Priština, 22 mart 2023.
Poštovani građani,
Večeras u 19:48 navršava se dve godine od izbora vaše Vlade.
Poštovani zamenici premijera, ministri i zamenici ministara,
Sutra će u ovo vreme biti dve godine od prvog dana naše službe.
Nada u bolje i vera da se to može postići su uzrok i razlog zašto smo ovde. Izabran od strane naroda da se izvrši promena, sa kabinetom odabranim da ostvari potencijal.
Danas se mnogima od nas pandemija COVID-19 može činiti kao daleka uspomena. Ponekad nadrealno. Ali bol zbog gubitka naših najmilijih, porodice i prijatelja, najbolje nas podseća na opasnost koju smo živeli pre nešto manje od dve godine. A pre dve godine, u martu 2021, na nesreću naših građana, Kosovo nije imalo ni jednu vakcinu, a i ni jedan ugovor za vakcine. Kao takvo bilo je jedino u regionu. Prethodna vlada nije uspela da ih obezbedi.
Korona virus nije bio jedini uzrok globalne zdravstvene krize. Zabrana kretanja i restriktivne mere koje su države implementirale kako bi upravljale stopom njegove distribucije takođe su uvelike smanjile ekonomsku aktivnost. Svetska ekonomija je praktično pauzirala. Građani, zatvoreni i nesigurni u svoju budućnost, štedili su. U 2020. godini, prema podacima Svetske banke, Kosovo je pretrpelo ekonomski pad od -5.3%.
Otvaranje svetskih ekonomija i povratak u normalnost, koliko god pozitivno i neophodno, imalo je i nuspojave. U žurbi da uhvate korak, preplavljene ogromnim zahtevima tržišta, najveće proizvodne ekonomije trebale su veću potrošnju električne energije. Čak i više od onoga što bi se moglo proizvesti. Krajem 2021. godine, evropski kontinent, ali ne samo, bio je suočen sa energetskom krizom. Manje električne energije na tržištu značilo je povećanje cena uvoza energije, što je uticalo na rast cena osnovnih proizvoda.
Početak 2022. godine šokirao je evropski kontinent, ali ne iznenada. Javna i diplomatska agresija Rusije na Ukrajinu, 24. februara, poprimila je oblik tradicionalne vojne agresije. Prošlog meseca se navršilo godinu dana. Rat s jedne strane i zajedničke sankcije Ruskoj Federaciji s druge strane, još više su pogoršale trenutnu svetsku krizu.
Rusija je bila jedan od najvećih izvoznika nafte i gasa na svetskom tržištu. Električna energija, koja omogućava proizvodnju, i nafta, koja omogućava transport proizvedenih proizvoda, jedan na početku, a drugi na kraju lanca snabdevanja proizvodima koje konzumiramo, direktno su uticali na uvezenu inflaciju.
Na Kosovu je zavisnost od uvoza električne energije, u nedostatku dovoljnih kapaciteta za proizvodnju električne energije i od proizvoda koje trošimo u nedostatku lokalne proizvodnje, besramno razotkrila 13 godina lošeg upravljanja i kratkovidosti ekonomske politike.
Zemlji je bio potreban obnova, oporavak, preporod. Povratak u normalnost. Naknada štete. Oživljavanje privrede.
Našoj vladi je trebalo samo 2 meseca, za razliku od 9 meseci prethodne vlade, da pregovara i potpiše ugovor sa kompanijom Pfizer za 1.2 miliona doza vakcina. U prvih 100 dana osigurali smo 2 miliona vakcina. Uz pomoć i donacije naših partnera, posebno Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, od poslednjeg u regionu, u rekordnom roku, i uprkos glasnim skepticima, Kosovo je zauzelo prvo mesto na Zapadnom Balkanu po procentu vakcinisanog stanovništva sa najmanje jednom dozom.
Zdravstveni radnici najbolje znaju kakav je naporan, ali uspešan poduhvat bio davanje preko 1.6 miliona vakcina u roku od 6 meseci od početka masovne vakcinacije kako bi se imuniziralo 60% ciljne populacije. Bez njihovog profesionalizma i nesebičnosti ne bi bilo moguće, kao ni bez visoke svesti građana da se odazovu pozivima da se vakcinišu. I danas smo zahvalni. No, kako se sećamo i obeležavamo uspeh kampanje vakcinacije, dozvolite mi da još jednom izrazim najdublje saučešće svima kojima je pandemija odnijela njihove najmilije.
