Priština, 6. oktobar 2026.
Hvala Valbona!
Poštovani Andi, svakako da mi nismo dosadni –zanimljivi smo, naravno – ali se trudimo da ne postanemo previše zanimljivi! I za sada nam to dobro ide!
Poštovani Larse Kastelučiju, komesare Savezne vlade za politiku ljudskih prava i humanitarnu pomoć,
Poštovani glavni pregovarači sa EU, Predraže Zenoviću i Jetone Zulfaju, iz Crne Gore i sa Kosova,
Vaše ekselencije, ambasadori i članovi diplomatskog kora,
Poštovani Andi Dobruši, direktore Fondacije Otvorenog društva za Zapadni Balkan,
Poštovani predstavnici civilnog društva i tink-tankova,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo nam je što smo domaćini ovogodišnjeg Foruma civilnog društva i tink-tenkova u okviru Berlinskog procesa, koji smo organizovali zajedno sa Fondacijom otvoreno društvo za Zapadni Balkan. Ovo je prvi put da se Forum održava na Kosovu, pa mi dozvolite da vam svima poželim dobrodošlicu u Prištinu, – našim prijateljima i kolegama iz celog regiona.
Pre nekoliko dana, Nemačka je obeležila Dan nemačkog jedinstva. Njihovo ponovno ujedinjenja došlo je manje od godinu dana nakon pada Berlinskog zida u novembru 1989. godine, čime su okončane četiri decenije tokom kojih je Nemačka bila podeljena između dva politička sistema. Demokratija je nadvladala autokratiju, a nakon 1990. godine, mir i prosperitet koje je zapadna Evropa decenijama gradila počeli su da dopiru i do velikog dela centralne i istočne Evrope. Zapadni Balkan je, međutim, prošao kroz gotovo deceniju ratova, pokrenutih represijom na Kosovu, a okončani tek našim oslobođenjem 1999. godine.
Za ostatak Evrope, rat velikih razmera vratio se tek kasnije, ruskom agresijom na Ukrajinu. Danas se borba između demokratija i autokratija vodi svakodnevno, na mnogim frontovima.
Takav kontekst je pitanju proširenja EU dao novu hitnost, kako za Evropu, tako i za naš region. Postoji i jedna mantra koja se pokazala tačnom: Evropska unija tek integracijom Zapadnog Balkana zaista postaje Evropa.
To nije bio preovlađujući stav 2014. godine, kada je pokrenut Berlinski proces: Rusija je upravo bila aneksirala Krim, a proces proširenja je ipak bio u zastoju. Nemačka je preuzela inicijativu i okupila nas šestoro za istim stolom, kao ravnopravne partnere. Iz tog procesa proizašlo je Zajedničko regionalno tržište, izgrađeno na pravilima i standardima EU koji počivaju na njenim vrednostima, kao i ono što volim da nazovem „dvostrukom dobiti”: sprovodimo reforme jednom, a koristi imamo dvostruko – prvo u regionu, a zatim i na jedinstvenom tržištu EU. Za nas, regionalna saradnja takođe počiva na dobrim, evropskim susedskim odnosima, koji su mogući samo kada se susedi pridržavaju tih vrednosti. Često upravo tu leži uzrok zastoja u našem regionu: u nesaglasnosti po pitanju vrednosti.
Ipak, odlučili smo da damo primer drugima, a to počinje od demokratije. U vreme kada sve više zemalja klizi ka autokratiji, Kosovo je postalo jedna od najsnažnijih demokratija na Zapadnom Balkanu i šire, jačajući vladavinu prava, boreći se protiv korupcije i štiteći osnovne slobode. Organizacija „World Justice Project” rangira Kosovo na prvo mesto u regionu po kriterijumu otvorene uprave, koji meri stepen otvorenosti i dostupnosti institucija za građane. Međutim, otvorena uprava funkcioniše samo ako je građani koriste, a na Kosovu to čini naše živo i aktivno civilno društvo. Mi smo izborna demokratija sa slobodnim, poštenim i konkurentnim izborima – štaviše, u poslednje vreme smo ih imali i previše.
