Peć, 31. avgust 2026.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, je na otvaranju Letnje škole na Univerzitetu „Haxhi Zeka“ u Peći razgovarao sa mladima o rodu, ekonomiji i politici.
Pored boravka u Peći, on je izrazio zadovoljstvo što je bio na ovoj letnjoj školi koja, kako je rekao, objedinjuje tri teme koje su duboko međusobno povezane: rod, ekonomiju i politiku.
„Ekonomija nije rodno neutralna. Politika nije ekonomski neutralna. I demokratija ne može biti potpuna ako se polovina društva suočava sa više prepreka u radu, vlasništvu nad imovinom, vođenju i odlučivanju. Stoga, rodna ravnopravnost za nas ne može biti samo zakonska obaveza, niti sektorska tema. To je pitanje socijalne pravde, ekonomskog razvoja i kvaliteta naše demokratije“, rekao je premijer.
Govoreći o javnim politikama, premijer je dodao da smo poslednjih godina težili da osnaživanje žena i devojaka prenesemo iz principa u politiku, u budžet i u merljive rezultate.
„Podržali smo zapošljavanje za preko 12 hiljada žena; koristili smo platformu Superpuna da povežemo mlade sa tržištem rada, od skoro 23 hiljade zaposlenih mladih, 51 odsto su žene i devojke; investirali smo u obrazovanje i stipendije za devojke u oblastima STEM – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika, gde je dodeljeno 7.277 stipendija, od kojih je 7.042 za devojke ili 97 odsto za devojke; podržali smo porodiljske i dečje dodatke; podržali smo preduzetništvo i žene u poljoprivredi; i povećali smo zastupljenost žena u donošenju odluka“, rekao je premijer.
Dalje je dodao da je kroz program „Vlada za porodice“(Qeveria për Familjet), od preko 4 hiljade zaposlenih iz porodica u kojima niko ranije nije radio, 55 odsto su žene. Dok je kroz program „Kosovo Generation Unlimited“, od preko 3 hiljade mladih ljudi koji su imali koristi od praktičnog rada, skoro 60 odsto su žene i devojke.
„U 2021. godini imali smo 5.555 dece registrovanih u vrtićima. U školskoj 2024/2025. godini, poređenja radi, ovaj broj je dostigao 7.429, odnosno oko 33% više. U međuvremenu, širom Kosova je izgrađeno ili se gradi 74 vrtića“, rekao je premijer, dodajući da je cilj dvostruk: da dete ima pristup ranom obrazovanju i da roditelj, u praksi veoma često majka, ima više prostora za zapošljavanje, obrazovanje i samozapošljavanje.
Obraćajući se prisutnim studentima, iz različitih oblasti studija, premijer je rekao da rodna ravnopravnost nije profesija samo za one koji se bave rodnom ravnopravnošću.
„U demokratiji nije dovoljno glasati jednom u nekoliko godina. Demokratija zahteva građane koji učestvuju, predlažu, kritikuju, istražuju i pozivaju na odgovornost. A posebno vama mladima: demokratija ne traži samo vaš glas, već vaš govor, znanje i posvećenost. Ne čekajte izbore da biste učestvovali i ne čekajte poziciju da biste imali uticaj“, rekao je premijer na dužnosti Kurti.
Celi govor premijera na dužnosti Kurtija:
Poštovani rektore Univerziteta „Haxhi Zeka“, prof. dr Armand Krasniqi,
Poštovana gđo. Edi Gusia,
Poštovani predstavnici Nacionalnog demokratskog instituta,
Poštovani predstavnici naših međunarodnih partnera,
Poštovani profesori i studenti, učesnici ove letnje škole,
Drago mi je što sam ponovo u Peći, a posebno u ovoj letnjoj školi koja objedinjuje tri teme koje su duboko međusobno povezane: rod, ekonomija i politika.
Jer ekonomija nije neutralna u odnosu na rod. Politika nije neutralna u odnosu na ekonomiju. I demokratija ne može biti potpuna ako se polovina društva suočava sa više prepreka u radu, vlasništvu imovine, vođenju i odlučivanju.
Stoga, rodna ravnopravnost za nas ne može biti samo zakonska obaveza, niti sektorska tema. To je pitanje socijalne pravde, ekonomskog razvoja i kvaliteta naše demokratije.
