Priština, 30. avgust 2026
Na Međunarodni dan prisilnih nestanaka, vršilac dužnosti premijera Republike Kosovo, Albin Kurti, zajedno sa vršiocem dužnosti predsednice, Albulenom Hadžiju, vršiocem dužnosti ministra unutrašnjih poslova, Dželalom Svečlom, drugim institucionalnim predstavnicima i udruženjima porodica, kao i drugim ambasadorima i diplomatama akreditovanim u našoj zemlji, odali su počast i položili sveže cveće na Spomen-obeležje prisilnim nestancima.
Izjava premijera v.d. Kurtija:
Zajedno sa vršiocem dužnosti predsednice Republike, gospođom Albulenom Hadžiu, sa ministrom Dželalom Svečlom i drugim kolegama iz institucija Republike, ali i sa udruženjima nestalih, odnosno onih koji su nestali silom, položili smo sveže cveće i odali počast ovde kod spomen-obeležja, koje podseća sve građane Republike, posebno institucije, da imamo porodice za koje rat još nije završen.
Postoji preko 1500 nestalih osoba, čije porodice žive sa strepnjom, tugom i patnjom koju ne možemo ni opisati niti u potpunosti razumeti, jer nemaju dostojanstven grob za svoje voljene, koji nisu samo brojevi, nisu samo imena i prezimena, već su ljudi koji bi danas bili lekari, inženjeri, radnici i menadžeri, bili bi arhitekte i profesori, i koji bi doprineli ekonomskom i društvenom životu naše zemlje. Ali bi takođe uživali u svojim porodicama i imali bi svoje porodice. Stoga je ovo veoma ozbiljan zločin koji mora biti rešen i za koji pravda mora biti zadovoljena.
Ove godine, Međunarodni dan nestalih zatiče nas pet nedelja nakon prvih nalaza sa iskopavanja na severu Kosova, naime u selu Kaludra, gde su do sada otkrivene dve masovne grobnice. Jedna od njih sadrži 13 posmrtnih ostataka, druga sadrži 6, a imamo i treću masovnu grobnicu sa najmanje 4 posmrtna ostatka, u selu Jabuka, jedan kilometar od Kaludre na severu zemlje.
Ne zaboravimo deklaraciju od 2. maja 2023. godine, u kojoj se Srbija obavezuje da će sarađivati u otvaranju arhiva, kako bi se istina otkrila.
Takođe se zahvaljujemo ambasadorima akreditovanim u Republici Kosovo, koji su danas bili prisutni ovde sa nama da odaju počast nestalima. Ali, istovremeno, molimo sve međunarodne faktore, a posebno Evropsku uniju, kojoj Srbija teži da se pridruži, i od koje Srbija dobija stotine i stotine miliona evra sredstava, da izvrše pritisak na otvaranje ovih dosijea.
Kao državu, mnogo nas koštaju iskopavanja i pretrage, gubimo mnogo vremena. Informacije koje dobijamo su nepotpune, zatim su netačne, a takođe je veoma frustrirajuće za državne organe da vrše sva ta iskopavanja, a ipak ne pronađu mnogo tela. Ne bi bilo potrebe da se ova iskopavanja rade haotično, kada bismo imali otvorene dosijee u Beogradu. Stoga, našu državu mnogo košta, ne samo porodice, već i državu što se dosijei u Beogradu i dalje zatvaraju.
Stoga je otvaranje dosijea našeg severnog suseda od vitalnog značaja za otkrivanje istine, za dostojanstvene sahrane naših voljenih, posebno njihovih porodica koje sa zabrinutošću čekaju, a takođe i za doprinos sveukupnom miru u našem regionu.
Nikada nije bilo više koordinacije između institucija koje se bave pitanjem prisilnih nestanaka nego sada.
Kao što je predsednik napomenuo, Kosovska policija, Kosovska obaveštajna agencija, posebno Jedinica za istragu ratnih zločina, Institut za sudsku medicinu, Državno tužilaštvo, Vladina komisija za nestala lica, svi oni tesno sarađuju. Mnogo više posla se radi nego ranije, i mnogo više sarađujemo nego ranije.
Hvala!
