Priština, 29. avgust 2026.
Poštovani poslaniče, Shaip Kamberi,
Poštovana gradonačelnice opštine Preševa, Ardita Sinani,
Poštovani predsedniče Albanskog nacionalnog saveta, Enkel Rexhepi,
Poštovani koordinatori Albanskog nacionalnog saveta u Medveđi i novom Pazaru, Arben Ferati i Amina Nura,
Poštovani drugi predstavnici iz Preševa, Medveđe, Bujanovca i Novog Pazara,
Predstavnici organizacija civilnog društva, medija, kulture, sporta, studenata,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
Zahvaljujem vam što ste danas ovde i dobrodošli u našu i vašu Vladu.
Za nas, Preševo, Bujanovac, Medveđa, ali i Sanadžak, nisu povremene teme. To nisu pitanja koja se pokreću samo kada je kriza. To je stalna politička, institucionalna i nacionalna odgovornost.
Jer se godinama bavimo modelom diskriminacije koji se manifestuje kroz podzastupljenost u policiji, u pravosuđu, u administraciji, u zapošljavanju, u pasivizaciji adresa, u upotrebi albanskog jezika i u nejednakom pristupu javnim institucijama. Ali ugnjetavanje od strane srpske države ne vidi se samo u statistici. Vidi se i u jeziku. Vidi se u ponašanju. Vidi se u načinu na koji država reaguje.
Tačno pre nedelju dana, kada je predsednik Srbije Vučić posetio samo naselja sa srpskom većinom u Medveđi, u Bujanovcu i u jednom selu u Preševu, koristeći stigmatizujuće i omalovažavajuće reči prema Albancima, a zatim se čulo Vučićevo obećanje o zaposlenju od BIA u roku od 48 sati.
I taj kontrast je težak. Kada Albanac traži zaposlenje u javnim institucijama, suočava se sa barijerama i nedovoljnom zastupljenošću. Kada neko koristi pogrdni jezik prema Albancima, čuje obećanje o zaposlenju. To je pokazatelj klime. To je poruka. To je način na koji Albanci ovih regiona doživljavaju državu. I upravo zbog toga, danas sam ovde ne samo da vam se obratim, već i da razgovaram.
Pristup Vlade Republike Kosovo prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi izgradili smo na tri nivoa.
Prvi nivo je da građani koji dolaze iz ovih regiona budu što je moguće ravnopravniji sa građanima Kosova.
Radili smo u obrazovanju, zdravstvu, stručnom licenciranju, specijalizacijama, imovinskim pravima i dokumentaciji. Obezbedili smo jednak tretman za pacijente iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Stvorili smo mogućnosti za licenciranje zdravstvenih radnika. I ove godine smo napravili još jedan važan korak: specijalisti iz Doline su izjednačeni sa specijalistima sa Kosova, baš kao što smo ranije učinili sa studentima.
Omogućili smo pravnicima iz Doline sa dozvolama boravka na Kosovu da se prijave za pravosudne i ispite iz imovinskog prava. Radili smo na stalnom boravku nedokumentovanih i pasiviziranih građana.
I radili smo na tome da konkursi za stipendije Ministarstva obrazovanja budu dostupni svim istraživačima, kako bi konkursi Ministarstva kulture takođe bili dostupni i vama.
Dakle, naš cilj je da albanski građanin iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kada dođe na Kosovo, ima što manje barijera i što više jednakosti.
Drugi nivo je stvaranje održivih mehanizama koji vode računa o položaju Albanaca tamo gde žive.
Po prvi put smo kreirali redovnu budžetsku liniju. U 2020. godini smo izdvojili 500 hiljada evra za suočavanje sa pandemijom. U 2021. godini smo izdvojili 100 hiljada evra nakon poplava u Preševu i 100 hiljada evra nakon poplava u Bujanovcu.
Finansijska podrška je povećana sa 2 miliona u 2022. i 2023. godini na 3 miliona evra u budžetu za 2024. godinu, i na 4 miliona evra od 2025. godine, i naravno i u 2026. godini.
Od 2022. godine svake godine obezbeđujemo udžbenike i predškolski materijal na albanskom jeziku za hiljade učenika.
U 2022. godini podržali smo 107 studenata stipendijama, što se svake godine povećavalo i, u zavisnosti od prijava, ukupan obuhvat je prošle godine dostigao 756 stipendija.
U 2023. godini smo takođe započeli stipendiranje za srednjoškolce i decu bez roditelja.
Podržali smo kulturu. Kulturno nasleđe. Sport. Medije. Građanske organizacije. Decu sa posebnim potrebama.
U julu 2025. godine izdvojili smo 580 hiljada evra za sufinansiranje Muzičke škole i muzeja u Preševu.
U 2022. godini potpisali smo Memorandum o saradnji sa Albanskim nacionalnim savetom. I kroz ovu saradnju izgrađen je redovan institucionalni mehanizam. Za sve ove odluke. Za ovu saradnju, posebno se zahvaljujem predsedniku Albanskog nacionalnog saveta, Enkel Rexhepi.
Treći nivo je međunarodno zastupanje.
Jer se mnogi problemi sa kojima se suočavaju Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne rešavaju samo finansijskom podrškom.
Diskriminacija je institucionalna, politička, administrativna, jezička.
To je u zapošljavanju. To je u policiji. To je u pravosuđu. To je u pasivizaciji adresa. To je u slaboj zastupljenosti u javnim institucijama.
Iz tog razloga, podržali smo međunarodno zagovaranje. U Briselu. U Vašingtonu. U Njujorku, u Evropskom parlamentu. U Savetu Evrope i u najvažnijim evropskim prestonicama.
