Priština, 24. avgust 2026.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, prisustvovao je prijemu koji je organizovalo Predsedništvo povodom 35. godišnjice proglašenja nezavisnosti Ukrajine.
U svom govoru, premijer Kurti je rekao da je 1991. godine ukrajinski parlament izglasao akt kojim je svom narodu vraćeno pravo da odlučuje o svojoj sudbini. Dodao je da je Ukrajina više od četiri godine primorana da brani svoje pravo oružjem u ruci, jer je Ruska Federacija, izgrađena na logici permanentnog rata za teritorijalno širenje, odlučila da je silom poništi.
Premijer Kurti je rekao da je stav Republike Kosovo isti od prvog dana i da naša solidarnost sa Ukrajinom nikada nije bila transakcija.
„Svesni smo da Kijev i dalje ne priznaje nezavisnost Republike Kosovo i taj stav je ponovljen pre dve nedelje. Verujemo da taj stav ne stoji ni pred istorijskim činjenicama ni pred međunarodnim pravom i to ćemo reći kad god bude potrebno, isto kao što ćemo toplo pozdraviti priznanje nezavisnosti od strane Ukrajine i bilo koje druge slobodoljubive i miroljubive države koja još nije priznala Republiku Kosovo. Kosovo i albanski narod nisu samo na svojoj zemlji, već je i istorijsko pravo na njihovoj strani“, naglasio je premijer.
Celi govor premijera na dužnosti Kurtija:
Poštovana gospođo Albulena Haxhiu, vršiteljka dužnosti predsednice Republike Kosovo,
Dragi Ukrajinci,
Poštovani predstavnici međunarodnih organizacija,
Dame i gospodo,
Danas Ukrajina obeležava trideset petu godišnjicu proglašenja nezavisnosti. Godine 1991, ukrajinski parlament je izglasao akt kojim je njenom narodu vraćeno pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini.
Četiri i po godine od ovih trideset pet, Ukrajina je bila primorana da brani to pravo sa oružjem u ruci, jer je Ruska Federacija, izgrađena na logici permanentnog rata za teritorijalno širenje, odlučila da je silom poništi.
Međutim, ove godine se navršavaju 12 godina od ruske agresije, kada je ona 2014. godine napala i okupirala Krim i oblast Donjecka i Luganska.
Ovaj rat nema nikakvo opravdanje. Nije ga započela Ukrajina, niti ga Ukrajina može zaustaviti povlačenjem ili predajom. Rusija je napala Ukrajinu sa namerom da je uništi kao naciju i kao državu.
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava potvrdila je preko šesnaest hiljada ubijenih civila i preko četrdeset osam hiljada povređenih od 24. februara 2022. godine, napominjući da su stvarne brojke mnogo veće. Ovaj broj nastavlja da raste. Jul ove godine bio je mesec sa najviše ubijenih civila od maja 2022. Tri miliona i sedamsto hiljada ljudi je raseljeno unutar zemlje, a skoro šest miliona su izbeglice van zemlje.
Ukrajinska državna platforma „Deca rata“ računa sedamsto trideset četvoro ubijene dece, preko dve hiljade osamsto ranjenih i preko dvadeset hiljada dece koja su deportovana ili prisilno raseljena. Od tog broja se samo dve hiljade petsto dece vratilo kući.
Ubistvo, krađa i nestanak dece pokazuju kakav nivo nečovečnosti i varvarstva Rusija danas ima u Ukrajini, ali su i dokaz njenog krajnjeg cilja, a to je istrebljenje ukrajinske nacije.
Stav Republike Kosovo je isti od prvog dana. Oštro smo osudili agresiju i u potpunosti smo se složili sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije i Belorusije. Sklonili smo ukrajinske novinare u saradnji sa Evropskim centrom za slobodu štampe i medija, Evropskom federacijom novinara i Udruženjem novinara Kosova. Instruktori Kosovskih bezbednosnih snaga su deo operacije Interfleks za obuku ukrajinskih vojnika, a poslali smo i vojnu pomoć, vozila i municiju.
Kao član Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, aktivno učestvujemo zajedno sa našim partnerima u koordinaciji podrške i reagovanju na odbrambene potrebe Ukrajine. Republika Kosovo će nastaviti da podržava suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine kroz koordinisanu političku, humanitarnu, ekonomsku i bezbednosnu pomoć, dok se ne postigne pravedan i trajan mir.
Ovo nisu samo simbolični gestovi, već konkretan izraz naše solidarnosti sa ukrajinskim narodom, u odbrani državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i pravednog oslobodilačkog i antikolonijalističkog rata za slobodu i demokratiju.
Razumemo da pretnja od Rusije ne prestaje na granicama Ukrajine. Dronovi koji padaju na teritoriju zemalja članica NATO-a, napadi na energetsku infrastrukturu i dezinformativne kampanje utiču na ceo naš evropski kontinent. Kontinuirani napadi Srbije na Kosovo, koji su kulminirali agresijom i terorističkim napadom u Banjskoj u septembru 2023. godine, jasno pokazuju opasnost koju za naš region predstavljaju države , pojedinci i kriminalne grupe povezane sa Ruskom Federacijom.
Važno je za ceo kontinent i svet da Ukrajina pobedi u ovom ratu. Od vitalnog je značaja za našu generaciju i buduće generacije da Ukrajina izađe kao pobednik. Mir koji nagrađuje agresora nije pravedan mir, niti trajan mir; to je poziv na sledeću agresiju.
Poštovani prisutni,
Svesni smo da Kijev i dalje ne priznaje nezavisnost Republike Kosovo i taj stav je ponovljen pre dve nedelje. Verujemo da taj stav ne stoji ni pred istorijskim činjenicama ni pred međunarodnim pravom i to ćemo reći kad god bude potrebno, isto kao što ćemo toplo pozdraviti priznanje nezavisnosti od strane Ukrajine i bilo koje druge slobodoljubive i miroljubive države koja još nije priznala Republiku Kosovo. Kosovo i albanski narod nisu samo na svojoj zemlji, već je i istorijsko pravo na njihovoj strani.
Međutim, naša solidarnost sa Ukrajinom nikada nije bila transakcija. Kosovo podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine danas kao što je to učinilo juče, jer smo solidarni sa narodom koji brani svoju slobodu i svoje pravo da postoji kao država.
Srećan Dan nezavisnosti!
Slava Ukrajini!
