Priština, 24. avgust 2026.
Vršilac dužnosti premijera Republike Kosovo, Aljbin Kurti, učestvovao je u predstavljanju zbirnog izveštaja Vladine komisije za nestala lica o četvoronedeljnim iskopavanjima u opštini Zubin Potok.
Tom prilikom, premijer Kurti je rekao da su iskopavanja na tri lokacije rezultirala otkrićem i ekshumacijom posmrtnih ostataka, za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe, za koje se sumnja da su žrtve naselnog nestanka tokom zadnjeg rata na Kosovu.
Iako se broj poklapa sa onim što je poznato kao „Grupa intelektualaca“, premijer Kurti je rekao da „ceo proces identifikacije može trajati nekoliko meseci, pa ćemo tek tada moći sa potpunom tačnošću da kažemo o kome je reč i da im, zajedno sa porodicama, damo dostojanstven oproštaj i sahranimo pojedinačno imenom i prezimenom“.
Rekavši da su tako dugo čekanje i anksioznost koju doživljavaju porodice nasilno nestalih neopisivo bolni, premijer je naglasio da stotine porodica traže rasvetljavanje sudbine svojih najmilijih, kao i pravdu.
„I rasvetljavanje sudbine i pravda, uskraćeni su i uskraćuju od strane Srbije, koja skrivanjem i nepriznavanjem zločina, kao i odbijanjem da otvori arhive i klasifikuje ih, ima za cilj da otuđi istinu i izbegne odgovornost. I ne samo to, Srbija hapsi i progoni i one malobrojne Srbe koji su se usudili da svedoče pred međunarodnim institucijama“, rekao je on.
Premijer Kurti ponovio je poziv međunarodnim faktorima da povećaju pritisak na našeg severnog suseda, da sprovede Deklaraciju o nasilno nestalim licima dogovorenu u Briselu 2. maja 2023. godine, otvaranjem i stavljanjem na raspolaganje državnih arhiva, što bi moglo dovesti do rasvetljavanja sudbine nestalih.
„Moram da ponovim poziv za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je počinila masakre, posebno u Drenici, ali i širom Kosova, a čiji je dosije bio klasifikovan za 30 godina. Dakle, on ostaje klasifikovan još 18 godina. Porodice koje su čekale 27 i 28 godina ne mogu biti kažnjene čekanjem, anksioznošću i bolom još 18 godina. Stoga je međunarodni pritisak u ovom procesu od vitalanoh zanačaja. Arhivirane i klasifikovane dosijee 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije mora sada otvoriti država Srbija, dakle ove godine, 2026. godine, a ne 2044. godine“, naglasio je
Ceo govor vršioca dužnosti premijera Kurtija:
Poštovani predstavnici medija,
Dragi građani,
Zajedno sa predsednikom Vladine komisije za nestala lica, Agronom Limanijem, i šefom jedinice u ovoj komisiji, Kushtrimom Garom, ovde smo pred vama kako bismo predstavili zbirni izveštaj o iskopavanjima na tri lokacije u selima Kaludra i Jabuka, u opštini Zubin Potok.
Četvoronedeljna iskopavanja rezultirala su otkrivanjem i ekshumacijom posmrtnih ostataka, za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe, za koje se sumnja da su žrtve nasilnog nestanka tokom poslednjeg rata na Kosovu.
Na prvoj lokaciji, u masovnoj grobnici između Velike i Male Kaludre, prema procenama stručnjaka, pronađeni i ekshumirani posmrtni ostaci pripadaju najmanje 13 osoba. U masovnoj grobnici u Jabuci, odnosno na drugoj lokaciji, pronađeni su i ekshumirani posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju najmanje 4 osobe. A na trećoj lokaciji, odnosno drugoj masovnoj grobnici u Kaludri , pronađeni su i ekshumirani posmrtni ostaci najmanje 6 osoba.
Već smo ušli u drugu fazu, fazu identifikacije, jer su uzorci ostataka za koje se sumnja da pripadaju četiri osobe, pronađenih u selu Jabuka, već uzeti i poslati na DNK analizu. U međuvremenu, za ostale se nastavlja proces preliminarnog ispitivanja u Institutu za sudsku medicinu.
