Peć, 29.11.2022.
U okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, premijer Republike Kosovo Albin Kurti, učestvovao je na otvaranju okruglog stola u organizaciji Ministarstva pravde.
O zakonodavnim inicijativama Vlade, postupanju u slučajevima nasilja na rodnoj osnovi i tretiranje ovih slučajeva od strane institucija pravde i sigurnosnih institucija, diskutovano je sa policajcima, braniocima žrtava, predstavnicima prihvatilišta i centara za socijalni rad.
Naša vlada je pokazala ozbiljnu posvećenost i preduzela konkretne postupke u pravcu borbe protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, razumevajući nesrećne posledice ovih pojava u našem društvu, rekao je premijer Kurti.
Formirali smo mehanizme koji prate kriminal i računamo na nezavisan i efikasan pravosudni sistem da radi svoj posao. Kroz društveni aktivizam naša je obaveza da sprečimo nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje’, rekao je premijer Kurti, jasno stavivši do znanja da kao država, kroz efikasno tužilaštvo i mudro i postojano pravosuđe u donošenju odluka, moramo poslati poruke da se nasilje krivično goni, sudi i kažnjava na najsnažniji način.
Vlada je dala prioritet borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Ministarstvo pravde je prevenciju i rešavanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama definisalo kao jedan od 5 strateških ciljeva, među kojima je i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Istambulskom konvencijom, naglasio je premijer.
Na kraju svog govora, premijer je zatražio da kao društvo, institucije, građani ne dozvolimo još jednu žrtvu u našoj borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. “Čak ni jednu više”.
Govor premijera Albin Kurti:
Poštovana ministarko pravde, gđo. Albulena Haxhiu,
Uvaženi ministre unutrašnjih poslova gdin. Xelal Svechla,
Uvaženi zameniče ministra pravde gdin. Blerim Sallahu,
Uvažena zamenice ministra zdravlja i v.d. ministarke gđe. Dafina Gexha-Bunjaku,
Poštovani g. John Hanley, predstavnik Američke ambasade na Kosovu,
Poštovana gospođo Erblina Dinarama, menadžer skloništa “Sigurna kuća” u Đakovici,
Uvaženi gospodine Vebi Mujku, direktor Centra za socijalni rad u Opštini Priština,
Poštovana gospođo Besarta Breznica, iz Mreže žena Kosova,
Poštovani predstavnici policije, centara za socijalni rad, prihvatilišta i među-ministarske grupe,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Dobrodošli na ovaj važan događaj, u okviru globalne kampanje protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Ove godine po prvi put institucije Republike Kosovo, odnosno Ministarstvo pravde, organizuju „16 dana aktivizma“.
Poštovani učesnici,
Naša Vlada je pokazala ozbiljnu posvećenost i preduzela konkretne postupke u cilju borbe protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, shvatajući nesrećne posljedice ovih pojava stvara u našem društvu. Dakle, žrtve su žrtve, žrtva je celo naše društvo koje ima žrtve.
Na dan otvaranja globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja“, jednu ženu, učiteljicu, njen muž je gnusno ubio unutar zidova kuće, na mestu gde je ona treba da se oseća najsigurnije, da se ničega ne plaši.
Ne možemo dozvoliti da se takvo nasilje, unutar porodice, ponovi. Stvorili smo mehanizme koji krivično gone kriminal i računaju na nezavisan i efikasan pravosudni sistem da će raditi svoj posao.
Kroz društveni aktivizam naša je obaveza sprečiti nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje.
Ali, kao država, kroz efikasno tužilaštvo i mudro i postojano pravosuđe u donošenju odluka, moramo poslati poruku da se nasilje krivično goni, sudi i kažnjava na najstroži način.
U ovom slučaju moram govoriti i o neopravdanom nedostatku sudija i tužilaca danas, koji imaju ključnu ulogu u borbi protiv nasilja.
Ujutro sam se sastao sa specijalnim izvestiocem Ujedinjenih nacija za promovisanje istine, pravde, reparacije i garancije ne ponavljanja, gospodina Fabijan Salvioli, sa tog sastanka sam danas došao ovde pravo u Peć.
Naša diskusija o aspektima tranzicione pravde i napretku koji Republika Kosovo beleži, postajući primer za rešavanje potreba, kroz pristup usmeren na žrtve, dotakla se i važnosti rada Specijalnog tužilaštva u procesiranju ratnih zločina. g. Salvioli mi je na sastanku rekao da tužilaštvo za procesiranje ratnih zločina nije pristalo da se sastane sa njim, odnosno da su odbili da se sastanu sa njim iz nepoznatih razloga, kako je rekao, to ne služi na čast ni tamošnjim tužiocima, ni pravosudnom sistemu u celini, pa čak ni naporima uloženim u ime države Kosovo.
Ne postoji ništa što može opravdati nerad kada su u pitanju organi pravosuđa, koji su plaćeni za ovaj posao. Državni interes i napori institucija Republike Kosovo ne treba da budu potkopani od strane samih državnih institucija.
