Priština, 30 septembar 2022
Naučna i javna delatnost profesora i rektora Prištinskog univerziteta Ejupa Statovcija prikazana je večeras u dokumentarcu posvećenom njegovom životu i radu.
U svom obraćanju prisutnima, premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti je ocenio doprinos rektora Statovcija, kao jednog od stručnjaka koji su izradili Ustavnu deklaraciju od 2. jula 1990. godine i Ustav Republike Kosovo 7. septembra u Kačaniku. “Među stručnjacima i pravnicima koji su izradili ova dva temeljna dokumenta u institucionalnoj istoriji Kosova, bio je i profesor građanskog prava, u to vreme 50- godišnjak. Njegovo ime je bio Ejup Statovci“, rekao je premijer.
“Do 51. godine, život Ejupa Statovcija bio je život posvećenog profesora i produktivnog naučnika. To bi se moglo nastaviti istim tokom ako 1991. godine, u vreme kada je Srbija izbacila Albance sa Prištinskog univerziteta, nije došao na čelo Prištinskog univerziteta kao rektor. U istoriji našeg Univerziteta on je 10. rektor po redu, ali je Ejup Statovci rektor sa najdužim stažom, koji je vodio Univerzitet u Prištini, od 26. novembra 1991. do 31. decembra 1997. godine“, rekao je premijer Kurti.
Profesor Ejup Statovci je ostao veran svom kulturnom formiranju, prevodeći svoje misli i uverenja iz znanja i vere, u hrabrost da govori i volji za delovanjem. On je ispravno i pravično shvatio dužnosti koje mu je dala pozicija rektora Prištinskog univerziteta i ulogu koju je vreme zahtevalo od njega u društvu, rekao je premijer Kurti. On je dodao da je profesor Ejup Statovci na vrlo autentičan način postao deo istorije. Taj podugačak spisak naučnih publikacija profesora Ejupa Statovcija tokom 1970-ih i 1980-ih bio je primetno proređen devedesetih, jer se u poslednjoj deceniji svog života profesor Ejup Statovci vratio u akademca otpora.
Neka naše sećanje na profesora Ejupa Statovcija bude trajno i neka njegova uloga u istoriji Kosova bude čitljiva, poručio je premijer Kurti na kraju govora
Celi govor premijera Kurtija:
Draga profesorice Drita Halimi Statovci,
Poštovani rektore Univerziteta u Prištini,
Dragi Driart, Jeton, Mentor,
Dragi profesori Ahmet Geca, Musli Bajraktari, Ismet Salihu,
Poštovani predsedniče studentskog parlamenta, Člirim Hoti,
Poštovana potpredsedniče Studentskog parlamenta, Alba Lala,
Mnogo poštovani profesori i studenti,
Dame i gospodo, sestre i braćo
Poslednja decenija 20. veka završila se pre više od dve decenije, ali je to najneizbežnija decenija kako bi se i dan danas razumela istorija Kosova. Ako polazite iz 90-ih, lako se možete vratiti nazad u istoriju, jer su 90-te rezultat svih onih godina koje je Kosovo provelo tokom tri Jugoslavije, koje su i godine razdvajanja i raspada i, nakon kojih se rodilo novo i slobodno Kosovo.
Srbija je od 1989. do 1991 po redu, suprimirala autonomiju Kosova, otpustila hiljade i hiljade Albanaca sa posla, iz bolnica, iz škola, zatvarala radio i televiziju i jedine novine koje je Kosovo imalo na albanskom jeziku, a posebno proterivala Albance sa Univerziteta u Prištini, uvodeći politiku aparthejda i segregacije.
U jeku tih napora, delegati Skupštine Kosova su 7. septembra u Kačaniku usvojili Ustavnu deklaraciju od 2. jula 1990. godine i Ustav Republike Kosovo. Među stručnjacima i pravnicima koji su izradili ova dva temeljna dokumenta u institucionalnoj istoriji Kosova, bio je i profesor građanskog prava, u to vreme 50-godišnjak. Njegovo ime je bilo Ejup Statovci. Večeras je priča ovog profesora i povod za naš susret, uoči 25. godišnjice protesta 1. oktobra 1997. godine.
