Štimlje, 15. januar 2023
Kompletan govor premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija, na komemorativnoj ceremoniji koju je organizovala Kancelarija premijera, povodom 24. godišnjice masakra u Račku.
Poštovana Predsednica Republike Kosovo, gđo. Vjosa Osmani Sadriu,
Poštovani predsedniče Skupštine Republike Kosovo g. Glauk Konjufca,
Jako poštovani ambasadore Vilijam Voker,
Poštovani članovi porodica ubijenih u masakru u Račku,
Dragi Ramë, preživeli masakra u Rečku,
Poštovani potpredsednici Vlade, Bislimi, Gërvalla i Rexhepi,
Poštovani ministri Vladinog kabineta,
poslanici Skupštine Republike, zamenici ministara, predstavnici i rukovodioci državnih institucija,
Poštovani gradonačelniče opštine Štimlje g. Qemajl Ali,
Ekselencije ambasadori i drugi diplomatski predstavnici partnerskih i prijateljskih zemalja u našoj Republici,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Poštovana deco i potomci stradalih u Račku,
Poštovani ratni veterani Oslobodilačke vojske Kosova svuda na Kosovu, a posebno vi koji ste se borili na ovim prostorima,
Poštovani invalidi koji i danas nosite rane i posledice našeg slavnog rata,
Svakog početka godine sredinom januara i svaki put kada dođemo da posetimo i odamo počast ovde u Račku, ispred spomen-zida na kome se nalazi 45 portreta i imena civilnih žrtava ubijenih u ovom selu Štimlja , neizbežno se sećamo prizora njihovih tela, masakriranih 15. januara 1999. od strane policije Srbije i srpskih snaga uopšte. To su slike koje su svetski mediji tada emitovali, a zatim iznova prikazivane dugi niz godina, postajući kao prizori po kojima nas je demokratski svet najviše prepoznao i prepoznao kao zemlju žrtve u kojoj je Srbija počinila ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.
Zapravo , u hronologiji rata na Kosovu, masakr u Račku je jedan od preko 400 masakra koje je Srbija Slobodna Miloševića počinila nad Albancima. Ali u istoriji ovog našeg rata, ovaj masakr u Račku, iako je jedan od preko 400 masakra, ipak je ratni zločin koji je najviše podstakao promene u stavovima najmoćnijih država u međunarodnoj zajednici, u odnosu na ono što je Srbija radila na Kosovu. Osvedočena od mnogih domaćih i međunarodnih medija, kao i posmatrana od strane Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, masakr u Račku se pretvorio u jedan od najnespornijih i najsnažnijih argumenata za NATO intervenciju koja će uslediti posle dva meseca.
Za to posebne zasluge pripadaju američkom ambasadoru koji je predvodio Verifikacionu misiju OEBS-a na Kosovu, diplomati Vilijamu Vokeru. Nakon što je video streljana i zaklana tela 45 civila u Račku, Voker je imao hrabrosti da ono što je video opiše pravim imenom, kada je rekao da je to “masakr i zločin protiv čovečnosti”. Stajući na stranu istine u ekstremnom trenutku za Kosovo, ambasador Voker je svojoj diplomatskoj aktivnosti dao važno mesto u modernoj istoriji naše zemlje.
Danas, 24 godine kasnije, piše knjigu o masakru u Račku i sa kojom čvrsto verujem da će ambasador tekstom monumentalizovati svoje profesionalno i lično iskustvo u jednoj izjavi za javnost datoj dan posle masakra u Račku, u doslovno istorijsko svedočanstvo ispričano sa svim okolnostima i kontekstom tog vremena.
Za to će albanski narod uvek biti zahvalan ambasadoru Vokeru, što je u vreme kada je bilo malo glasova koji su jasno i snažno govorili o Kosovu u međunarodnom diskursu, rekao istinu o ratnim zločinima koje Srbija činila na Kosovu, govoreći ne samo diplomatskim jezikom, već naroćito čistim humanističkim jezikom.
Generalno, kada je istina tako moćna kao o masakru u Račku, pojavljuju se i narativi koji je negiraju, kao što je to činila Srbija od dana masakra u Račku do danas, pokušavajući da zamagli i falsifikuje direktnu plansku i izvršnu ulogu države Srbije u realizaciji masakra u Račku.
Današnji predsednik Srbije, koji je u to vreme bio ministar informisanja, odnosno pre nešto više od tri godine, ovaj predsednik Srbije je 5. decembra 2019. godine izjavio da je masakr u Račku izmišljotina i falsifikat. U međuvremenu, dve godine kasnije, on koji je svojevremeno bio potpredsednik stranke Miloševićeve supruge, a potom ministar unutrašnjih poslova, danas je šef obaveštajne službe srpske države, tačnije 10. decembra 2021. godine, tj. na Dan univerzalnih međunarodnih ljudskih prava, odnosno 10. Decembra , upravo na ovoj dan ponovio ono što predsednik Srbije govorio, falsifikat i izmišljanje. Oni koji poriču genocid sanjaju o njegovom ponavljanju.
Ali, zločin protiv čovečnosti i genocid poput onog koji su srpske snage počinile u Račku 15. januara ne može se sakriti, zamagliti i amnestirati. Pozivajući se na svedočenja tog vremena, izjave 63 intervjuisana svedoka i dokaze Haškog tribunala, Specijalno tužilaštvo Kosova raspisalo je međunarodne poternice za 18 osoba srba koji su osumnjičeni za učešće u masakru u Račku.
Danas, na 24. godišnjicu masakriranja 45 Albanaca od strane snaga Srbije u Račku, dok se sećamo i odajemo počast svim mrtvim i živim žrtvama tog mračnog vremena, dozvolite mi da pred vama, sa položaj premijera Republike Kosovo, da vam kažem da naša demokratska država ne pomiluje zločince i ne zaboravlja ratne zločine.
Leševe vaših i naših najmilijih 15. januara 1999. godine štitila je i Oslobodilačka vojska Kosova, jer znamo da su, nakon ubijanja civila hteli da otimaju leševe. Takođe imamo 11 ubijenih vojnika OVK štiteći leševe 45 civila. Danas su leševi među nama, ali, kako je rekla gospođa predsednica, borimo se protiv zaborava i čuvaćemo i održavati i nacionalno i institucionalno sećanje. Kroz sećanje čuvamo našu istoriju, patnje naroda Kosova.
Za međunarodnu pravdu, ratni zločini nikada ne zastarevaju, dok su za svetsku istoriju oni prošlost koja se mora istinski prepoznati, da bi se iz nje izvukle neophodne pouke za izgradnju naše budućnosti kao društva i kao države, kao nacije i kao čovečanstvo.
Hvala ambasadore Voker, hvala svima.
Last modified: 16 јануара, 2023