Prvi zamenik premijera za evropske integracije, razvoj i dijalog, Besnik Bislimi, dao je intervju za Investment Monitor, na marginama događaja „Investment Management Exhibition“, koji se održava tokom septembra. U nastavku sledi ceo članak:
Razgovor sa: Zamenikom premijera Kosova, Besnik Bislimi
Besnik Bislimi, zamenik premijera Republike Kosovo, kaže da Vlada ispisuje novu istoriju ulaganja u zemlji.
Piše Jon Whiteaker
Besnik Bislimi, zamenik premijera Kosova, tokom septembra je boravio je u Frankfurtu, u Nemačkoj, kako bi promovisao investicione prilike u svoju zemlju.
Smešteno u srcu Balkana, Kosovo je postalo država tek 2008. godine kada je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije. Ona je samo delimično priznata na međunarodnom planu, pri čemu pet od 27 članica UN-a i osam zemalja G20 još uvek nisu priznale zemlju.
Ovo postojanje u zaborav, kao i nasleđe jugoslovenskih ratova i politička nestabilnost, ometali su ekonomski napredak zemlje, ali kada se Investment Monitor susreo sa Bislimi na marginama događaja „Investment Management Exhibition“ u Frankfurtu, on je tvrdio da Vlada Kosova ispisuje novu istoriju mogućnosti.
„Mi se trudimo da ubedimo sve potencijalne investitore koji su trenutno u potražnji novih tržišta, novih opcija, koji se premeštaju iz Istočne Azije ili Rusije, da je narativ zemlje sa tenzijama, nedovoljnom veličinom tržišta i nedovoljnom kupovnom moći, priča iz prošlosti“, kaže Bislimi.
Naravno, da je poslednjih godina bilo više pozitivnih ekonomskih pokazatelja za Kosovo. Podaci Svetske banke pokazuju da su neto prilivi stranih direktnih investicija u zemlju bili u rastućem trendu od 2016. godine i dostigli su nešto manje od 400 miliona dolara u 2020. godini. Međutim, ovo je i dalje mala cifra na međunarodnom planu i mnogo ispod bliskih suseda kao što su Crna Gora (531 milion dolara) i Albanija (1 milijarda dolara).
Bislimi veruje da će ekonomske reforme koje sprovodi njegova vlada, dovesti do daljeg rasta stranih direktnih investicija, s obzirom da su međunarodni investitori počeli da prepoznaju mogućnosti koje Kosovo ima da ponudi.
„Nova istorija je istorija konsolidovane demokratije, koja ističe vladavinu prava i ekonomski rast“, kaže on. „Dinamička država sa oko 70% stanovništva ispod 35 godina“.
Borba protiv korupcije na Kosovu
Bislimi je ekonomista i akademik koji je po prvi put izabran u Skupštinu Kosova 2014. godine kao deo političke stranke Samoopredeljenje. On je bio ministar finansija pod kratkotrajnom prvom administracijom na čelu sa Albin Kurti u 2020. godini. Kada se Kurti vratio na mesto premijera 2021. godine, Bislimi je imenovan za zamenika premijera.
Bislimi je sklon da naglašava reformsku agendu Kurtijeve vlade i ističe nekoliko obećavajućih ekonomskih i socijalnih pokazatelja za budućnost Kosova.
Preliminarna stopa rasta BDP-a Kosova od 10.5% za 2021. godinu bila je veća od bilo koje druge zemlje u Evropi, a tokom prvog kvartala 2022. godine porasla je za 4.6%, za šta Bislimi kaže da je najbrži rast na Zapadnom Balkanu.
Svetska banka kaže da je ovaj snažan ekonomski rast u poslednje vreme uglavnom posledica povećane privatne potrošnje i rasta izvoza. On takođe ističe da su privatne investicije na Kosovu podstaknute većim stranim direktnim investicijama u nepokretnostima.
Bislimi naglašava napore Vlade da formalizuje ekonomiju Kosova i napredak koji je postignut u smanjenju korupcije. Transparency International je rangirao Kosovo na 87. mestu od 180 zemalja po korupciji u 2021. godini, što predstavlja poboljšanje od 17 mesta u odnosu na prethodnu godinu. Transparency International kaže da je Kosovo pokazalo „stvarnu volju za suzbijanje korupcije“ poslednjih godina, ističući istrage o potencijalno korumpiranim liderima i usvajanje strategije za vladavinu prava.
Investitori mogu se osloniti na ovo poboljšanje upravljanja i transparentnosti, a takođe mogu biti podsticani povoljnim taksama u zemlji.
Kosovo ima porez na dobit korporacija od 10%, nema poreza na dividende i kompanijama pruža mogućnosti da u potpunosti vrate dobit. Zemlja već ima relativno niske stope poreza na dohodak građana i Vlada nastavlja da gura napred plan potpunog oslobađanja poreza na dohodak građana na minimalnu zaradu, koja je takođe u rastu.
„Ono što mi nudimo i što se razlikuje od skoro svih zemalja u regionu je to što će poslovanja koja investiraju na Kosovu imati nulta rizik od kursne liste jer mi koristimo evro“, kaže Bislimi.
