Priština, 8. april 2026
Poštovani poslaniče Republike Kosovo, g. Erxhane Galushi,
Poštovani zameniče premijera u Vladi Republike Kosovo, zadužen i za pitanja manjina i saradnju, Fikrim Damka,
Poštovani ministre regionalnog razvoja, Rasime Demiri,
Poštovani zameniče ministra u Ministarstvu sporta i omladine, Sylejmane Elšani,
Poštovani savetniče u Ministarstvu spoljnih poslova, Sejnur Veshalli,
Poštovani bivši poslaniče, lideru zajednice Ngahera, Alberte Kinolli,
Poštovani zameniče ministra lokalne samouprave, Artone Konushevci,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Poštovani prisutni,
Čast mi je i zadovoljstvo što smo danas zajedno, i dozvolite mi da vam svima poželim srećan Dan Roma. Živeli!
Trudimo se svim što znamo i možemo da osiguramo da među nama bude što više ljubaznosti i solidarnosti, saradnje i interakcije.
Mržnja nema mesta među nama. Ne zato što ne poznajemo svet, već zato što smo ga iskusili dublje od mnogih drugih. U romskom jeziku, koliko ja znam, reč „mržnja“ ne postoji, ne zbog nedostatka vokabulara, već kao dokaz kulture koja je izabrala da živi izvan toga.
Uvaženi gosti,
Danas, na Međunarodni dan Roma, ne obeležavamo samo datum, već razmišljamo o suštini našeg društva. Snaga jednog društva meri se glasom koji daje onima koji često ćute.
Predstavljanje romske zajednice nije samo simbolično; to je svesna odgovornost. Kada dokumentarni film poput „HORO ANO BORO“ reditelja Bendžamina Menekšea i producenta Erola Bilibanija predstavlja Kosovo u Berlinu, on daje glas ovom predstavljanju. On ne samo da priča priču, već postaje svedočanstvo moći kulturne diplomatije, gde se zajednica pojavljuje ne sa bukom, već sa duhovnom dubinom.
Decenija je takođe i za Rome, jer je decenija za obrazovanje. Zbog nedostatka mogućnosti, danas Romi na Kosovu imaju tri kandidata za doktorate. Posebno moramo imati na umu romske žene i devojčice, koje su često najjači nosioci otpornosti. Oko 70% diplomaca iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice su žene, što je dokaz snage, nade i kontinuiteta ove zajednice.
U sportu i ekonomiji otvorili smo nove puteve. Po prvi put smo podržali jednu devojku bokserku i dva nova preduzeća iz romske zajednice, pokazujući da se ulaganje u talenat i inicijativu pretvara u pravi društveni razvoj i inkluziju.
Od pozorišta „Nexhip Menekshe“ do poezije Kujtima Paçakua, od Terzimahalle, nosioca baklje odbrane romske kulture, do prvog albanologa Nysreta Seharoja; svaki glas, svako pero, svaki kreativni čin je svetlost koja rasteruje tamu zaborava. Kultura i znanje nisu samo blago prošlosti, već temelj slobode i dostojanstva.
Danas imamo toliko knjiga na romskom jeziku da nas ceo balkanski region gleda sa divljenjem. Uz podršku Ministarstva kulture, subvencionisali smo dodavanje naslova u mini-biblioteku o romskoj literaturi, pretvarajući knjigu u živi most između generacija. Jer jezik koji je pisan je identitet koji se ne gubi. Duhovno nasleđe ne opstaje samo po sebi; ono se čuva, neguje i jača kroz kulturne aktivnosti, koje danas imaju našu kontinuiranu podršku.
Kao što je Russeau rekao: „Čovek se rađa slobodan, ali je svuda u okovima.“ Dakle, slobodan po rođenju, ali kasnije u okovima. Svaki korak ka priznanju i jednakosti je korak ka stečenoj slobodi, a vlada Kosova, kroz politike o obrazovanju, socijalnoj inkluziji i podršci poslovanju, demonstrira ovu slobodu u akciji. Stipendije, zapošljavanje i centri za učenje su mostovi koji povezuju sadašnjost sa budućnošću, osnažujući romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu.
Ozvaničenje romskog jezika u Prizrenu i Gračanici i izborna nastava u školama nisu samo birokratski činovi; oni su dokaz kulturne pravde i poštovanja dostojanstva. A poštovanje dostojanstva proizilazi upravo iz poštovanja identiteta. Kroz ovo, svaki glas dobija na težini, obrazovanje i kultura se ujedinjuju u izgradnji društva gde različitost nije samo prednost, već nosi i harmoniju i duhovnu snagu zajednice.
Izgradimo društvo gde svaki glas ima svoje mesto, svaka kultura se poštuje i svaki san pronalazi svoju slobodu.
Bahtalo Romano Dive!