Masovna vakcinacija bila je ključ oporavka ka preporodu. To je omogućilo povećanje privredne aktivnosti, što je zajedno sa poverenjem u novu vladu, nadom u budućnost, hitnim fiskalnim merama i paketom za ekonomski preporod diktiralo ekonomski i budžetski performans iznad očekivanja na početku godine.
Ekonomski rast u prvoj godini vlade iznosio je 10.7% bruto domaćeg proizvoda, što je najviše u istoriji zemlje. Budžetski prihodi su povećani za 1/3 u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz je bio preko 100% veći u odnosu na 2019. godinu, prva najbliža nepandemijska godina ili tačno 109.4%. Privreda je porasla za 1.18 milijardi eura.
U drugoj godini smo zabeležili privredni rast od oko 4%, nakon uklanjanja inflacije. Poreski prihodi su povećani za oko 20%. Vrednost izvoza porasla je za 23%, te se približila, više nego ikada ranije, iznosu od jedne milijarde. Ovaj trend rasta doveo je do poboljšanja odnosa između izvoza i uvoza sa skoro 1 na 9 koliko je bio 2019. godine, na manje od 1 prema 6 koliko je trenutno. Od 1 do 9 na 1 do 6 za dve godine. U međuvremenu, strane investicije u 2022. godini dostigle su rekordnu vrednost od 772 miliona eura.
Pa ipak, uprkos poteškoćama izazvanim pandemijom, energetskom krizom i posledicama rata u Ukrajini, prosečan privredni rast u ove dve godine iznosi oko 7%, što je više od bilo kojeg drugog prosečnog rasta dve godine zaredom, još od proglašenja nezavisnosti. Za dve godine državnom budžetu je dodato 760 miliona eura, a privredi 2.1 milijarda eura. Sve to bez promena u fiskalnoj politici. Direktan rezultat dobrog upravljanja, borbe protiv neformalne ekonomije, sprečavanja krijumčarenja, formalizacije radnika i sužavanja poreskog jaza.
Mi smo kao socijaldemokratska vlast ovaj ekonomski rast preraspodelili građanima. Za njihovu zaštitu, za njihovu dobrobit. Za dve godine osmislili smo i realizovali dva paketa podrške za njih, od kojih je koristi imala skoro svaka porodica u Republici.
Preko 280.000 penzionera primalo je dodatke od 100 eura za ukupno tri meseca.
Socijalnom pomoći smo podržali više od 24 hiljade porodica, udvostručivši njihovu isplatu za ukupno četiri meseca, ovu isplatu, koju smo prethodno podigli za 30%.
Pružili smo finansijsku podršku za 2.950 porodica koje su izgubile članove porodice zbog pandemije COVID-19.
Preko 66.000 studenata je dva puta koristilo jednokratne naknade od 100 eura.
Preko 42 partnerske nevladine organizacije podelili smo preko 36.000 prehrambenih paketa, a kroz 19 narodnih kuhinja preko 350.000 obroka za porodice i one kojima je bila potrebna.
Skoro 76.000 javnih službenika je u početku imalo koristi od povećanja od 100 eura u aprilu prošle godine, a kasnije još 200 eura do kraja godine.
Radnici privatnog sektora, osim jednokratne pomoći od 100 eura, ostvarili su koristi od povećanja plata od svojih poslodavaca. Prošle nedelje izvršene su subvencije za poslodavce, čime su povećane plate za 17 hiljada radnika u privatnom sektoru.
Preko 208.000 porodica koristilo je subvencionisanje računa za struju radi uštede energije, preko 9.000 porodica je subvencionisano za kupovinu efikasne opreme za grejanje, a tarife za struju za sve građane i privredu subvencioniše Vlada od februara 2022. godine.
Od septembra 2021. godine, preko 34 hiljade trudnica je koristilo naknade od 170 eura za tri ili šest meseci, dok trenutno blizu 340 hiljada dece na Kosovu mlađe od 16 godina prima mesečni dodatak.
