Priština, 24. april 2026.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, održao je govor u Skupštini Kosova, na komemorativnoj sednici u čast američkog kongresmena Eliota Engela.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Albulena Hadxhiu, predsednica Skupštine Republike Kosovo, takođe vršilac dužnosti predsednice Republike Kosovo,
Poštovani poslanici i članovi Vladinog kabineta,
Poštovani građani,
Poštovane predsednice, Vjosa Osmani-Sadriu i Atifete Jahjaga,
Poštovani dr Shqiptar Demaçi,
Poštovani diplomatski predstavnici prijateljskih zemalja u Republici Kosovo,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
„Ja verujem da je jedino rešenje za Kosova nezavisnost. Dozvolite mi da vam objasnim zašto kažem Kosova, jer 90% ljudi koji tamo žive kažu Kosova, zato koristim slovo A. Nezavisnost i samoopredeljenje su jedino dugoročno rešenje. Albanci na Kosovu nikada neće biti tretirani pravedno pod Srbijom, i to je više puta dokazano. Mislim da je naša politika prilično manjkava, jer sve dok Miloševića vidimo kao deo rešenja, a da ne shvatimo da je on problem, a ne rešenje, šta god da smislimo, što uključujuće i njega, osuđeno je na propast.“
Ovim odlučnim i hrabrim stavom, koji je, pored istorije, prepoznao stvarnost, potrebe vremena i predstavljao jasnu i dalekovidu viziju, kongresmen Eliot Engel je započeo svoj govor na sastanku Komiteta za međunarodne odnose, 10. februara 1999. godine.
U to vreme, Sjedinjene Američke Države su razmatrale slanje kopnenih snaga na Kosovo, kao deo mirovne misije NATO-a, kao odgovor na strašne zločine, etničko čišćenje i genocid koje je Srbija činila nad Albancima.
Kongresmen Eliot Engel, veliki prijatelj i podržavalac Albanaca uopšte, a posebno Kosova, nikada nije oklevao da podigne svoj glas u odbranu ljudskih prava i da se postavi na pravu stranu istorije. Štaviše, zalagao se i nesebično angažovao da oni koji imaju pravo pobede.
Kada je došao u Prištinu na otvaranje Informativne kancelarije Sjedinjenih Američkih Država u junu 1996. godine, opisao ju je kao prvu ambasadu američkih građana na Kosovu, izražavajući svoje uverenje da će jednog dana postojati Republika Kosovo. To je i sam pokazao, 4. jula 2019. godine, na dan kada je presekao vrpcu nove i moderne zgrade Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, u slobodnom i nezavisnom Kosovu.
Ovo uverenje, izraženo pre tri decenije, kada su Kosovu nedostajali glasovi poput Engela, je dokaz da je, pored političkih okolnosti, priznao istorijsko pravo Albanaca sa Kosova da imaju državu.
Kongresmen Engel, veliki prijatelj naše nacije, kome su se pridružile važne albansko-američke ličnosti koje su dale nemerljiv doprinos, bio je jedan među ranim glasovima, u plejadi Toma Lantosa, Boba Dola i Džoa Diogvardija, koji su svi uvek bili nepokolebljivi u podršci Kosovu, u danima kada je pravda za naš narod zahtevala hrabrost i odlučnost.
Nikada nije odustajao od svoje posvećenosti, podižući i zalažući se za odbranu našeg pitanja u najvišim američkim institucijama. Više od tri decenije u Kongresu Sjedinjenih Država, Engel je bio posvećeni sluga američkih građana i snažan predstavnik ljudskih i građanskih prava svuda po svetu, a posebno za nas.
Kongresmen Engel je ostao veran svojoj posvećenosti našoj naciji od trenutka kada ga je prvi put upoznao. Obeležavajući desetu godišnjicu nezavisnosti Republike Kosovo, za ovom govornicom, u Skupštini države za koju je kongresmen Engel bio uveren da će postati, rekao je: „Želim da vidim Kosovo priznato od strane svake zemlje na svetu, želim da vidim Kosovo u Evropskoj uniji, želim da vidim Kosovo u NATO-u i želim da vidim Kosovo u Ujedinjenim nacijama.“
Dakle, želeo je za nas ono što mi želimo za sebe. Kongresmen Engel je želeo za nas ono što smo želeli za sebe čak i 1990-ih, kada je govorio ne samo o slobodi, već i o nezavisnosti i državnosti Republike Kosovo, kao o nužnosti.
U najtežim vremenima za Albance, Engel je postao glas koji nismo imali. Postao je naš kongresmen. Takav će ostati zauvek.
Iskreno interesovanje za budućnost Republike Kosovo, za koju je toliko naporno radio, uvek je bilo u centru naših sastanaka, počev od mog prvog susreta sa njim 9. decembra 1997. godine u Njujorku.
Sloboda i nezavisnost Kosova su uspeh žrtvovanja našeg naroda i podrške naših zapadnih saveznika, gde Eliot Engel zauzima posebno mesto.
I kada bi Eliot Engel mogao da čuje ove reči koje danas ovde izgovaramo o njemu, uveren sam da bi rekao da deli zasluge sa svojim bliskim savetnikom i saradnikom, Džejsonom Štajnbaumom, koga srdačno pozdravljamo.
Republika Kosovo sa svojim građanima i celom albanskom nacijom, večno je zahvalna na doprinosu kongresmena Eliota Engela. Njegova smrt je veliki gubitak za nas. Ali sećanje na njega i njegovo nasleđe živeće zauvek.
Moje iskreno saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima kongresmena!
Hvala Vam.
