Priština, 13 maj 2009
U nastavku dajemo govor zamenika Premijera Republike Kosova, Ramë Manaj:
Dame i gospodo,
Mnogo vam se zahvaljuem na izvanrednoj mogučnost koju ste mi pružili da budem ovde sa vama na ovoj konferenciji, koja će, siguran sam, dati odgovor na šanse malih i srednjih preduzeća (NMV) u vreme globalne krize i pomoći da privrede i preduzetnici prebrode ovu krizu i utiču da nivo razvoja i ekonomija očuvaju.
Kao što znate, uticaj sektora MSP na zapošljavanje i dinamiziranje ekonomija u večini industrjalizovanih zemalja je izvanredan, uključujuči ekonomski rast, zapošljavanje, smanjenje siromaštva, inovacije, istraživanja itd.
Mi smo prihvatili činjenicu da je privatni sektor jedini sektor koji uspeva odgovoriti različitosti tržišnih zahteva. Privreda kojom rokovodi privatna inicijativa dokazala je da je sposobna ostvariti i obnoviti ekonomski porast jedne zemlje, obsobirati nove radne snage i smanjito siromaštvo
Uloga malih i srednjih preduzeća je vrlo velika. U zemljama sa niskim prihodima GDP izmedju 100-500$/ po glavi satnovnika, MSP doprinose sa preko 60% u stvaranju GDP-a i 70% ukupnog broja zaposleni, a u zemljama se prosečnim prihodima GDP-a, MSP doprinose sa 70% u stvaranju GDP-a i 95% u ukupnom broju zaposlenih.
Medjutim, koja je uloga NMV u ekonomskom razvoju Kosova i šta preduzimamo mi kao Vlada Kosova za prevazilažnje efekata globalne krize ?
Ogromna večina registrovanih biznisa su mikropreduzeća (1 – 9 radnika), a takodje i največi broj zaposlenih je u kategoriji ovih preduzeča. Prema broj registrovanih radnika u ovoj kategoriji su 151.434 radnika ili 61.12 %. U malim preduzećima zaposleno je 21.329 radnika ili 8.60 %, u srednjim preduzećima zaposleno je 21.361 radnika ili 8.62 %.
Kao velika preduzeća (preko 250 ardnika) registrovana su i društvena i javna preduzeća (KEK, PTK idr) , medjutimi i pored toka, u velikim preduzećima zaposleno je 53.658 radnika ili 21 66 % zaposlenih u registrovanim biznisima.
Sektor MSP na Koosvo ima vrlo veliki značaj u absorbiranju novih radnih mesta, jer oko 194.124 ili 78.44% celokupnog broja zaposlenih u preduzečima obsorbuje ih ovaj sektor ili uzimajući ukupan broj zaposlenih na Kosovu (Privatni sektor ≈ 24.7782 + javni sektor ≈ 75.000, ukupno ≈ 322.782) proizilazi da sektor MSP-a učestvuje u zapošljavanju sa preko 60%, procenta koji premašuje onaj američki , ali je ispod japanskog i bribližan je proseku zemalja EU-a.
U nedostatku statistika, doprinos MSP u stvaranju GDP-a , za državni budžet nije poznat, mada na osnovu nekih predračuna ovo učešće iznosi od 40-55%. U svakom slučaju, Doprinos sektora MSP na Kosovu i sa aspekta razvoja privrednih sektora je nezamenjiv i fundamentalan, pošto su samo MSP organizmi koji obuhavataju i se istaići i sa još jednim njihovim afinitetom za ispunjavanje raličitih potreba društva, koje zbog spscifičnosti koje sadrže nikada ne uspevaju da se pretvore u indistriu sa širokim prostiranjem ili i sa visokom profitnom osnovom.
Izazovi sa kojima se suočavaju MSP na Kosovu i alternative Vlade Kosova za poboljšanje njihovog položaja.
Izazovi sa kojima se suočava sektor MSP na Kosovu su brojni i raznovrsni. Na osnovu periodičnih istraživanja koje obavlja Vlada Kosova poreko Agencije za podršku malih i srednjih preduzeča, kao i na osnovu istraživanja koja su obavile druge institucije, kako domače, tako i medjunarodne, postoji šira saglasnost o tome dasu prepreke brojne i različite prirode.
Agencija je za duže vreme uspela da sistemira i utvrdi glavne prepreke koje godinama tretira sektor MSP-a na Kosovu, predstvnici biznisa i javni naučni, akademski i politički autoriteti.
U nastavku iznosimo širok spektar ovih prepreka : počev od makroekonomskih faktora, kao što su prepreke u stranim investicijama i pristup medjunarodnim kreditima, recesija (domaća i medjunarodna ), budžestki limiti Vlade , visoke kamate, nedostatak električne energije spor proces privatizacije itd, zatim nerazvijena infrastruktura : inforamcioni sisteme tržišta, sistem transporta , sistem distribucije, bizniski prostori itd.; ambijent biznisa i to: limitirana tradicia preduzetništva, favorizirajuče politiek id; , zatim informalni sektor , i to: nelojalna konkurencija, utaja oreza idr .; pristup finansijama: ograničen priliv stranih investicija, mali dobitak u večini biznisa , kratki periodu za otplatu kredita itd; , teknologjia: ne uvek zadovoljavajuči razvoj institucija i mehanizama za komercijalizaciju i transfer tehnologije, nedostatak finasiranja za istraživanje, razvoj i poboljšanje tehnologije i modernizaciju procesa proizvodnje , kao i visoke carinske dažbine na modernu opremu.
Vlada Kosova je uključena u implementaciji procesa Evropske Povelje o malim preduzećima, ona se godinama bavila dizajniranjee programa i projekata koje imaju za cilj da postepeno uklanjaju ove prepreke i da pružaju našim biznisima ambijent za održiv razvoj. Nesumnjivo je da su prepreke brojne , ali perspektiva razvoja MSP-a u Jugoistočnoj Evropi je nesporna, Regionalizacija i internacionalizacija MSP-a sa gledišta Vlade Koosva predstavlja šansu koju treba iskoristiti da bi na putu naših zemalja u pravcu integracionih procesa, sektor MSP-a imao centralni položaj