Priština, 5. oktobar 2026.
Celi govor premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija, na vanrednoj sednici Skupštine Republike Kosovo:
Poštovana predsednice Skupštine, gđo. Albulena Hadžiju,
Poštovani poslanici Skupštine,
Dragi građani republike,
Pravedni rat našeg naroda bio je oslobodilački i antikolonijalistički rat. Nosilac ovog rata bila je Oslobodilačka Vojska Kosova. OVK je najviši političko-vojni izraz u našoj oslobodilačkoj istoriji od Albanske Prizrenske lige.
OVK nije bila samo odgovor na ukidanje autonomije Kosova 1989. godine, već odgovor na četvrti genocid koji je Srbija počinila nad Albancima.
Prvi genocid se dogodio u godinama 1875-1880, drugi 1912-1913, treći 1944-1946 i četvrti 1998-1999.
Svaki genocid od strane Srbije je prvo napisan na papiru, a zatim sproveden u praksi. Ukupno postoji 24 programa visokih državnih kancelarija i srpske akademije za istrebljenje Albanaca. Dakle, istorijski sukob sa nekoliko ratova tokom jednog i po veka nije bio između Albanaca i Srba, već između Albanaca kao nacije i Srbije kao države.
OVK je naziv oružanog ustanka Albanaca protiv četvrtog genocida u Srbiji.
Za OVK ne može biti suda.
Poštovani poslanici,
Veoma kratko je bilo vreme da se zakon pravilno analizira, posebno zato što još uvek nemamo Presudu u konačnom obliku.
Smatramo da su ovi pokreti za izmenu zakona o Specijalnom sudu hitni i da nisu dovoljno analizirani i promišljeni. Hitne akcije su preduzete i 2013. godine, a zatim i 2015. godine, kada se glasalo o stvaranju ovog suda, odnosno Specijalizovanih veća. Niste nas tada poslušali. Barem danas ste trebali da nas konsultujete i date nam potrebno vreme da se pitanje mnogo ozbiljnije tretira.
Gnev građana prema Sudu danas je opravdan. Bio je prisutan i 2015. godine, ali tada poslanici u Skupštini nisu uzimali u obzir taj bes. Stoga, žalbe na Sud treba uputiti onima koji su ga osnovali, a ne onima koji su mu se protivili.
Odgovornost je na onima koji su ga osnovali.
Mi smo se od samog početka protivili Specijalnom sudu, ali tada nismo imali vašu podršku, dok mi vas danas podržavamo.
Podržali smo vas Rezolucijom u Skupštini.
Podržali smo vas i prosledivši nacrt zakona iz Vlade u Skupštinu.
Danas vas podržavamo i glasanjem sada u prvom čitanju.
Dakle, kad god se radilo o pitanju koje se tiče zajedničkog interesa zemlje, mi smo ne samo bili u pravu, već smo takođe pokazali da znamo kako da delujemo izvan političkih razlika.
Mi nismo uvereni u korisnost ovog zakona, znamo da vi verujete u njega i želimo da verujemo u vaše uverenje. Takođe ste nam rekli da ovaj nacrt zakona podržavaju i timovi odbrane, pa ih mi podržavamo.
Poštovani poslanici,
Kao premijer, pokušavam da ispravim i popravim greške koje su napravljene tokom godina, ali neke od njih je veoma teško ispraviti i zahtevaju mnogo vremena, jer ne zavise isključivo od nas. Ali čak i kada zavise od nas, moramo delovati veoma pažljivo, ne previše žuriti.
Stoga, da sam na vašem mestu, ne bih žurio. Sproveo bih potpunu analizu, sačekao bih Presudu u punom obliku, a onda bismo delovali zajedno.
Mi vam kažemo da ovo pitanje zahteva više vremena i više analize. Vi govorite građanima da imate rešenje. Nismo uvereni da je to tako, ali opet, nećemo vas ometati.
Morate razmotriti ne samo razlog koji vas podstiče da glasate danas, već i posledice koje ovo glasanje može proizvesti sutra. Nije dovoljno samo reagovati na nepravdu, već moramo osigurati da, pokušavajući da ispravimo jednu grešku, ne proizvedemo drugu.
Uprkos tome, mi vas ne ometamo. Ali, uz ovo glasanje, morate preuzeti i političku odgovornost.
Poštovane kolege iz Vlade i članovi Skupštine,
Adresa pobede je Apelacioni sud. Tamo se izlazi trijumfalno. A za pobedu su potrebne organizacija i strategija. Organizacija mora biti državna i nacionalna. I strategija mora biti državna i nacionalna. Organizacija ne sme biti partijska niti nevladina. A akcije i gestovi bez strategije i pre strategije ne pomažu. Oni nisu ništa drugo do energije bez moći, a pozitivne promene zahtevaju moć. Izliv besa bez pravog uspeha, a nama je potreban uspeh.
Stoga podržavamo ovaj zakon, upravo da bismo odmah nakon izbora predsednika mogli da sednemo zajedno zbog državne i nacionalne strategije koja će nas izvesti kao pobednike.
Takođe moramo biti jasni oko još jedne stvari. Da bismo imali održivu strategiju za nepravednu situaciju u Hagu, moramo imati i veoma stabilnu i potpuno funkcionalnu državu na Kosovu.
Potreban nam je zakon za sud u Hagu, ali nam je potreban i predsednik za Kosovo.
Jedno bez drugog može biti veoma štetno. Ne možemo tvrditi da štitimo interese Kosova u Hagu, dok dozvoljavamo vakuum i institucionalnu nesigurnost na Kosovu.
Potrebna nam je ozbiljna strategija za Hag. Ali, da bismo sproveli tu strategiju, potrebne su nam funkcionalne institucije, predsednik koji garantuje ustavni kontinuitet i stabilna vlada.
U suprotnom, zakon za Hag bez institucionalne stabilnosti i bez predsednika Kosova i sa ponovljenim izborima, rizikuje da završi neuspehom za građane, za oslobodioce i za samu državu Kosovo.
Na kraju, dozvolite mi da se zahvalim lideru Demokratske partije Kosova, gospodinu Bedriju Hamzi, na konstruktivnim sastancima koje smo imali. Sastaćemo se ponovo danas, jer moramo da se sastanemo, moramo da se složimo, moramo da idemo napred zajedno.
Hvala Vam!