Osporavani legitimitet Kosova kao države ostaće zabrinutost za investitore u svim ovim sektorima, posebno u vreme kada se u Evropi vodi rat. Međutim, i na ovom planu je bilo određenog napretka.
Iako Srbija još uvek ne priznaje Kosovo kao suverenu državu, dve zemlje su 2020. godine normalizovale ekonomske odnose.
Investicione prilike na Kosovu
Prema rečima Bislimija, Kosovo je u idealnoj poziciji da iskoristi trendove poput odliva kapitala iz Rusije zbog rata u Ukrajini i njihovog približavanja Evropi, zbog velikog broja sektora sa mogućnostima rasta i njene mlade radne snage.
Bislimi kaže da je omladina najvažnija prednost koju Kosovo ima i da je fokus Vlade da usmeri svoje napore na one sektore koji „garantuju najveći mogući povraćaj“ za mlade ljude u društvu.
„Mi smo primetili da tokom poslednjih 10 godina, sve veće interesovanje stranih kompanija da prenesu proizvode ili usluge iz inostranstva (outsourcing) ili premeste deo svoje delatnosti na mesto koje im je blizu, kao što je Kosovo. Ovo se posebno odnosi na sektore IT-a, veb dizajna, brige o klijentima, upravljanja ljudskim resursima, B2B poslovanja (bussines to bussines), kao i sajber bezbednosti i blokčejna“, dodaje on.
Bislimi kaže da raste interesovanje iz prehrambene industrije, metaloprerađivačke industrije i kompanija za transformaciju energije. Kosovo ima samo 140 megavata instalirane energije iz vetra i 35 megavata hidroenergetskih kapaciteta, ali Vlada ima u cilju instaliranje kapaciteta od dva gigavata energije iz obnovljivih izvora.
„Mislim da širom Evrope imamo veoma konkurentan broj sunčanih sati godišnje i identifikovali smo nekoliko područja koja bi mogla da ponude dobar potencijal za proizvodnju energije iz vetra“, kaže Bislimi.
Kosovo je upravo potpisalo ugovor sa Korporacijom Milenijumski izazovi iz SAD-a za izgradnju 350 megavata kapaciteta baterija u zemlji, a Bislimi kaže da je Vlada veoma posvećena pronalaženju investitora koji mogu da dalje poboljšaju balans snabdevanja energijom u zemlji.
Privatizacija na Kosovu je usporena, nije otkazana
Oblast kosovske ekonomije koja je privukla interesovanje investitora poslednjih godina su njena državna preduzeća i napori da se one privatizuju. Poslednja je zemlja u Istočnoj Evropi koja još uvek nije završila privatizaciju velikih razmera svoje državne imovine, koja se smatra od vitalnog značaja za zemlju koja se vraća u punu tržišnu ekonomiju.
Međutim, u maju 2021. godine poslanici kosovskog parlamenta glasali su za razrešenje odbora Kosovske agencije za privatizaciju, koja je nadgledala napore privatizacije skoro 20 godina.
U to vreme je Kurti rekao novinarima da „dobre stvari mogu doći polako, ali loše stvari moraju se zaustaviti što je pre moguće”.
Bislimi kaže da prethodni talasi privatizacije na Kosovu „nisu bili praćeni nikakvom vizijom ciljeva“, kao što su smanjenje nezaposlenosti, rast stranih direktnih investicija ili poboljšanje efikasnosti kompanija za prodaju.
„Ono što se desilo je da je nakon privatizacije nezaposlenost porasla i kompanije su imovine pretvarale iz proizvodnje u uslužni ili i u građevinski sektor“, kaže Bislimi.
„Nova vlada će promeniti narativ procesa privatizacije, da prvo ojača kapacitete kompanija, pa da ih učini konkurentnima, tako da, kada ih budemo privatizovali, privući ćemo samo ozbiljne investitore koji nameravaju da dalje proširuju svoje kapacitete“.
Kosovo ima 17 državnih preduzeća, u sektorima kao što su energija, voda i Telekom. Bislimi kaže da samo tri ne posluju sa gubicima, i tvrdi da je prekomerno zapošljavanje bio hroničan problem u javnom sektoru zemlje.
Bislimi navodi Telekom Kosova, koji je ranije bio na tenderu za privatizaciju. On kaže da je nova Vlada za nekoliko meseci smanjila broj zaposlenih u kompaniji za 300 mesta (ili 12.5% ukupnog broja) kroz ponudu za otpremnina i sada „po prvi put nakon mnogo godina Telekom Kosovo posluje sa profitom“.
On dodaje da Vlada pravi razliku između državne i društvene imovine. Prioritet je da svako bude profitabilan pre nego što se odluči da li da se privatizuje ili ne, a Vlada stvara državni fond za tu imovinu koja nije prodata.
Ugled koji Vlada pokušava da projektuje je ugled kompetentnosti i strpljenja, umesto žurbe da dobijemo novac za državnu imovinu. Međutim, Bislimi je jasan kada kaže da su strani investitori više nego dobrodošli na Kosovo, i nada se da bi reforme i ekonomski učinak poslednjih godina mogli biti dovoljni da ih privuku.
Last modified: 2 децембра, 2022