Podujevo, 11. jul 2026.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, danas je posetio farmera Malësora Sejdiua, kojom prilikom je izbliza pratio žetvu u opštini Podujevo.
Ocenjujući ga kao odličan primer rada, posvećenosti i pristupa, premijer je rekao da je Sejdiu model koji dokazuje da uz ozbiljna ulaganja, dugoročno planiranje i institucionalnu podršku naša poljoprivreda ide u pravcu koji je sve moderniji i konkurentniji.
„Ove godine u Republici Kosovo zasejano je ukupno preko 75 hiljada hektara belih žitarica, od čega je skoro 72 hiljade hektara pod pšenicom. Na osnovu situacije na terenu i klimatskih uslova, očekujemo prosečne prinose od 4 do 5 tona po hektaru, dok se očekuje da će proces žetve biti završen do kraja jula ili, ako bude padavina, mogao bi da se nastavi do prve nedelje avgusta u određenim oblastima Kosova“, rekao je vršilac dužnosti premijera Kurti.
On je dodao da paket subvencija za 2026. godinu donosi značajno povećanje podrške za druge strateške sektore.
„Po prvi put smo primenili dodatnu podršku od 100 evra za prvi hektar svake farme, 100 evra po hektaru za veštačko đubrivo, 54 evra po hektaru za naftu, kao i 500 evra podrške za mlade muškarce i žene starosti od 18 do 29 godina koji se prvi put registruju za šeme direktnih plaćanja“, rekao je premijer.
Ceo govor premijera Kurtija
Ovde smo sa Malësorom Sejdiuom, mi iz centralne vlade i lokalne samouprave ovde u Podujevu, na Malësorovom polju zasejanom pšenicom od 140 hektara. Njegov rad, posvećenost i pristup su odličan primer koji želimo da vidimo širom Kosova. To je model koji dokazuje da uz ozbiljna ulaganja, dugoročno planiranje i institucionalnu podršku, naša poljoprivreda ide u pravcu koji je sve moderniji i konkurentniji.
Ove godine je u Republici Kosovo zasejano ukupno preko 75 hiljada hektara belih žitarica, od čega je skoro 72 hiljade hektara pod pšenicom. Na osnovu situacije na terenu i klimatskih uslova, očekujemo prosečne prinose od 4 do 5 tona po hektaru, dok se očekuje da će proces žetve biti završen do kraja jula ili, ako bude padavina, može da potraje i do prve nedelje avgusta u određenim delovima Kosova.
Ali ovde sa Malësorom, saznali smo da je prosečan prinos po hektaru ovde oko 6 tona, što znači da je iznad prosečnog nivoa za Kosovo.
Prošlogodišnji rezultati nam daju poverenje. Prošle godine je požnjeveno preko 78 hiljada hektara, ostvaren je prosečan prinos od 4,8 tona po hektaru i proizvedeno je skoro 380 hiljada tona pšenice. Ovi rezultati dokazuju veliki potencijal naše poljoprivrede, ali i naporan rad naših poljoprivrednika.
Ovi rezultati se ne dešavaju slučajno. Oni su rezultat posvećenosti poljoprivrednika i politika koje im daju sigurnost za ulaganje. Upravo zbog toga, ove godine govorimo o dobroj sezoni i govorimo o novom modelu podrške poljoprivrednicima.
Administrativnim uputstvom o direktnim plaćanjima 2026. godine izgradili smo moderan, pravedan i stimulativan sistem, koji ne podržava samo zasejanu površinu, već i proizvodnju, kvalitet, mlade poljoprivrednike, mala gazdinstva i održive proizvodne prakse.
Ovo uputstvo će omogućiti još bolje planiranje i usklađivanje kalendara poljoprivrednih radova.
Za proizvođače pšenice, to znači osnovno plaćanje po hektaru, dodatnu podršku za proizvodnju pšenice, podršku za prve hektare gazdinstva i podsticaje za poljoprivrednike koji postižu visoke prinose i isporučuju proizvodnju prema kriterijumima Programa direktnih plaćanja. Paket subvencija za 2026. godinu donosi značajno povećanje podrške i za druge strateške sektore.
Tako smo za sektor povrća povećali podršku za 30%, čime je subvencija dostigla 1.054 evra po hektaru za površine zasađene povrćem na otvorenim poljima ili u plastenicima. Podrška za površine zasađene drvećem takođe je povećana za 30%.
Podrška je povećana za 20% za visokorodnu pšenicu, maline, krompir, pasulj, junice za reprodukciju i telad za tov. Dakle, u stočarstvu, pored poljoprivrede. Za vinograde smo povećali podršku za 10%, dok se subvencija od 7 centi za svaki litar isporučenog mleka nastavlja.
Po prvi put smo uspostavili dodatnu podršku od 100 evra za prvi hektar svake farme, 100 evra po hektaru za veštačko đubrivo, 54 evra po hektaru za naftu, kao i 500 evra podrške za mlade od 18 do 29 godina koji se prvi put registruju za šeme direktnih plaćanja.
Naš cilj je jasan: više domaće proizvodnje, više kvaliteta, veća sigurnost hrane, veći prihodi za poljoprivrednike i konkurentnija poljoprivreda.
Zahvaljujem se farmeru Malësoriju na gostoprimstvu, čestitam mu na ogromnom poslu koji obavlja, na izuzetnom doprinosu koji daje, a Malësor je dokaz materijalizacije naše čuvene izreke „što više hleba na našem stolu sa naše zemlje“.
Hvala puno Malësoru, hvala Fahriu!