Jer diskriminacija koja se ne dokumentuje – relativizuje. Diskriminacija koja se ne meri – minimizuje. Diskriminacija koja se ne internacionalizuje – ostaje lokalni problem.
A mi ne želimo da se položaj Albanaca u Srbiji tretira kao lokalni problem, jer je to pitanje ljudskih prava, vladavine prava. I odgovornosti zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
I upravo tu dolazi pitanje zbog kojeg smo se danas okupili. Imamo dva blokirana transfera u januaru ove godine, u iznosu od 304.511 evra i u aprilu ove godine, u iznosu od 1.837.511 evra, odnosno više od šest puta više od prethodne cifre.
Iza ovih sredstava stoji čitava arhitektura programa važnih za život Albanaca.
- Postoji 78 odobrenih projekata u umetnosti, kulturi i kulturnom nasleđu.
- Postoje 23 projekta u sportu.
- Postoji 13 projekata za službenu upotrebu albanskog jezika i nacionalnih simbola.
- Postoji 7 organizacija koje rade sa decom sa posebnim potrebama.
- Postoji i 15 ocenjenih podnosilaca zahteva u oblasti informisanja i medija na albanskom jeziku.
Samo oni čine 136 odobrenih projekata i organizacija.
- Postoji i 61 odobren zahtev i porodica učenika koji su izgubili jednog ili oba roditelja.
Ali ovo je samo jedan deo. Jer ova sredstva takođe uključuju i:
- Program besplatnih knjiga za učenike osnovnih škola.
- Program stručne prakse Albanskog nacionalnog saveta.
- Program za proširenje i održavanje kancelarija Saveta u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i u Novom Pazaru.
- I program za zastupanje prava Albanaca u međunarodnim centrima.
Dakle, ne govorimo samo o organizacijama koje su dobile projekte.
Govorimo za učenike. Za studente. Za pripravnike. Za decu sa posebnim potrebama. Za sportiste. Za umetnike. Za medije. Za aktiviste i institucije.
I o samom kapacitetu Albanaca da se organizuju i predstavljaju.
Zato se blokiranje sredstava ne može meriti samo iznosom u evrima.
Prava šteta se meri izgubljenim prilikama. Sa knjigom koja ne može da stigne do studenta. Sa praksom koju mlada osoba ne započinje. Sa kulturnim projektom koji ostaje samo na papiru. Sa klubom koji ne sprovodi svoju aktivnost. Sa medijima koji ne razvijaju program na albanskom jeziku. Sa porodicom koja ne dobija podršku.
I sa Albanskim nacionalnim savetom, koji je blokiran da u praksi vrši ovlašćenja koja sam zakon priznaje.
Sredstva su transparentna.
- Zna se odakle dolaze.
- Zna se kolika su.
- Zna se čemu su namenjena.
- Zna se preko koje institucije treba da idu.
- Zna se ko su korisnici.
- Dakle, zna se gde će one završiti.
Prema tome, ovo se ne može predstaviti kao tehničko bankarsko pitanje kada je srpski ministar javno potvrdio da su sredstva blokirana i da su vraćena.
To je institucionalna odgovornost. I Srbija mora dati odgovor.
Stoga, sredstva moraju biti deblokirana. Moraju stići na bankovni račun Albanskog nacionalnog saveta. Odobreni projekti moraju biti sprovedeni. Programi moraju biti nastavljeni. I ova praksa se ne sme ponoviti.
Tražimo od Evropske unije da od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo, zahteva ono što sama Evropa smatra fundamentalnim: vladavinu prava, jednakost, nediskriminaciju i efikasnu zaštitu manjina.
Vlada Republike Kosovo će nastaviti svoju podršku. To je naša nacionalna odgovornost da Albanci iz ovih regiona budu što ravnopravniji sa građanima Kosova kada dođu ovde.
Da izgradimo održive mehanizme koji podržavaju albanski život tamo gde se on svakodnevno odvija.
I da dokumentujemo, internacionalizujemo i učinimo sistematsku diskriminaciju prema njima delom odgovornosti Srbije pred međunarodnim partnerima.
Jer nije dovoljno da se Albanac iz Preševa dobro tretira u Prištini. On mora imati prava i u Preševu.
Nije dovoljno da jedan student iz Bujanovca dobije stipendiju na Kosovu. On mora imati perspektivu i u Bujanovcu.
Nije dovoljno da jedan lekar iz Medveđe bude licenciran na Kosovu. On mora imati priliku da radi dostojanstveno, u svojoj profesiji, takođe tamo, u Medveđi.
Nije dovoljno da mlada osoba iz Novog Pazara pohađa kurseve albanskog jezika. On mora imati i priliku da sačuva, zaštiti i revitalizuje svoj nacionalni i kulturni identitet.
I nije dovoljno da mi znamo da diskriminacija postoji. Brisel, Vašington i Strazbur takođe moraju znati. I svaka institucija koja procenjuje Srbiju po demokratskim standardima i ljudskim pravima.
Poštovani prisutni,
Sestre i braćo,
Danas sam ovde da porazgovaramo. Da direktno od vas čujem praktične, konkretne probleme. Da ih pretvorimo u institucionalno delovanje. I da nastavimo ovu politiku sa još većom jasnoćom, više mehanizama i većom odgovornošću.
Sredstva moraju biti deblokirana. Projekti se moraju realizovati. Jednakost mora biti sprovedena. A prava Albanaca moraju biti zaštićena tamo gde oni žive.
Hvala vam puno na učešću i pažnji!