Osmislili smo i finansirali nekoliko mera zapošljavanja za određene socijalne kategorije kroz subvencije zarada. Preko njih je zaposleno oko 5.000 žena i 239 osoba sa ograničenim sposobnostima.
Skoro 1.500 porodica više, registrovalo je najmanje jednog zaposlenog člana, zahvaljujući programu “Vlada za porodice”. A na platformi Superpuna za mlade od 18 do 25 godina, koju smo pokrenuli tek prošlog meseca, do sada je ostvareno preko 1.500 radnih odnosa, za ovu starosnu grupu, u trajanju od ukupno 7 godina, dakle od 18 do 25 godina.
Za lokalnog poljoprivrednika povećali smo finansijsku podršku na 216%.
Olakšali smo procedure prijavljivanja i za dve godine podelili 110 miliona eura subvencija i 26 miliona eura grantova, čime smo podržali oko 30 hiljada poljoprivrednika.
Ukupno smo preraspodelili preko 842 miliona eura, jer smo konsolidovali javne finansije i nismo se zaduživali novim dugovima. Primer upravljanja javnim finansijama.
U ova 24 meseca zajedničkog putovanja, naša volja i ambicije su se suočile sa teškim nasleđenim terenom i istovremeno sa neviđenim spoljnim izazovima. Od nas se tražilo dobro upravljanje, mudra politika i društvena solidarnost. Uključujući ovde jedan od najtežih zadataka upravljanja: balans između vernosti prema viziji budućnosti i pragmatizma u rešavanju problema sadašnjosti.
Ovo su bili naši odgovori na pitanja koja su nam postavili pandemija, energetska kriza i rat u Ukrajini. Duboko verujem, da su odgovori bili pravi u sva tri ova izazova i sa njima smo uspeli kao država, kao društvo, kao institucije da se uspešno suočimo.
dok:
Postigli smo sporazum od 236,7 miliona dolara sa Korporacijom Melenijumskih izazova , američkim MCC, za baterije kapaciteta od 340 MVh.
Potpisali smo projekat „Solar4Kosovo“, investiciju od 64 miliona za izgradnju postrojenja za solarno grejanje od 70 MV, jedne od najvećih u Evropi
Svečano smo otvorili Vetropark u Selcu kapaciteta 105 MV.
Državno obrazovanje smo učinili besplatnim, čime smo više od 42 hiljade studenata oslobodili semestralnih i administrativnih taksi.
Angažovali smo preko 160 asistenata za decu sa posebnim potrebama.
Završili smo radove u četiri obdaništa i adaptaciju pet škola u obdaništa.
Pilotirali smo dualno obrazovanje za četiri profila, sa 107 učenika u 28 preduzeća, s ciljem povezivanja stručnog obrazovanja sa tržištem rada.
Kosovsku agenciju za akreditaciju vratili smo u ENQA, kao pridruženog člana nakon isključenja 2019. godine.
Podelili smo blizu 4.000 studentskih stipendija za studije u zemlji i inostranstvu, od čega 2.000 studentima STEM oblasti.
Trepča je prošle godine, po prvi put od rata, zabeležila pozitivan finansijski bilans.
Napredovali smo ka Vettingu u pravosuđu, nakon zelenog svetla Venecijanske komisije.
Funkcionalizirali smo Privredni sud.
Usvojili smo Zakon o Birou za konfiskaciju neopravdane imovine i Zakon o Tužilačkom savetu Kosova, koji su, kao što znamo, upućeni Ustavnom sudu, a naša reforma kasni.
Uštedeli smo oko 100 miliona eura iz budžeta zahvaljujući pobedama Republike Kosovo u međunarodnoj arbitraži.
Uništili smo 14 laboratorija droge, od čega 8 na severu.
Zatvorili smo 16 ilegalnih puteva na severu zemlje koje su koristili za šverc kriminalnih grupa.
Zaplenjeno je oko 2 tone opojnih supstanci.
Zaplenjeno je više od 100 nelegalno izgrađenih vila u nacionalnom parku Brezovica.
