansijski sektor u odnosu na krize sa kojima se suočavamo.
Takođe, izveštaj prepoznaje postignuća u oblasti energetike, kako u projektima tako i u oblasti zakonodavstva, kao što su usvajanje energetske strategije 2022-2031, veće sigurnosti u snabdevanju energijom i povećano ulaganje u obnovljive izvore energije.
Ove godine se po prvi put ulaže rekordan iznos od 35 miliona evra u programe energetske efikasnosti za stambeni sektor i preduzeća – što je ujedno i najveći iznos ikada uložen na Kosovu. Ova investicija je omogućena zahvaljujući podršci Evropske Komisije u okviru hitnog energetskog paketa od 75 miliona evra. Do sada smo veoma uspešno sprovodili mere energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama, subvencionisali smo preko 10.000 porodica za nabavku efikasne opreme, a pokrenuli smo i mere za biznise.
Energetski sektor je sektor od strateškog značaja i za ekonomski razvoj zemlje, a to smo dokazali pokretanjem najvećih i najinovativnijih projekata u našoj zemlji, kao što je izgradnja kapaciteta za akumuliranje energije kapaciteta 170 MW za dva sata, dakle ukupno 340 MW energije, solarno centralno grijanje snage 50 MW, zatim solarni park u KEK-u kapaciteta 100 MW, pokretanje prve aukcije solarne tehnologije kapaciteta od 100 MW. U međuvremenu, sredinom naredne godine imaćemo i aukciju za 150 MW energije ponovo proizvedene iz obnovljivih izvora.
Što se tiče civilnog društva, ono generalno deluje u povoljnom okruženju i nastavlja da aktivno učestvuje u javnim konsultacijama i doprinosi kreiranju politika i procesima praćenja. U izveštaju se navodi da su se Organizacije Civilnog Društva, interesovane strane i javnost ove godine angažovale skoro četiri puta više u javnim konsultacijama nego prethodne godine.
Što se tiče agende rodne ravnopravnosti, izveštaj prepoznaje da je učešće žena na svim nivoima upravljanja i donošenja odluka u institucijama i političkim partijama poboljšano. Po prvi put žene vode polovinu parlamentarnih odbora, što je dostignuće koje možda nije dovoljno zapaženo, kada većina samih članica EU takođe ima zastupljenost žena na manjem nivou.
Za zaštitu ličnih podataka imamo veoma pozitivnu ocenu sa stanovišta usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i konstatira se da je Agencija nezavisna i da nastavlja da unapređuje svoje kapacitete.
Što se tiče pristupa informacijama, navodi se da su javne institucije primile ukupno 4.481 zahteva za pristup javnim dokumentima, od kojih su samo 154 ostala neodgovorena, što je samo 3% zahteva za pristup informacijama ne ispunjeno.
Izveštaj takođe daje sugestije i preporuke za naredne korake koje institucije Republike Kosovo treba da slede na putu ka Evropskoj Uniji. Ove sugestije i preporuke već shvatamo ozbiljno i vodimo računa da budu uključene u Nacionalni Program za Evropske Integracije, kao i u Akcioninom Planu koji radimo za period 2024-2028.
Kao rezultat konkretnog rada, prema Barometru za Balkan 2023, 56% građana veruje Vladi; prosečni privredni rast za 2021. i 2022. je bio 7,9%, trend privrednog rasta je nastavljen i ove godine, inflacija je pala sa 12% koliko je iznosila u januaru na 3,3% koliko je iznosila u oktobru; registrovano je 60.000 novih radnih mesta za oko dve i po godine, što predstavlja povećanje od 16% fonda svih zaposlenih na Kosovu; u međuvremenu, kako što sam ranije rekao, i strane direktne investicije i poreski prihodi su povećani za više od 2/3.
Od 1. januara 2024. godine pasoš Republike Kosovo biće višestruko snažniji, jer na snagu stupa odluka Evropske Unije o liberalizaciji viza u šengenskom prostoru. Ovo postignuće, pored velike zasluge naših građana, je rezultat i zakonitosti, reformi, borbe protiv korupcije i koruptivnih praksi, te dobrog upravljanja sa podignutim međunarodnim imidžom.
Unutrašnje reforme u oblasti vladavine prava, dobrog upravljanja, ekonomskog i socijalnog napretka, vizne liberalizacije i posvećenosti regionalnoj saradnji potvrđuju da činimo prave korake na putu ka evropskoj budućnosti.
Hvala vam puno.
Last modified: 1 децембра, 2023