Rođen dana 16. aprila 1940. u prištinskom selu Prugoc, bio je šesto dete posle tri sestre i dva brata. Iako muzički nastrojen, Ejup Statovci je studirao pravo na Univerzitetu u Zagrebu, gde je diplomirao 1966. i magistrirao 1971. godine, da bi nastavio doktorske studije na Univerzitetu u Ljubljani, gde je odbranio tezu 1974. godine o pravno-imovinskim odnosima u nepokretnostima na Kosovu. Od 1968. godine počinje da radi kao docent na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, gde se nakon osnivanja Prištinskog univerziteta 1970. godine bio u usponu i postigao je sve akademske zvanja do zvanja redovnog profesora 1980. godine. Godine 1979/80, Ejup Statovci je dobio Fulbrajtovu stipendiju kroz koju je otišao kao gostujući stipendista na Univerzitet Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama. Profesor Ejup Statovci je tokom tri decenije svoje akademske karijere objavio niz naučnih radova i monografija, kao što su „Zaštita svojine”, zatim „Imovina: nastanak i razvoj”, „Pravo servituta”, „Založno pravo” i druge.
O životu i naučnoj i javnoj delatnosti profesora Ejupa Statovcija svakako ćemo imati priliku da saznamo nešto više iz dokumentarnog filma koji će biti prikazan večeras, ali sam pomenuo ove bibliografske podatke sa profila profesora Ejupa Statovcija, da bio došao do srži mog večerašnjeg govora o njemu: kao angažovanom intelektualcu i akademiku otpora.
“Do 51. godine, život Ejupa Statovcija bio je život posvećenog profesora i produktivnog naučnika. To bi se moglo nastaviti istim tokom ako 1991. godine, u vreme kada je Srbija izbacila Albance sa Prištinskog univerziteta, nije došao na čelo Prištinskog univerziteta kao rektor. U istoriji našeg Univerziteta on je 10. rektor po redu, ali je Ejup Statovci rektor sa najdužim stažom, koji je vodio Univerzitet u Prištini, od 26. novembra 1991. do 31. decembra 1997. godine“.
To je najteži period u čitavoj istoriji Prištinskog univerziteta, kada je Prištinski univerzitet praktično ponovo osnovan, nastao u takozvanom paralelnom sistemu obrazovanja, razvijenom u domovima i privatnim prostorijama. To je period kada je Univerzitet u Prištini sa 14 fakulteta, 7 viših škola, 845 predavača, 247 saradnika i oko 20 hiljada studenata funkcionisao beskonačnom voljom ljudi koji su se angažovali i finansirali Prištinski univerzitet kao paralelni univerzitet, izazivanje režimskog okupatora Srbije na Kosovu. To je vreme kada su, posle neuspeha svakog političkog nastojanja da se vrate na univerzitetske prostore, studenti Prištinskog univerziteta, organizovani u okviru Nezavisne unije studenata Prištinskog univerziteta i podržani od hiljada i hiljada građana, organizovali već poznati protest od 1. oktobra 1997. godine, koji je započeo novi period studentskih pokreta na Kosovu, kao što je to bilo 1968., 1981. To je vreme kada je malo ko verovao da mi studenti možemo promeniti pravac političkih dešavanja na Kosovu, i kada su mnogi oklevali da se pridruže našem nastojanju da se vratimo u prostorije univerzitetskog kampusa UP i da razotkrijemo nasilje koje Srbija čini nad starosedeocima Albancima. Takođe to je vreme kada smo mi, studenti Prištinskog univerziteta, uprkos preprekama, poteškoćama i opasnostima, 1. oktobra 1997. godine postrojeni sa obe strane uz rektora Ejupa Statovca da mirno prodefilujemo ulicama Prištine, u te demonstracije koje su razbile neprikosnovenu sliku mita o srpskom policajcu i koje će ujedno postati uvod u oslobodilački rat na Kosovu.
