Priština, 5. novembar 2026 / Prizren, 4. novembar 2026
Poštovani predsedniče Partije ujedinjenih Roma Kosova i poslaniku Skupštine Republike, g. Alberte Kinolli,
Uvažena potpredsednice Skupštine Republike, gđo Emilija Redžepi,
Poštovani Sejnur Veshall, zameniče ministra sporta i omladine,
Poštovani poslanici Skupštine Republike, Fridon Lala, Artan Asllani, Bahrim Shabani i Fatma Thaçi,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Braćo i sestre,
U osnovi svake demokratije nalazi se jedno moralno načelo. Čovek i zajednica ne mogu se svesti na brojke. Prava nisu privilegije ili povlastice koje treba da tražimo, već prava koja nam pripadaju i na koja imamo pravo. Ova ideja nije nova, niti je ja iznosim, već potiče još iz četvrtog veka pre nove ere. Faleas iz Halkedona se bavio pitanjima nejednakosti i socijalne pravde. To dokazuje da su jednakost i socijalna pravda bile među temeljnim pitanjima političke misli još od antičkog doba.
Jezik je jedan od temelja ove jednakosti.
Romski jezik nije samo pitanje pravnih normi i prava zagarantovanih na papiru. On je cilj, on je otpor i neprekidni čin postojanja. Jer svaki jezik koji se bori za opstanak suočen sa zaboravom, marginalizacijom i ćutanjem, pretvara se u oblik kolektivnog otpora. Zaštita romskog jezika svakako je zahtev za institucionalnim priznanjem, ali je i zahtev za dostojanstvom, identitetom i pravom da se bude deo istorije, a da se pritom ne odustane od samoga sebe.
Kosovo ima potencijal i odgovornost da putem svoje kulturne raznolikosti pokaže da suživot nije samo prisustvo različitih zajednica na istom prostoru, već i međusobno priznavanje, poštovanje i promovisanje njihove baštine. Romska zajednica u Prizrenu, suočena sa pritiskom asimilacije kroz generacije, stvorila je značajna kulturna uporišta, zasnovana na jasnom cilju očuvanja romskog jezika, kulture i identiteta.
Ovi napori nisu samo kulturne aktivnosti. Oni su oblici svesti i istorijskog kontinuiteta. Jer kulturni pokreti imaju i političku dimenziju kada štite jedan identitet, artikulišu jedan cilj i grade trajnu vezu između ljubavi prema nasleđu i snage da se ono zaštiti.
Ista ljubav i istrajnost omogućile su da stare romske pesme opstanu kroz generacije. Čak i u periodima kada su pristup obrazovanju i mogućnosti za pisanje i čitanje bili ograničeni, ove pesme prenošene su usmenim putem, sa jedne generacije na drugu. Kroz ovo usmeno nasleđe, romska zajednica sačuvala je ne samo melodije i reči, već i svoje sećanje, iskustva i pogled na svet.
U tom smislu, slučaj britanske antropološkinje Amelije Abercrombie podseća nas na kulturno bogatstvo koje nosi naša zemlja, Kosovo.
Zamislite na trenutak. Jedna britanska antropološkinja dolazi u Prizren, ostaje ovde kako bi proučavala romsku zajednicu, uči romski jezik i istražuje veze između jezika, identiteta, istorije i društvenih odnosa. Nakon toga, ovo iskustvo pretvara u akademsko delo koje iskustvo romske zajednice na Kosovu prenosi u međunarodnu sferu znanja.
Tokom svog boravka u Prizrenu, od septembra 2013. do marta 2015. godine, Abercrombie je sprovela etnografska istraživanja o romskoj zajednici u Terzimahalji i delovanju nevladine organizacije Durmish Aslano. Njeno istraživanje je krunisano knjigom Mixing and Unmixing Languages. Romani Multilingualism in Kosovo, koju je 2021. godine objavila izdavačka kuća Routledge. Ovo je značajan primer vrednosti koju Kosovo ima kao prostor istraživanja, sećanja i kulturnog nasleđa. Prizren nije samo mesto u kojem je ova priča živela, već i mesto odakle se ona može razumeti i podeliti sa celim svetom.
Rome vidimo kao sastavni deo zajedničkog identiteta i kao živo svedočanstvo dubokog multikulturalizma koji je oblikovao naše društvo tokom vekova. Romski jezik i romski identitet se čuvaju, jer se čuvaju sećanje, tradicija, način razmišljanja i duhovno nasleđe jednog naroda.
Poštovani prisutni,
Ovim govorom želim da istaknem da očuvanje romskog jezika ne može ostati samo deklarativno opredeljenje, već zahteva konkretne aktivnosti, institucionalnu odgovornost i stalnu saradnju.
U tom pravcu, želim da sa vama podelim pet konkretnih angažmana:
• U Ministarstvu obrazovanja i nauke se intenzivno radi na uključivanju istorije, kulture i tradicije romske zajednice u školske udžbenike za preduniverzitetsko obrazovanje, kao i na
• Preispitivanju nastavnog plana i programa za fakultativnu nastavu romskog jezika i objavljivanju novih udžbenika na ovom jeziku.
• U Ministarstvu kulture i turizma se razmatra dokumentacija za uključivanje tradicionalnih romskih pesama i igara u okviru zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa, na zahtev NVO „Durmish Aslano“. Ovo će biti važan korak ka institucionalnom priznavanju i zaštiti nasleđa koje je opstalo tokom vekova.
• U okviru Kancelarije premijera, nastojimo da učvrstimo podršku aktivnostima koje doprinose zaštiti i razvoju romskog jezika. U tom kontekstu, romski mediji treba da imaju neophodnu institucionalnu podršku, jer oni nisu samo sredstva informisanja, već i ključni prostori za očuvanje i razvoj jezika.
• U pogledu obrazovne podrške, nastavlja se dodela stipendija studentima iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, kao mogućnost za njihovo akademsko i profesionalno osnaživanje.
U međunarodnoj dimenziji, prvi put u okviru ove Vlade zatraženo je posebno angažovanje zamenika ministra Sejnura Veshalla radi razvijanja dijaloga, saradnje i izgradnje romske diplomatije sa romskim organizacijama i predstavnicima u Evropi. Poseta Berlinu i potvrđivanje saradnje sa ERIAC-om (Evropskim institutom za romsku umetnost i kulturu) predstavljaju konkretan korak u tom pravcu.
Dragi prijatelji,
Na kraju želim da sa vama podelim nekoliko stihova iz pesme „Most“, koji na neki način sažimaju i ono što sam želeo da prenesem ovim govorom, jer, baš kao most, koji ne služi samo da poveže dve obale reke, već i da ponudi čitave svetove, da prenosi sećanje i prevazilazi udaljenosti. A vi znate da je naša Vlada, vaša Vlada, vlada mostova. Da. Onih koje smo izgradili u Mitrovici i drugde, ali i duhovnih, kulturnih, obrazovnih, ekonomskih, trgovinskih mostova i tako dalje. I pročitaću samo dva stiha ove pesme, koji možda govore čak i više od mog govora.
„Ti si moj most,
Od balkona meseca do prozora sunca“.
Sejnur Veshall.
Bahtalo Romalen! Čestitam!