U našim naporima da unapredimo našu zemlju, mi smo jedno. Naše eventualno unutrašnje nezadovoljstvo ne bi trebalo da bude naš odraz u svetu. Verujem da sve sudije i tužioci Republike Kosovo to razumeju. Upravo iz tog razloga, ovakvo postupanje, odnosno ne postupanje, treba da bude razlog da se preispita pristup koji su Sudski savet i Tužilački savet odlučili da zadrže u odnosu na Vladu, a ova Vlada ne samo da dobro upravlja, već i prema World Justice Project, prestižnoj međunarodnoj organizaciji, druga je godina da smo prvi na Zapadnom Balkanu po vladavini prava, a drugi smo u svetu po unapređenju vladavine prava.
Postoji osam karakteristika, jedna po jedna, na osnovu kojih se jedna država ocenjuje u smislu vladavine prava, a od 14 istočnoevropskih zemalja, koje nisu u Evropskoj uniji, ispred nas je samo Gruzija. Od 14 zemalja, mi smo drugi. Od 6 zemalja Zapadnog Balkana prvi smo, a u cijelom svetu drugi po poboljšanju, iz godine u godinu, i prvi smo na Zapadnom Balkanu po drugi put ove godine.
Na primer, od osam karakteristika koje se tiču vladavine prava, u samo jednoj od njih je naš severni sused ispred nas. U ostalih sedam, Kosovo je ispred Srbije, pa ne samo u ovom slučaju, ne samo da smo najdemokratska država, već smo istovremeno sa vladavinom prava, pravna država, mi smo ispred drugih. Dakle, ovo ne treba štetiti, naprotiv, treba motivirati i unaprediti.
Poštovani prisutni,
Žene i devojke su često izložene nasilju, uključujući nasilje u porodici, seksualno uznemiravanje, silovanje, prisilni brak, stoga je potrebna koordinirana institucionalna intervencija za suzbijanje i prevenciju ovih pojava. Saradnja na ovako važnim temama je neophodna, stoga želim da pozovem sve institucije, nadležne za prevenciju i kažnjavanje nasilja nad devojkama i ženama da budu deo inicijativa Ministarstva pravde za koordinaciju, u pravcu izrade adekvatnih politika protiv nasilja.
Vlada je dala prioritet borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Ministarstvo pravde je prevenciju i rešavanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama definisalo kao jedan od 5 strateških ciljeva, među kojima je i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Istambulskom konvencijom.
Ovde, pored Vlade i relevantnih ministarstava, važnu ulogu ima i Kosovska policija, koja je u većini slučajeva prvi kontakt za žrtvu; prvi broj telefona koji žrtvi padne na pamet da pozove je telefonski broj policije, stoga je ovaj prvi kontakt veoma važan, kako bi bio ne samo dostupan i kvalitetan, već i efikasan za ono što sledi.
Policijski inspektorat ima specijalnu ulogu u pružanju pomoći žrtvama nasilja; zatim imamo Kancelariju za zaštitu i pomoć žrtvama, koja se sastaje sa žrtvama odmah nakon što policija reaguje na prijavljen slučaj nasilja; državni tužilac, sudovi, opštine i uprave za zdravstvo i socijalnu zaštitu, nosioci lokalne samouprave koji su nadležni za upravljanje socijalnim uslugama u opštini; centri za socijalni rad, agencije za besplatnu pravnu pomoć, regionalne kancelarije Narodnog advokata, ali i drugi nadležni organi, koji služe ovoj svrsi, potrebno je da svako bude na nivou zadatka i da svi budu međusobno koordinirani.
Kao što sam rekao na početku, mehanizmi za sprečavanje i borbu protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, su uspostavljeni i funkcionišu. Ono što je naša profesionalna i moralna obaveza je da uložimo maksimalne napore unutar naših institucija da rešimo problem, ali i da uvek ostanemo u kontaktu sa nadležnim institucijama, kako bismo koordinirali naše napore i delovanje u borbi protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja.
Ne možemo dozvoliti da se ponavljaju slučajevi nasilja, koji užasavaju sve nas kao društvo i imaju posljedice od dece do starijih osoba.
Ako ozbiljno ne shvatimo svoju obavezu i ne pristupimo joj strukturirano, rizikujemo da se suočimo s ovakvim vestima i onda stalno postavljamo isto staro pitanje, šta nam se dogodilo?
Nemamo potrebe za drugim slučajevima da bismo shvatili da se protiv ovog fenomena mora efikasno boriti sve vreme, od strane svih i svuda.
Svi smo odgovorni, bez obzira na položaj, bez obzira na to koliko volimo posao koji imamo ili sa kakvim problemima se suočavamo. Jedanom službeniku možda nije dobar dan na poslu, ali mi moramo služiti građanima, to ne treba da se odražava na posao koji radimo i uslugu koju pružamo.
Mi znamo da je u našem svakodnevnom životu teško naći dva identična dana. Nekih dana je osoba marljivija nego drugim danima, ali bez obzira na duhovno, emocionalno stanje, koje će svaki službenik imati svakog dana u sedmici, u mesecu i godini, to ne treba da se odražava u poslu koji radimo za državu i u uslugama koje pružamo građanima.
Funkcije i dužnosti koje smo prihvatili moramo dokazati sa punom profesionalnom odgovornošću. Kao društvo, institucije i građani, ne smijemo dozvoliti još jednu žrtvu u našoj borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Čak ni jednu više.
Hvala vam puno!
Last modified: 2 децембра, 2022