Moji drugovi i drugarice i ja smo mnogo puta govorili o studentskom pokretu Nezavisne unije studenata Univerziteta u Prištini, kao što smo ponovo govorili o ovom dokumentarcu posvećenom rektoru Prištinskog univerziteta Ejupu Statovciju.
Ponovo smo zajedno večeras u ovoj bioskopskoj sali, dok je profesor Ejup Statovci postao zatvoreno poglavlje moderne istorije Kosova. Poglavlje među najjasnijim i najautentičnijim.
Jer, ako želite da razumete istoriju Kosova, možete je posmatrati kao minijaturu u samoj istoriji Prištinskog univerziteta. Osnovan posle demonstracija 1968. godine, Univerzitet u Prištini će postati najmoćnije oružje kosovskih Albanaca protiv bivše Jugoslavije. I tačno kada je srpska vlada u Beogradu htela da uzme ovo oružje iz ruku kosovskih Albanaca, pucali su u metu. Da su Hrvatska i Bosna imale svoje armije da ih odvoje od Vojske Jugoslavije i da se bore sa njima ispred Srbije, Kosovo je imalo Prištinski univerzitet kao vojsku sa svojom studentskom vojskom, od kojih bi se mnogi pridružili i Oslobodilačkoj Vojsci Kosova.
Ali studenti nisu bili sami, imali su podršku ogromne većine akademskog osoblja fakulteta Univerziteta u Prištini, a posebno njihovog rukovodstva. Isključujući ih sa Univerziteta u Prištini 1991. godine, Srbija je nameravala da kosovske Albance ponovo pretvori u društvo bez univerziteta. Srbija je oduzimanjem univerziteta htela da oduzme univerzalno, a sa njim i politiku, lišavajući nas od javnosti.
U predavanju održanom 2011. godine u Narodnoj biblioteci Kosova pod nazivom „Ideja univerziteta: program za arheologiju“, istraživač i prevodilac filozofije, koji dolazi iz Valone i živi u Parizu, Orgest Azizi je rekao: „Nikada nismo imali toliko, tako intenzivan Univerzitet, kao za vreme srpske vladavine, nego u vreme kada je bio zabranjen. U vreme kada je univerzitet bio zabranjen, odnosno kada je okupator proglasio da nema univerziteta, u vreme kada je Beograd proglasio da diplome Prištinskog univerziteta nisu diplome i da ljudi koji su ga naseljavali nisu profesori i studenti. Univerzitet je bio istinsko političko mesto, a student apsolutna politička ličnost.”
Univerzitet u Prištini može izgledati prosečan u smislu naučne proizvodnje, zbog faza kroz koje je nužno prošao, ali Univerzitet u Prištini je do maksimuma razvio moćnu komponentu univerziteta, odnosno ulogu univerziteta nad javnošću, kao sfera u kojoj se pravi politika. Univerzitet u Prištini je proizvodio čitave generacije kulturnih i političkih elita, nosioce emancipatorskih društvenih procesa tokom više decenija, kao što je Prištinski univerzitet proizveo mentalni univerzum same Republike Kosovo.
Profesor Ejup Statovci je ostao veran svom kulturnom formiranju, prevodeći svoje misli i uverenja iz znanja i vere, u hrabrost da govori i volji za delovanjem. On je ispravno i pravično razumeo dužnosti koje mu je dala funkcija rektora Prištinskog univerziteta i ulogu koju je vreme zahtevalo od njega u društvu. Tako je profesor Ejup Statovci postao deo istorije na vrlo autentičan način. Taj podugačak spisak naučnih publikacija profesora Ejupa Statovcija tokom 1970-ih i 1980-ih bio je primetno proređen devedesetih, jer se u poslednjoj deceniji svog života profesor Ejup Statovci vratio u akademiju otpora. Profesor Ejup Statovci bi danas imao 82 godine, da nas nije napustio tako rano, 19. oktobra 1999. godine, u 59. godini.
Zato vama i sebi želim prijatno gledanje dokumentarca i neka nam je trajno sećanje na profesora Ejupa Statovcija i neka njegova uloga u istoriji Kosova bude čitljiva.
Hvala vam!
Last modified: 2 децембра, 2022