Zubin Potok, 1. avgust 2026.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, u pratnji Atdhe Hetemi, direktora Instituta za ratne zločine na Kosovu; Agron Limani, predsednika Vladine komisije za nestala lica, i Kushtrim Gara, šefa jedinice ove komisije, je izbliza posmatrao iskopavanja na masovnoj grobnici u selu Kaluder u Zubinom Potoku, gde se sumnja da su sakrivena tela Albanaca koje su ubile oružane snage Srbije.
Zahvaljujući stručnjacima Instituta za sudsku medicinu, forenziku i antropologe na njihovom radu, ali i onima iz Evropske unije, tačnije iz Euleksa, premijer Kurti je rekao da imaju punu podršku Vlade Republike Kosovo i države uopšte, kako bi se okončala anksioznost i patnja porodica, čiji se voljeni i dalje vode kao nestali od poslednjeg rata na Kosovu.
„Bolno je, tužno i mučno videti kako 27 godina nakon završetka rata, istina, koju su pokušali da ućutkaju i eliminišu, vrišti. I dok smo bili tamo, otkrivene su neke nove kosti, pošto se iskopavanja i ekshumacije nastavljaju“, rekao je on.
Premijer Kurti je još jednom pozvao međunarodne faktore, Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, da deklasifikuju poverljivu dokumentaciju u Beogradu i da se otkrije istina za više od 1.500 ljudi koji se i dalje vode kao nestali.
Osvrćući se na nedavna dešavanja, premijer je pomenuo hapšenje svedoka ratnih zločina na Kosovu od strane Srbije.
„Čudno je to što se hapšenja dešavaju i u Srbiji sa suprotnim ciljem. Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe, koji su pre više od dve decenije obavestili UNMIK-a i međunarodne organizacije o zločinima Srbije, i to čini pod optužbom za špijunažu. Umesto da zvanični Beograd otvori arhive policije, vojske i oružanih paravojnih snaga koje su počinile ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid na Kosovu, on optužuje, hapsi i, moglo bi se reći, već kažnjava sve one koji daju bilo kakve informacije za špijunažu“, naglasio je on.
Cela izjava vršioca dužnosti premijera Kurtija:
Dobro jutro svima! Kao premijer Republike Kosovo, ovde sam sa Atdeom Hetemijem, direktorom Instituta za ratne zločine na Kosovu. Ali i sa novoimenovanim predsednikom Vladine komisije za nestale, Agronom Limanijem, čiji je otac nestao, kao i drugi rođaci. A, iz Instituta imamo i druge zvaničnike, a iz Komisije i Kuštrima Garu.
Bolno je, tužno i mučno videti kako 27 godina nakon završetka rata, istina koju su pokušali da ućutkaju i eliminišu, vrišti. I dok smo bili tamo, otkrivene su neke nove kosti, pošto se iskopavanja i ekshumacije nastavljaju.
Zahvaljujem se Institutu za sudsku medicinu, sa njegovim forenzičkim stručnjacima i antropolozima, kao i onima iz Evropske unije, odnosno Euleksa, na poslu koji obavljaju. Imaju punu podršku Vlade Republike Kosovo i naše države uopšte, kako bi se okončala anksioznost i patnja porodica čiji se voljeni još uvek vode kao nestali od poslednjeg rata na Kosovu, i kako bi ove porodice za koje rat još nije završen konačno mogle imati dostojanstvene grobove u miru i tišini za one koji su ubijeni u proleće 1999. godine, isključivo i samo zbog svog albanskog nacionalnog identiteta.
Moramo sačekati DNK testove, ali najverovatnije se radi o Albancima poznatim kao „Grupa intelektualaca“, njih 23, koji su 19. aprila, pre 27 godina, pritvoreni, kidnapovani i streljani od strane neprijateljskih snaga Srbije, koje nisu bile zadovoljne ovim okrutnim zločinom, već su pokušale da izbrišu tragove svog zločina. I zato, na ovom mestu, gde vidite da se do masovnih grobnica ne može doći automobilom, oni zakopavaju svoju istinu kao izvršioci genocidnog projekta usmerenog na istrebljenje Albanaca.
Sada će se ova iskopavanja nastaviti još mnogo nedelja, a možda čak i mnogo meseci, pošto su pronađeni ostaci raštrkani i nalaze se na ivici potoka, koji je najverovatnije jak potok u prolećnoj sezoni i na taj način tela, čak i da su sahranjena na istom mestu, možda neće biti tamo.
S druge strane, znamo da već imamo proces pravde, gde su dve osobe uhapšene. Ali, ono što je čudno jeste da se hapšenja dešavaju i u Srbiji sa suprotnom svrhom. Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe, koji su pre više od dve decenije pričali UNMIK-u i međunarodnim organizacijama o zločinima Srbije, i to čini pod optužbom za špijunažu. Umesto da zvanični Beograd otvori arhive policije, vojske i oružanih paravojnih snaga koje su počinile ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid na Kosovu, on optužuje, hapsi i, moglo bi se reći, kažnjava sve one koji daju bilo kakve informacije za špijunažu.
Posebno bih želeo da istaknem dosije 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je počinila masakre na Kosovu, posebno u Drenici, i arhivu čiji je dosije 2014. godine bio klasifikovan tri decenije. Dakle, prema Beogradu, taj dosije neće biti otvoren do 2044. godine. Ne možemo čekati još 18 godina da istina izađe na videlo.
Stoga, još jednom pozivamo međunarodne faktore, Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, da deklasifikuju ove klasifikovane dokumente koji se nalaze u Beogradu i da otkriju istinu, kako bi onih preko 1500 ljudi koji se još uvek vode kao nestali, onih stotine porodica koje čekaju svoje voljene, konačno mogli da okončaju svoju anksioznost i bol, i da dostojanstveno sahrane posmrtne ostatke članova svojih porodica i voljenih.
Dakle, još jednom, u Beogradu postoji mnogo klasifikovane dokumentacije, koja se može otvoriti samo ako postoji dovoljan međunarodni pritisak, a jedan konkretno je ona 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.
Hvala svima koji prate ovaj razvoj događaja, koji je s jedne strane veoma bolan, veoma tužan, ali je i događaj zbog kojeg moramo čestitati na radu institucija Kosova, Kosovske policije, Istražne policije i Instituta za sudsku medicinu i svima koji su doprineli, da se nada ne izgubi i da se rat završi čak i za one za koje još nije završen, budući da nemaju grobove svojih najmilijih više od 27 godina nakon završetka rata.
