Priština, 23. novembar 2022.
Poštovani građani,
Poštovani članovi Vladinog kabineta,
Danas je pred nama veoma važna sednica Vlade. Između ostalog, na dnevnom redu imamo dva nacrta zakona koja su preko potrebna. Nakon dugog i pažljivog rada, donosimo na usvajanje Nacrt zakona o javnim službenicima i Nacrt zakona o platama u javnom sektoru. Prvi stavlja javnog službenika u centar i čini administraciju dostupnom svima, unutar i izvan sistema, uključujući i pripadnike dijaspore. U međuvremenu, drugi, po prvi put, stvara jedinstven sistem plata i donosi ravnopravnost u platama zaposlenih u javnom sektoru. Neophodni jedan drugom, ova dva nacrta zakona neophodna su za reformu javne uprave. A ova reforma je suštinski deo programa Vlade, jer je neophodna državi i našem društvu. Zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova, više ćemo o njima razgovarati na konferenciji za novinare nakon sastanka.
Poštovani ministri i zamenici ministara,
Poštovani potpredsednici Vlade,
Prošlog petka su me pozvali visoki predstavnik za vanjsku politiku i potpredsednik Evropske komisije g. Josep Borell, za sastanak na visokom nivou koji je organizovan u sedištu Evropske unije u Briselu sa predsednikom Srbije. Poziv visokog predstavnika Borrella bio je propraćen tekstom od četiri paragrafa koji je trebao biti objavljen kao izjava na kraju.
U prvom paragrafu je bio poziv da se hitno koncentriše na “Predlog Evropske unije”, koji podržavaju Nemačka i Francuska, za normalizaciju odnosa.
U trećem paragrafu, u tekstu se poziva da razgovori o “Predlogu Evropske unije” počnu odmah, na visokom nivou kako bi se postigao dogovor prije marta 2023. godine.
Naravno, pozdravio sam ovaj predlog gospodina Borela i već smo izjavili da je „ francusko -nemački predlog “, na kome je gospodin Borrel insistirao na sastanku u Parizu 11. novembra, da ga od sada nazovemo „ Predlog Evropske unije”. predstavlja dobru osnovu za diskusiju.
U drugom paragrafu bilo je pitanje registarskih tablica, zajedno sa pitanjem garancija za srpsku zajednicu, o čemu bi se govorilo u „Predlogu Evropske unije“, odnosno u sporazumu o normalizaciji, a tokom osam sati smo održali šest sastanaka, tri bilateralna sastanka i tri
trilateralna .
Preduslov za registarske tablice imao je veze samo sa obustavom delovanja Vlade Kosova, a ne sa zabranom izdavanja registarskih tablica od strane Srbije, u prvobitnoj verziji. Dogovorili smo se da, kako bismo dali prostor za razgovore o „Predlogu Evropske unije“, obustavimo drugu fazu odluke o registarskim tablicama, ali naravno kada Srbija prestane da registruje automobile sa nelegalnim tablicama, jer nema smisla da se druga faza ne nastavi, da se ide od opomena ka kazni, da se kazne ne izvrše, a sa druge strane da se i dalje izdaju registarske tablice KM, PR, GL, PE, UR itd. Ovaj predlog je prihvaćen i smatram da je to bio važan uspeh sastanka.
Dozvolite mi da kažem da je srpska zajednica na Kosovu najzaštićenija i najprivilegovanija zajednica u Ustavu Republike i to je rezultat sveobuhvatnog dogovora bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarinom , koji je bio vođa međunarodnog tima za posredovanje. Prava manjina predviđena u Ustavu Kosova nema u Srbiji, ali ih nema ni u mnogim drugim zemljama širom sveta, uključujući i ustave najnaprednijih zemalja Evropske unije.
Sada nakon sastanka koji smo tamo imali, a koji je u ovim razgovorima trajao ukupno osam sati, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i sigurnost je, nažalost, promenio premisu pregovora u ponedeljak; suprotno principu koji je sam predložio, počeo je insistirati na sporazumu koji se odnosi samo na mere dobre vere, suspenziju kazni za registarske tablice. Veliki cilj je skinut sa dnevnog reda. Hitna potreba za evropskim predlogom sa francusko -nemačkom podrškom nestala je sa stola, kako bi odgovarala Srbiji, čiji predsednik nije došao u Brisel zbog „Predloga Evropske unije“, već zbog registarskih tablica.
Dana 18. avgusta, na sastanku koji smo imali, bile su dve tačke dnevnog reda. Prva tačka je opšti okvir sporazuma; druga tačka aktuelna pitanja. I ja sam podržao ovu strukturu sastanka, jer su državni lideri pozvani da naprave veliki i konačni dogovor. Da ponovim, ja nisam ni policajac, ni komandir stanice, ni šef katastra, ni carinik, da se bavim svim vrstama tehničkih pitanja, koja se javljaju tokom razgovora. Mi smo država sa relevantnim institucijama i organima, koje imaju mnogo stručnjaka, koji vode ovakve razgovore. Ja tamo odlazim zbog konačnog međunarodno – pravno obavezujućeg sporazuma, za potpunu normalizaciju odnosa, sa uzajamnim priznavanjem u središtu. To bi trebao biti cilj i to je smisao.
U međuvremenu, autori “Predloga Evropske unije” odustali su od svog predloga, zbog čega je sastanak završen. Kao i na sastanku 18. avgusta, i na ovom sastanku sam posljednji izašao iz zgrade Evropske unije. Jer uvek postoji mogućnost posljednjeg pokušaja i moram vam reći da je to bio i posljednji pokušaj. Specijalni izaslanik Lajčak došao je u prostoriju u kojoj je bila naša delegacija i pokušao poslednji put da napiše tekst, koji bi uključivao i predlog Evropske unije. Međutim, kasnije nas je obavestio da predsednik Srbije to nije prihvatio. U međuvremenu, visoki predstavnik Evropske unije je već bio na konferenciji za novinare.