S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, zajedno sa Kosovskom policijom, u četvrtak prošle nedelje predstavilo je veliku količinu oružja pronađenog između ovih lokacija, oružja koje je takođe poslato na ispitivanje i analizu zbog njihove potencijalne veze sa zločinom i masakrima na ove tri lokacije.
Dragi građani,
Broj 23 poklapa se sa onim što je poznato kao „Grupa intelektualaca“, koji su 19. aprila 1999. godine bili pritvoreni, kidnapovani i streljani od strane neprijateljskih snaga Srbije, koje su pokušale da sakriju i izbrišu tragove ovog genocidnog zločina.
Međutim, proces identifikacije u celini može trajati nekoliko meseci, pa ćemo tek tada moći sa potpunom tačnošću da kažemo o kome je reč i da im, zajedno sa porodicama, odao dostojanstven oproštaj i sahranimo pojedinačne imenom i prezimenom.
Dugo čekanje i anksioznost koju doživljavaju porodice nasilno nestalih je neopisivo bolno. Svako iskopavanje i svaka informacija o mogućem nestalom licu. Svaka lokacija i svako ime. Stotine porodica traže da se rasvetli sudbina svojih najmilijih, ali traže i pravdu.
I rasvetljavanje njihove sudbine, kao i pravda, bili su uskraćeni i uskraćuju se od strane Srbije, koja skrivanjem i nepriznavanjem zločina, kao i odbijanjem da otvori arhive i klasifikuje ih, ima za cilj da otuđi istinu i izbegne odgovornost. I ne samo to, Srbija hapsi i progoni i one malobrojne Srbe koji su se usudili da svedoče pred međunarodnim institucijama.
Stoga, više nego ikad, u ovakvim trenucima, međunarodni faktori moraju pojačati pritisak na našeg severnog suseda da sprovede Deklaraciju o nasilno nesatlim licima dogovorenu u Briselu 2. maja 2023. godine, otvaranjem i stavljanjem na raspolaganje državnih arhiva, što bi moglo dovesti do rasvetljavanja sudbine nestalih.
Moram da ponovim poziv za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je počinila masakre, posebno u Drenici, ali i širom Kosova, a čiji je dosije bio klasifikovan pre 12 godina na 30 godina. Dakle, ostaje klasifikovan još 18 godina.
Porodice koje su čekale 27 i 28 godina ne mogu biti kažnjene čekanjem, anksioznošću i bolom još 18 godina. Stoga je međunarodni pritisak u ovom procesu od vitalnog značaja.
Arhivirane i klasifikovane dosijee 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije mora otvoriti sada država Srbija, odnosno ove godine, 2026. godine, a ne 2044. godine.
Poštovani prisutni ,
Dragi građani,
Iz detaljne prezentacije Komisije, videćemo da su iskopavanja na severu zemlje bila malobrojna i izvršena u teškim okolnostima, često na brzinu zbog nesigurnosti, što dokazuje da su borba protiv kriminalnih bandi, proširenje zakona i reda u ovom delu naše zemlje, bili preduslov da istrage, pretrage i iskopavanja budu uspešna i da se sprovedu na nesmetan način.
Pored Komisije, želeo bih da se zahvalim Sektoru za nestale osobe u okviru Direkcije za istraživanje ratnih zločina i drugim relevantnim policijskim jedinicama, koje su dugo i intenzivno istraživale i potražile ove lokacije, zatim izražavam zahvalnost Kosovskoj obaveštajnoj agenciji i našim bezbednosnim i pravosudnim institucijama uopšte. A takođe i timovima Instituta za sudsku medicinu (ISM) i forenzičkim timovima EULEX-a, angažovanim u okviru ISM-a.
Hvala vam na pažnji. A sada dajem reč predsedniku Komisije, Agronu Limaniju, pre nego što pređemo na detaljnu prezentaciju Kushtrima Gare.