Takođe smo ispunili obaveze vezane za Zajedničko regionalno tržište. Ratifikovali smo svih pet sporazuma o mobilnosti i protokole CEFTA-e koji se odnose na olakšavanje trgovine, usluge i rešavanje sporova, pridružili se Evropskom registru za kvalitet u visokom obrazovanju, uveli sisteme elektronske identifikacije i uključili naše najprometnije granične prelaze u sistem „zelenih koridora”. Kada je reč o slobodi kretanja, Kosovo je prvo preduzelo korake: građani Bosne i Hercegovine već mogu da uđu na Kosovo sa ličnim kartama, dok Bosna i Hercegovina još uvek nije ratifikovala taj sporazum. Doprineli smo i pravičnosti u radu regionalnih institucija: Kosovo je 2024. godine zamenilo UNMIK u CEFTA-i, a prošle godine smo, kao predsedavajući, odblokirali odluke koje su godinama čekale na usvajanje.
Ipak, do sada je naš region trebalo da ima potpun ciklus mobilnosti, tako da naši građani mogu da putuju, studiraju, rade i penzionišu se bilo gde na Zapadnom Balkanu. Godine 2022, složili smo se da međusobno priznajemo diplome, ali četiri godine kasnije naši mladi Evropljani i dalje čekaju da im se diplome priznaju. Trebalo je takođe da se složimo da oni koji rade u drugoj zemlji regiona mogu lakše da dobiju radnu dozvolu i da zadrže svoje penzije i socijalna prava kada se presele.
Oni koji su spremni moraju imati mogućnost da krenu napred. Region ne može stalno da čeka one koji uopšte ne žele da se pokrenu.
Posle dvanaest godina, sasvim je prirodno razmišljati o tome kako se Berlinski proces može ponovo oživeti, a prava manjina su jedna oblast u kojoj bi se moglo više učiniti. Skoro svaka zajednica u našem regionu je većina u jednoj zemlji i manjina u drugoj. Kada zajednica ima prava na jednoj strani granice, a gubi ih na drugoj, ta asimetrija je nepravda koja podiže tenzije. Zato pravo manjina treba da ima svoje mesto u Berlinskom procesu, sa zajedničkim standardima za region, od zagarantovane zastupljenosti u institucijama do upotrebe jezika, obrazovanja na maternjem jeziku i revitalizacije njihove kulture i tradicije. Kosovo je spremno da doprinese ovom radu.
Na pitanjima poput ovih, mnogi od vas su godinama sarađivali širom regiona, često bliže nego što su to činile naše vlade, i danas je vaš rad protiv dezinformacija potrebniji nego ikad. Oni koji žele da oslabe poverenje u demokratske vrednosti znaju da ljudi ne moraju da veruju u njihove laži; dovoljno je izazvati toliko sumnji da ljudi više ne znaju u šta da veruju. Gde oni seju sumnju, vi donosite činjenice, kroz novinarstvo i kritičko razmišljanje, proveru činjenica i istraživanje, i time branite upravo vrednosti koje pokušavaju da oslabe: ljudsko dostojanstvo, slobodu, jednakost i solidarnost. U izgradnji otvorenijeg i povezanijeg regiona na ovim vrednostima, uvek ćete naći partnera na Kosovu.
A to me dovodi do našeg evropskog puta. Ovog decembra će se navršiti četiri godine otkako je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, i tokom tih godina smo se reformisali i ostvarili nesumnjiv napredak. Naša ekonomija je rasla za više od četiri procenta godišnje, a nezaposlenost je pala sa 26 na 10 procenata. U potpunosti smo usklađeni sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući sve sankcije protiv Rusije zbog njene agresije na Ukrajinu. Najnoviji izveštaj Komisije nije utvrdio nazadovanje ni u jednoj oblasti, a podrška članstvu u EU je među najvišim u regionu. Pa ipak, uprkos svemu tome, Kosovo ostaje jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata. Slogan ovog foruma je „Dokaz, a ne obećanja“, i bilo bi ispravno i pravedno da na sledećem sastanku ovog foruma nijedna zemlja koja je dala „dokaz“ ne ostane van procesa pristupanja.
Radujem se vašim preporukama, koje ćete preneti liderima u Podgorici, a koje ćemo mi ozbiljno shvatiti.
Hvala Vam puno!