Zahvaljujući hitnim intervencijama i restauracijama spasili smo i zaštitili do 65 spomenika.
Organizovali smo nomadski bijenale „Manifesta 14“, tokom kojeg je registrovano 800 hiljada poseta i na kome su izložena umetnička dela 103 umetnika iz 30 zemalja;
Osnovali smo instituciju Kosovske opere.
Odobrili smo uslove za objavljivanje procedure nabavke za projekat Memorijalnog kompleksa “Adem Jashari” u Prekazu.
Licencirali smo desetine sportskih saveza.
Popunili smo prazne državne rezerve.
Povećali smo broj inspekcija na terenu.
Ozvaničili smo sa važećim licencama 98% prodavaca goriva, od samo 50% u 2020. godini.
Praktično smo udvostručili budžet Ministarstva odbrane.
Investirali smo u vojnu opremu.
Regrutovano je preko 1240 novih vojnika.
Uklonili smo brojčano ograničenje KSB-a, čime smo ga učinili otvorenim za svakog mladića i devojku do 25 godina.
Napravili smo istorijski korak aplicirajući Evropskoj uniji i Savetu Evrope za članstvo.
Deblokirali smo proces liberalizacije viza, koji se očekuje da se vrlo brzo završi.
Povratili smo 3 državna carinska terminala i još 2 su u procesu.
Radili smo i bili angažovani na revitalizaciji kosovske železničke mreže.
Potpisali smo sporazum sa Albanijom za sufinansiranje studije izvodljivosti i projekta za železničku liniju Priština-Drač.
Potpisali smo sporazum za izgradnju puteva Peć-Rožaje i Dečani-Plav.
Otvorili smo procedure za izgradnju republičkih i regionalnih puteva Kijevo – Zahać, Priština – Podujevo i Priština – Mitrovica.
Funkcionalizovali smo Nacionalni centar za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju.
Udvostručili smo budžet za Listu esencijalnih lekova.
U Vladi smo usvojili nacrt zakona o gornjoj ceni lekova, kao i administrativno uputstvo za licenciranje stranih zdravstvenih radnika, kojim se stvara prostor za lekare iz Preševske doline.
Za Preševo, Medveđu i Bujanoce izdvojili smo 2 miliona eura, dok su do sada pre 2021. godine, Vlada Kosova i Vlada Albanije zajedno izdvojile manje od 500 hiljada eura za Dolinu.
Završili smo unutrašnju reformu i vratili zakonitost u Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore.
Angažovali smo profesionalce iz inostranstva u Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore kroz program Građanska diplomatija.
Unapredili smo diplomatske odnose sa Poljskom i Istočnim Timorom i status kosovske kancelarije u Grčkoj.
Povećali smo broj digitalizovanih administrativnih usluga.
Preko Ministarstva lokalne samouprave podržali smo opštine sa oko 40 miliona eura, od čega su oko 100 projekata samo kapitalna ulaganja.
Uklonili smo obavezu homologacije automobila
Pokrili smo troškove zelenog kartona za emigraciju.
Usvojili smo Zakon o platama i Zakon o javnim službenicima i reformu koju ova dva zakona omogućavaju u javnoj upravi.
Zabeležili smo poboljšanje pozicije za 20 mesta u Indeksu korupcije Transparency Internationala, za i 17 mesta u Indeksu slobode štampe Reportera bez granica.
Drugu godinu zaredom bili smo na prvom mestu na Zapadnom Balkanu i na drugom mestu u svetu po unapređenju vladavine prava, prema projektu Svetske pravde.( World Justice Project).
Kao i prvo mesto na Zapadnom Balkanu, drugo u Evropi i treće u svetu po ostvarenom napretku u političkim pravima i građanskim slobodama prema poslednjem izveštaju Freedom Housea.
I mnoge druge važne odluke i inicijative za koje vas, poštovani članovi Vladinog kabineta, pozivam da u narednim danima i nedeljama jednu po jednu prezentirate građanima, shodno aktivnosti ministarstava koja vodite.
Svesni potreba i zahteva zemlje, u drugom delu našeg mandata moramo učiniti još više, još brže.
Hvala i uspešan rad.
Last modified: 28 марта, 2023