Dakle, imamo cilj, stav, razloge i argumente da postignemo pravno obavezujući sporazum, ali to treba da bude i cilj posrednika.
Naša odluka o registarskim tablicama ne može biti predmet pregovora, to je odluka naše Vlade.
Ono što smo pokazali je naša velikodušnost, da damo šansu ne samo zakonitosti i ustavnosti, već i zabrinutosti onih o mogućnosti narušavanja mira i sigurnosti, diferencijaciji pristupa i redosledu implementacije.
Prve tri sedmice opomene. Približavamo se broju od 2000 opomena, nema incidenata, nema pritužbi. Zatim dva meseca novčane kazne. Ne oduzimanje registarskih tablica, već novčane kazne, jer to i zakon predviđa. Dakle, mi ne pregovaramo o odluci. Pokazali smo našu velikodušnost u pogledu načina i vremena implementacije.
I postavlja se pitanje zašto smo doneli ovu odluku, prvo dana 28. juna. To se dogodilo otkako se šest meseci pregovaralo za registarske tablice u Briselu, od septembra prošle godine do aprila ove godine, šest meseci se pregovaralo o tablicama u Briselu i na kraju je bilo osam opcija. Bilo je osam opcija, od ovih osam opcija, ja vam sad kažem između nas, tri su nam više odgovarale, pet nije, ali Srbija nijednu nije prihvatila. Odbila je svih osam opcija.
Mi smo se nadali da ne dođe do tih pet, možda dođe do ove tri, ali ništa nije urađeno, jer su oni sve odbili, a mi nismo doneli odluku u aprilu, kada su odbili osam opcija, mi nismo doneli čak i u maju, dobili smo ga krajem juna.
Naša odluka dolazi dva meseca nakon neuspeha šestomesečnih pregovora krivicom Srbije, koja je odbacila svih osam opcija na stolu za registarske tablice.
Dakle, razumete velikodušnost Vlade Kosova tokom ove, ali i prošle godine.
Ne uživamo u kažnjavanju. Ni policajac Republike Kosovo nije srećan kada je novčano kažnjava. Kažnjavanje nije želja, to je dužnost. Ne želja pojedinca, bilo da je državni funkcioner, već i obaveza i dužnost po zakonu naše države.
Takođe, kako se radi o pitanjima vladavine prava u našoj zemlji, ostavke i povratak javnih i državnih funkcionera ne mogu biti predmet pazara, jer je sve regulisano zakonom. Videli ste da su poslanici Srpske liste napustili institucije Republike Kosovo, a drugi su se vratili i položili zakletvu. Ovo je način vraćanja u institucije, polažete zakletvu, poštujete Ustav, ustavnost, zakon, zakonitost, pravila, procedure.
Dakle, mi nismo diktatorska država, koja odlučuje ko kada ide, a ko se vraća. Naša država ima Ustav, zakon, procedure, organe, institucije koji to omogućavaju.
Sastanak na visokom nivou trebao bi biti o visokim ciljevima i naravno očekujem da će se to nastaviti. Potpredsednik Vlade za evropske integracije, dijalog i razvoj Besnik Bislimi danas boravi u Briselu. Možda će biti još jednog sastanka da pokušamo da postignemo dogovor u ovih 48 sati. Imamo i volju i dobru nameru i stalnu spremnost.
Desetine puta sam rekao da je Evropa naš kontinent, a Evropska unija naša sudbina. Pola naše nacije živi u zemljama Evropske unije. Integracija u Evropsku uniju nije samo zajednica u evropskoj porodici, već i zajednica naših porodica.
Nemamo ni mržnje ni ljutnje. Mi ne delujemo, ne govorimo, ne mislimo i ne ponašamo se sa cinizmom ili ironijom, već sa istinom i sa našim pravom.
Mi smo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu, koja prihvata i promoviše najviše i najosnovnije vrednosti Evropske unije i ne možete naći nikoga ko to ne kaže o Republici Kosovo.
Što se tiče vladavine prava, prema World Justice Project, drugi put ove godine da je Kosovo prvo na Balkanu, a ove godine je drugo u svetu po pitanju unapređenja vladavine prava. Postoji osam kriterijuma o tome kako se zemlje ocenjuju. Od ovih osam kriterijuma, Kosovo je 7 kriterijuma ispred Srbije. Samo po jednom od osam kriterijuma Srbija je ispred Kosova. Dakle, mi smo država ispred Srbije po vladavini prava. Nema sumnje da smo ispred Srbije po demokratiji, a uveren sam da smo ispred Srbije i po nezavisnosti. Naša država, naše institucije su mnogo nezavisnije od onih u Srbiji, zbog svojih veza sa Rusijom.
U dijalogu smo najaktivnija, najkreativnija i najkonstruktivnija strana. Isto se ne može reći za drugu stranu koja preti nasiljem i drži se aukcijom .
Što se tiče Evropske unije, kao i ranije, tako i danas, često sam bio kritičan i jesam kritičan, ali to nikada ne ponavljam ogorčeno. U tom pravcu je i moja izjava u Briselu ovog ponedeljka. Kritičan prema visokom predstavniku i specijalnom izaslaniku Evropske unije, koji je odustao od predloga Evropske unije.
Uvek sam spreman da se odazovem pozivu za sastanke, čiji je predmet konačni, međunarodno i pravno obavezujući sporazum za punu normalizaciju odnosa sa Srbijom, sa uzajamnim priznavanjem u centru.
Hvala vam puno
Last modified: 2 децембра, 2022