Priština, 12. jun 2026.
Poštovana gospođa Albulena Haxhiu, vršilac dužnosti predsednice Republike Kosovo,
Poštovani gospodin Bajram Begaj, predsednik Republike Albanije,
Poštovani gospodin Fatmir Sejdiu, bivši predsednik Republike Kosovo,
Poštovani poslanici, ministri i zamenici ministara,
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskih misija u našoj zemlji,
Poštovani prijatelji i saradnici,
Poštovani invalidi i veterani Oslobodilačke vojske Kosova,
Drage porodice nacionalnih palih boraca,
Poštovani lideri i predstavnici državnih institucija,
Dame i gospodo,
Imam posebno zadovoljstvo da vam, kao vršilac dužnosti premijera Republike Kosovo, poželim dobrodošlicu na ovaj državni prijem povodom Dana oslobođenja Kosova, na ovom 27. godišnjicu.
Na starom kontinentu Evrope, gde se o slobodi tako intenzivno i duboko razmišljalo od antičkih filozofa do modernih i postmodernista, Kosovo predstavlja primer, studiju slučaja i pdsticanje za odnos naroda sa slobodom.
Iako je u 20. veku, kao veku dva svetska rata, sloboda naroda i zemalja bila u velikoj meri kršena i često odsutna, borba za slobodu Kosova je zaista posebno poglavlje u savremenoj istoriji Evrope.
Decenijama je Kosovo bilo jedna od zemalja sa najugnjetavanijim stanovništvom na kontinentu na etničkoj osnovi, gde su javna diskriminacija i ekonomska eksploatacija, ograničenja političkih i kulturnih prava i kršenje ljudskih sloboda bile zvanične norme izvršene u obliku državnih zločina.
To je zato što je Kosovo nekoliko puta bilo okupirano i ponovo okupirano od strane Srbije, 1912. i 1918. godine, a zatim 1944. godine, i bilo je uključeno bez volje svog većinskog albanskog naroda, prvobitno u prvu kraljevsku Jugoslaviju, a zatim u drugu komunističku federalnu Jugoslaviju, obema pod dominacijom Beograda i njegove hegemonističke politike.
Uprkos stalnim naporima da se oslobodi, generacija za genracijom muškaraca i žena organizovanih u oružanim ustancima i tajnim političkim organizacijama, od 1912. godine kada je Kosovo okupirala Srbija kao tadašnji Vilajet Kosovo, pa sve do 1989. godine kada je Kosovu ukinuta autonomija kao federalne pokrajine u sklopu Jugoslavije, Kosovo nije uspelo da se pojavi na političkoj mapi Evrope kao nezavisan entitet.
Bila su potrebna dva svetska rata i preko četiri decenije Hladnog rata da bi došlo do pada Berlinskog zida, a zatim još jedna decenija aparthejda pod Miloševićevim režimom, koji je vladao trećom Jugoslavijom, da bi se stvorile regionalne i međunarodne okolnosti za oslobođenje Kosova. Ali kada je došlo vreme za ovu ideju, desetine drugih zemalja zapadnog demokratskog sveta su joj se pridružile, koje su doprinele oslobođenju Kosova, donoseći više slobode Evropi.
U poslednjoj deceniji prošlog veka, tema Kosova se postepeno pretvorila iz unutrašnjeg problema treće Jugoslavije u nacionalno političko pitanje, a zatim u međunarodnu krizu, koja je zahtevala široko angažovanje i održivo i dugoročno rešenje.
Tako je, u roku od jedne decenije, Kosovo transformisano iz zaostale i nerazvijene pokrajine u zemlju koja je težila ne samo oslobođenju od fašističke Srbije, već i nezavisnoj demokratskoj republiki pored evropskih demokratija. I tako, nakon mnogih ujedinjenih volja u mirnom otporu i oružanom otporu u našoj zemlji, stižemo do 1999. godine, odnosno u proleće te godine, kada je Kosovo postalo pitanje visokog prioriteta u glavnim političkim i diplomatskim kancelarijama demokratskog Zapada.
Sa ciljem zaustavljanja etničkog čišćenja i genocida koji je Miloševićeva Srbija sprovodila nad nama Albancima na Kosovu, 19 zemalja članica NATO-a preduzelo je kampanju bombardovanja Jugoslavije, koja je trajala punih 78 dana, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Nazvana Operacija Saveznička snaga, ova sveobuhvatna angažovanost Zapada jednoj zemlji nije viđena od savezničkog iskrcavanja u Normandiji 1944. godine. Time su se pridružili našoj pravednoj borbi, koji je vodila Oslobodilačka vojska Kosova kao i pravednoj i plemenitoj stvari albanskog naroda za oslobođenje Kosova.
Stoga, 12. jun 1999. godine, kada su prve trupe misije KFOR ušle na Kosovo, nije samo Dan oslobođenja jedne zemlje, već i završni čin istorijske drame za Evropu i Sjedinjene Američke Države, tokom koje su zaustavili i sprečili genocid nad jednim narodom i oslobodili zemlju od ropstva, otvarajući put za proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine i demokratsku izgradnju države Republike Kosovo u godinama koje su usledile.
S tim u vezi, oslobođenje Kosova i izgradnja njegove državnosti su priča o slavi i uspehu za celu Evropu i Sjedinjene Američke Države. Stoga, ovaj Dan oslobođenja treba daa se slavi zajednički. Sećanje na ovu istoriju takođe treba da se neguje zajedno, među našim zemljama i narodima koji verujeu u zajedničke demokratske vrednosti i u samu slobodu!
Čestitam Vam Dan oslobođenja Kosova doživotno i zauvek!
Hvala Vam!