Beč, 8. decembar 2022.
Govor premijera Republike Kosovo Albin Kurti, na Samitu lidera socijalista i demokrata Zapadnog Balkana, na temu „Širenje Zapadnog Balkana SADA! Za socijalno, demokratsko, mirovno društvo”:
Velika mi je čast i zadovoljstvo biti ovde danas sa svima vama.
Svakako pozdravljam inicijativu samita EU/Zapadni Balkan u Tirani, prvog van EU od Samita u Zagrebu. koji je održan 2000. godine.
Smatram da je samit EU/Zapadni Balkan pojačao poziv na ubrzanje procesa učlanjivanja.
Osim toga, ono oko čega smo veoma optimistični je Berlinski proces, koji je obnovljen sa kancelarom Olaf Scholz. Dana 3. novembra u Berlinu smo potpisali sporazume svih šest zemalja Zapadnog Balkana i sada čekamo ratifikaciju ovih sporazuma, u svakom našem parlamentu. Tri sporazuma su: jedan je za putovanje samo sa ličnim kartama preko svih granica između nas, zatim priznavanje visokog obrazovanja i stručnih kvalifikacija.
Osim Berlinskog procesa, verujem da treba da razmišljamo van koordinata trenutne situacije o daljem putu. Važno je da na Zapadnom Balkanu postoji plima, koja će podići sve čamce u isto vreme. Nešto kao EEA, EFTA EEA. Znamo da su zemlje poput Austrije i Portugalije prvobitno bile deo EEA, a zatim su se pridružile EU. Ovo možemo nazvati SEFTA – Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope, ili regionalno zajedničko tržište, kao u Berlinskom procesu, napredovanjem. Zato što nam je potreban i ubrzan proces za članstvo u EU. Do sada smo govorili o perspektivi EU, o integracijama u EU, ali nam je potrebno članstvo u EU. Evropska perspektiva kao reč više nije dovoljna. A za tu svrhu moramo imati neke faze i neka vremenska ograničenja. Teško je mobilisati ljude i održati optimizam i entuzijazam za EU, što je veoma važno, sve dok nemamo rokove. Bilo 2023. godine, sa drugim odvojenim sekvencama, koje govore 2024., 2026., šta ćemo postići, u kojoj godini, tako da ceo Zapadni Balkan bude uključen da krenemo ka EU i članstvu u EU što je pre moguće.
Smatram da je sada glavni pokretač ponovnog interesovanja evropskih institucija i država članica za proširenje geopolitika, od ovih nemilih događaja sa ruskom agresijom i okupacijom u Ukrajini, uz uključivanje trećih sila, narušavajući time bezbednost EU, već zaista, političko mišljenje od zajedničkih interesa za pridruživanje EU.
Nažalost, ruski rat u Ukrajini bio je potreban da bi se povećala hitnost da se odgovori na očekivanja Zapadnog Balkana i angažovanje EU.
Veoma je važno da socijalisti i demokrate prednjače u integraciji našeg Regiona. Narativ o Zapadnom Balkanu ne mogu da vode ekstremne desničarske snage. Od onih koji smatraju da ekonomskom razvoju nije potrebna kvalitetna demokratija, a opet demokratiji nisu potrebna ljudska prava i politički pluralizam. Dobro znamo da je istina upravo suprotno.
Moramo imati ljudska prava i politički pluralizam za kvalitetnu demokratiju, koja je jedini način da ekonomski razvoj učinimo pravednim i održivim.
Rekavši to, sa zadovoljstvom mogu da saopštim da smo kao predsednik Pokreta Samoopredeljenje poslali Evropskoj socijalističkoj partiji zahtev da postane pridruženi član.
Takođe želim da vas obavestim da će ovog meseca, pre Božića, Kosovo podneti zahtev za članstvo u EU, a mi računamo na podršku i deklaraciju S&D-a da pozdravimo taj važan korak.
Moja vlada i sve naše politike su u potpunosti u skladu sa progresivnom vizijom socijalista i demokrata.
Takođe, što se tiče proširenja, znam da ga socijalisti i demokrate vide kao proces „širenja demokratije, mira i prosperiteta“.
Proširenje je neophodno za EU. EU mora da ostane verna svojoj suštini. Spoljno proširenje mora ići paralelno sa unutrašnjom konsolidacijom. Jedno ne treba isključiti drugo. Smatram da Evropska unija na Zapadnom Balkanu treba da raste u kući, ali ne i sama stvorena. Nama je potrebna pomoć́ spolja, ali smo mi ti koji sami za sebe moramo da gradimo EU. Međutim, EU ne kao interes, već́ kao vrednost. Jer zajedno sa vrednostima dolazi i interes. Živimo u vremenima kada vrednosti i interesi moraju biti tesno povezani.
Novi geopolitički izazovi povećali su potrebu za usklađivanjem sa Zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom, što Kosovo čini uprkos ranoj fazi procesa integracije. I u tom smislu moramo odbaciti neutralnost kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu. Neutralnost je cinizam. Oni koji su neutralni su cinični. Jer neutralnost podrazumeva izvesno distanciranje od situacije kao pitanja o kome govorite. I pribojavam se da neke od zemalja koje tvrde da su neutralne, očigledno je njihova neutralnost lažna. Ali s druge strane, neutralnost demokratskog Zapada prema toj neutralnosti nije u redu. Moramo prestati da budemo neutralni prema onima koji se pretvaraju da su neutralni. I to će ojačati našu solidarnost, ali i pomoći ukrajinskom narodu da se što pre oslobodi rata.
Kosovo je dvostruka priča o uspehu, o intervenciji NATO-a, da se zaustavi genocid Miloševićevog režima, ali i da se ostvari ekonomski rast, zajedno sa kvalitetnom demokratijom. Na primer, prošle godine smo se poboljšali za 17 mesta u Indeksu percepcije korupcije Transparency International, a zatim za 17 mesta u Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica, sloboda medija. I po drugi put smo prva od šest zemalja Zapadnog Balkana po vladavini prava, prema projektu World Justice Project. Među 14 zemalja istočne Evrope koje još nisu deo EU, mi smo na drugom mestu, posle Gruzije. Dakle, kvalitetna demokratija, ljudska prava, politički pluralizam, dobro upravljanje idu zajedno sa ekonomskim rastom. Prošle godine smo imali privredni rast od 10,7% BDP-a. Ove godine će biti najmanje 4% nakon sniženja inflacije.
Tako da smo veoma optimistični u pogledu budućnosti i potrebna nam je pomoć́ EU da proširimo Zapadni Balkan, ne samo zato što imamo koristi, već́ i zato što želimo da doprinesemo.
Puno vam hvala!
Last modified: 12 децембра, 2022