Priština, 24. april 2026.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na komemorativnoj sednici povodom smrti akademika Rexhepa Qosje, koji je organizovao Albanološki institut.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Fadil Grajçevci, vršilac dužnosti direktora Albanološkog instituta,
Poštovani g. Hysen Matoshi, istraživač,
Poštovani prijatelji i kolege, profesori i studenti,
Poštovani akademici i istraživači,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Nalazimo se u Albanološkom institutu, u kojem je domaćin bio upravo profesor Rexhep Qosja. Rexhep Qosja je naš veliki akademik, jer sveobuhvatno poznavanje reči sintaksa, frazeologija, leksik, artikuliše jednako koliko i lingvistika, intelektualnost, politika. Istaknuti govornici jezika ne mogu a da ne pronađu mesto u njihovim razmišljanjima, bilo da su iz albanskog jezika ili svetskih.
Svi naši preporoditelji i svi naši klasici su bačeni od njegove strane u proces bijekcije, jer albanski jezik pripada svetu, a svet albanskom jeziku. Jer su vlastita imena, od Vergilija do Balzaka i od Kafke do Eka, pala na njega kao težina misli i težina imena težine. Visok osećaj za književnost u uglu albanskog.
Jer iskustva proučavanja ne mogu a da se ne pretvore u inteligenciju delovanja čak i ako se stvaralac ne izražava politički, njegov čin stvara novu okolnost značenja i to je novo stanje politike i grada.
Jer dualnost misli između književnosti i filozofije nije mogla a da se ne pretvori u njegovu stalnu sumnju o nasilju ljubavi i gresima ili manama misli, jer on nije želeo provinciju, već grad, a grad nije broj uključivanja, već broj učešća.
Jer, prema autorskim kriterijumima retkosti Panteona, on je uvršten među retkosti koje Panteon sadrži, i kao preporoditelj on je taj koji je onemogućio pitanje da li se Naim, De Rada, Asdren ili Migjen mogu smatrati provincijalistima.
Jer na kraju krajeva, svaki preporoditelj svetu daje svoje rodno mesto i obrnuto.
Jer ne vidi veliku poruku za Albance u svim vekovima albanskog pisanja. Ne može odoleti iskušenju da albansku prozu i poeziju preporoditelja pretvori u direktnu vezu sa delima prošlih vekova i dalekih zemalja.
Jer smrt vidi kao ništa manje nego cilj smisla bez razuma nad umom koji gubi svoj smisao i ne može a da ga, kao i svakog velikog pisca, ne zaokupe zahtevi vremena sa svim njegovim ideološkim i tradicionalnim manama.
Zato što je govorio o pogledu velikog drugog koji nije brat, u izmišljenoj federaciji, pod kojom su ceo narod i kultura bili konzumirani, ali i o licemernom, snobovskom i demagoškom pogledu iznutra provincije. Pozvao je čitaoca da bude iskren prema sebi, dobro upućen u sebe, dobar prema drugima, koristan drugima.
Zato što su oklevanja i sumnje postali stalni podsticaj dubokog uma sa širokim znanjem u svetu plitkog i ciničnog nasilja. Stoga su mu potrebne velike debate sa njegovim savremenim gigantima da bi se utvrdili nivoi svešća i vizije budućeg društva. Otuda, debata sa Kadareom.
Zato što nije izrazio svoju lojalnost u podeli istorije, već u njenom ujedinjenju, shvatajući je poput Ukshina Hotija, da se istorija ne treba deliti, dok politiku treba deliti.
Jer ako istorija teži istini, politika se bori za istinu.
Iz toga je, njegov sukob sa svim establišmentima iz svih vremena Kosova.
Zato što je govorio o tišini i vikanju. Tišini kreativnog intelektualca i vikanju zabranjenog naroda.
Akademik i preporoditelj- formula koja nam je potrebna i danas i zauvek, u našoj moralnoj i političkoj direktivi.
Na kraju, i iz radoznalosti, naš akademik je ponovljao situaciju od Čehova, u jednostavnoj priči sa naslovom „Pilivricka“. Tamo, citiram: „kaže se da naučnika, doktora – ljudi oko njega ne poštuju jer ga viđaju svaki dan, ali shvate njegov značaj tek nakon što iznenada umre, zapravo nakon što su mu otrovali život svojom arogancijom i nemoralom“.
Neka profesor Rexhep Qosja počiva u miru i blagosloveni smo što smo ga imali!
Hvala Vam!