Ovo smo rekli ranije: jednakost ne treba posmatrati samo kao odredište. Jednakost treba da bude polazna tačka.
Ako su dve osobe formalno jednake pred zakonom, ali jedna od njih ima manje vremena, jer snosi glavni teret brige u porodici, nema imovinu, ima manji pristup finansijama i manje mogućnosti za zapošljavanje, onda pravna jednakost još nije postala stvarna jednakost.
Stoga, javne politike moraju da se bave ne samo pravima koja smo zagarantovali, već i stvarnim uslovima u kojima se ona ostvaruju. Strukturne prepreke nisu privatna stvar pojedinca; one su odgovornost javne politike. Zadatak države je da ih identifikuje, izmeri i smanji, tako da jednakost u zakonu postane i jednakost u mogućnostima.
Na Kosovu imamo jedan paradoks: devojke i žene imaju veoma dobre rezultate u obrazovanju, dok njihov ekonomski potencijal i dalje nije dovoljno iskorišćen. Dakle, problem nije nedostatak talenta, znanja ili volje. Problem su prepreke.
A dužnost države nije da prepreke tretira kao sudbine pojedinačnih građana, već kao pitanja javne politike.
Upravo zato smo poslednjih godina težili da osnaživanje žena i devojaka prevedemo iz principa u politiku, u budžet i u merljive rezultate.
Podržali smo zapošljavanje za preko 12.000 žena; koristili smo platformu Superpuna da povežemo mlade sa tržištem rada, od skoro 23.000 zaposlenih mladih, 51 odsto su žene i devojke; investirali smo u obrazovanje i stipendije za devojke u oblastima STEM – nauka, tehnologija, inženjerstoa i matematika, gde je dodeljeno 7.277 stipendija, od kojih je 7.042 za devojke ili 97 odsto za devojke; podržali smo dodatke za majke i decu; podržali smo preduzetništvo i žene u poljoprivredi; i povećali smo zastupljenost žena u donošenju odluka.
Kroz program „Vlada za porodice“(Qeveria për Familjet), od preko 4.000 zaposlenih iz porodica u kojima niko ranije nije radio, 55 odsto su žene.
Dok je kroz program „ Kosovo Generation Unlimited “, od preko 3.000 mladih koji su imali koristi od praktičnog rada, skoro 60 odsto su žene i devojke.
Ove brojke zvuče kao statistika tržišta rada. Ali u stvari, oni nam pokazuju da kada je javna politika pravilno usmerena, ona može promeniti strukturu mogućnosti, jer kada se podrška proširi, mogućnosti se šire.
Ove politike u suštini imaju istu logiku: veću ekonomsku nezavisnost, što znači veću slobodu izbora. A sloboda izbora je i ekonomsko i demokratsko pitanje.
Žena koja ima svoj prihod, svoj bankovni račun, imovinu, profesiju i mogućnosti zaposlenja ima veću autonomiju ne samo na tržištu, već i u porodici i u društvu.
Zato je potrebno da razgovaramo i o ekonomiji brige. Neplaćeni rad je rad, čak i ako se ne pretvara u platu. Briga o deci, starijima i članovima porodice stvara ekonomsku vrednost čak i kada ekonomska statistika to ne beleži u potpunosti.
Ako ovaj teret nesrazmerno pada na žene, onda se to pretvara u manje vremena za zaposlenje, manje mogućnosti za profesionalni napredak i ultimativno, manju ekonomsku nezavisnost.
Ekonomija koju vidimo zasniva se na ovoj ekonomiji koju često ne vidimo. I veliki deo posla ove nevidljive ekonomije obavljaju upravo žene i devojke.
Stoga, ulaganje u vrtić nije samo ulaganje u decu. Vrtić je i obrazovna politika, socijalna politika, ali i ekonomska politika. To je takođe ulaganje u zapošljavanje žena.
U 2021. godini imali smo 5.555 dece registrovane u vrtićima. U školskoj 2024/2025. godini, poređenja radi, ovaj broj je dostigao 7.429, odnosno oko 33% više. U međuvremenu, širom Kosova je izgrađeno ili se gradi 74 vrtića.
Za porodice koje primaju socijalnu pomoć, pokrenuli smo i program vaučera za obrazovanje u ranom detinjstvu, koji pokriva do 150 evra mesečno po detetu, uz prevoz gde je to moguće.
Cilj je dvostruk: da dete ima pristup ranom obrazovanju, a da roditelj, u praksi vrlo često majka, ima više prostora za zaposlenje, obrazovanje i samozapošljavanje.
Jer vreme je i ekonomski resurs. A kada je vreme za brigu neravnomerno podeljeno, neravnomerno su podeljene i ekonomske mogućnosti.
Druga dimenzija je finansijska nezavisnost. Kroz porodiljske naknade, podršku je dobilo skoro 80 hiljada novih majki, od kojih je oko dve trećine nezaposleno. Preko 400.000 dece je imalo koristi od dečjeg dodatka. Ali postoji još jedan efekat koji se ponekad ne vidi ili ne zna: oko 100.000 žena je po prvi put u životu otvorilo bankovne račune, kao rezultat ovih mera.
Bankovni račun može izgledati kao mala administrativna stvar. Ali to je takođe ulazak u finansijski sistem. To je prilika za štednju, za kredite, za poslovanje i, u svakom slučaju, veću nezavisnost.
Isto važi i za imovinu. Kroz meru afirmativne diskriminacije za besplatnu registraciju zajedničke imovine na ime oba supružnika, videli smo veliku promenu. Od samo 105 nekretnina registrovanih 2016. godine, 2024. godine imali smo 17.592 nekretnine, dok je do kraja 2025. godine broj dostigao na 31.124 nekretnina registrovane na ime i muža i žene.
Dakle, za manje od 10 godina, registracija imovine na ime oba supružnika povećana je skoro 170 puta.
U poljoprivredi smo dodelili oko 11 miliona evra za 5.655 žena poljoprivrednica kroz subvencije i grantove. Dok smo kroz programe podrške poslovanju ciljali da žene budu ne samo zaposlene, već i vlasnice, preduzetnice i poslodavke.
Postoje desetine, hiljade žena poljoprivrednica koje rade u poljoprivredi. Albanska reč bujku se koristi samo u muškom rodu. Sada ću reći naglas, ženski rod bi bio bujkneše, bujkeše, ali ne možemo tako reći, jer smo navikli da poljoprivrednik bude muškarac. Ali postoje desetine, hiljade žena koje reč poljoprivrednik ne obuhvata drugačije.
Da budemo jasni: brojevi su važni, ali brojevi nisu dovoljni. Reprezentacija se mora transformisati u uticaj, politika u rezultate, a budžet se mora transformisati u promenu.
Ali svakako su nam potrebni podaci, jer ono što se ne meri dobro, teško je dobro adresirati.
Pored toga što znamo koliko je ljudi imalo koristi od datog programa, potrebno je da znamo koliko je žena, a koliko muškaraca, iz kojih opština dolaze, iz kojih zajednica, iz ruralnih ili urbanih područja, koliko imaju godina i da li je podrška zaista promenila njihov položaj. Jer prosek može pokazati napredak, ali istovremeno često skrivati nejednakost.
I to nas dovodi do vas.
Dragi mladi ljudi,
Vi ovde ste iz oblasti ekonomije, prava, političkih nauka, tehnologije, novinarstva, sociologije i drugih oblasti. Ovo je veoma važno, jer rodna ravnopravnost nije profesija onih koji se bave samo rodnom ravnopravnošću.
Ekonomista mora da je meri, advokat mora da je brani, novinar mora da zahteva odgovornost za nju, a kreator politike mora da je pretoči u odluke.
U demokratiji nije dovoljno glasati jednom u nekoliko godina. Demokratija zahteva građane koji učestvuju, predlažu, kritikuju, istražuju i smatraju sebe odgovornim. A posebno za vas mlade: demokratija ne traži samo vaš glas, već vaš govor, znanje i posvećenost. Ne čekajte izbore da biste učestvovali i ne čekajte funkciju da biste imali uticaj.
Jer se demokratija ne nasleđuje gotova sa generacije na generaciju. Svaka generacija mora da je štiti, proširuje i čini je boljom.
Budućnost nije nešto što nas jednostavno čeka. Ona se oblikuje svakog dana, odlukama koje donosimo, nepravdama koje odbacujemo i mogućnostima koje otvaramo jedni drugima.
A vi niste samo generacija koja će naslediti Kosovo, vi ste generacija koja ga oblikuje.
Zato sam danas došao ne samo da govorim kod vas, već i da čujem od vas.
Hvala Vam na pozivu!
