Priština, 29. maj 2026.
Poštovana porodico Gagica,
Poštovani premijeru Republike Kosovo, gospodine Albin Kurti,
Poštovani prijatelji, saradnici i saputnici gospodina Gagica,
Poštovani građani Republike Kosovo,
Okupili smo se ovde, veoma tužni, ali i veoma ponosni, da odamo počast čoveku koji je učinio mnogo više za Kosovo, njegovu slobodu i nezavisnost, nego što većina građana naše zemlje može da zamisli ili zna.
Ali, mi koji smo se okupili u ovoj sali, znali smo ovo mnogo ranije. I ja sam dobro znala ko je Hafiz Gagica, kada sam se posle godina u Albaniji vratila na mesto gde je moj otac ubijen.
Moja majka, koja je takođe ovde, ali i ja , sećamo se koliko je često Hafiz dolazio kod mog oca i koliko ga je tata cenio i podržavao kao mladog i patriotskog, pametnog i hrabrog dečka. A sećamo se takođe i koliko je teško njega i celu organizaciju pogodio pokušaj atentata na tatu, Bace Bardhosha i Kadrija Zeku, i koliko je ponosno nosio epitet učenika Jusufa Gervalle.
Ponekad, kada vreme i okolnosti to zahtevaju, istoriju pišu ljudi koji su do tada živeli sasvim običnim životom.
Hafiz Gagica je bio takav čovek.
Bio je dobar muž Emini, voljeni otac Dardane i Zarife, deo naše dijaspore od malih nogu. U nemačkoj kompaniji u kojoj je radio, bio je poštovan i imao je veoma dobru poziciju.
Ali, kada je situacija na Kosovu, pod srpskom represijom, postala sve teža, on je napustio tu poziciju i u potpunosti se posvetio borbi za slobodu i nezavisnost Kosova, kao predsednik DSK-a za Nemačku i kao predsednik Kolegijuma DSK-a za dijasporu, odnosno za Evropu, Ameriku, pa čak i Australiju.
Devedesetih godina, Hafiz Gagica je igrao važnu ulogu u odbrani i oslobođenju Republike Kosovo, u uspostavljanju i jačanju paralelnog sistema tokom represije koju je vršila Srbija, kao i u predstavljanju snažnog i nespornog glasa Albanaca za Kosovo u Nemačkoj i šire.
Zbog ove posvećenosti, odustao je od posla u Nemačkoj, da bi se u potpunosti posvetio političkoj aktivnosti, postajući bez oklevanja glavni nosilac aktivnosti dijaspore 90-ih. U Nemačkoj, u Evropi i šire, preuzimajući ključnu ulogu u vezi između Prištine i naših međunarodnih partnera.
Hafiz Gagica je bio stub organizacije dijaspore. On je bio inicijator, tvorac, organizator i uvek osoba kojoj su se zabrinuti Albanci obraćali, jer su u njemu videli legitimnog predstavnika dr Rugove u dijaspori.
Tokom 90-ih, kako za predsednika Rugovu, tako i za druge odgovorne predstavnike Republike Kosovo, kancelarija u Štutgartu je zapravo bila drugi politički centar pored Prištine, a pod vođstvom Hafiza Gagice služila je kao centralna tačka za logistiku, koordinaciju, političke kontakte i brojne druge aktivnosti. Veliki broj putovanja predsednika Rugove i drugih delegacija u Nemačku, Švajcarsku, druge evropske zemlje i Sjedinjene Američke Države organizovan je iz ovog centra u Štutgartu pod njegovim vođstvom.
Dr Rugova nije mogao svake nedelje da putuje u inostranstvo. Hafiz Gagica je bio povezujuća spona. U Štutgartu, gde smo imali naše glavno sedište u Nemačkoj, Hafiz, naš bliski prijatelj Sali Çekaj i drugi, predstavljali su drugo moćno krilo Kosova, a to je bila dijaspora.
Takođe, on je odigrao odlučujuću ulogu u organizovanju i obezbeđivanju finansiranja paralelnog sistema Republike Kosovo, posebno u oblastima zdravstva, obrazovanja i snabdevanja hranom. U tom izuzetno teškom periodu, stotine hiljada Albanaca dobilo je vitalnu podršku zahvaljujući održivoj organizaciji i ličnom angažovanju Hafiza Gagice, kao i mnogih drugih aktivista u dijaspori. Videla sam žive svedoke ovde u sali, Hamdi Gervalla, za sve što kažem.
U Nemačkoj on je inicirao i institucionalizovao intenzivne kontakte Kosova u najvećoj zemlji Evropske unije i najvažnijem evropskom partneru NATO-a sa Bundestagom, saveznom vladom i vodećim medijima.
Hafiz nije bio nametljiv, ali je bio izuzetno efikasan organizator i jedna od centralnih ličnosti Republike Kosovo pod srpskom represijom. Sa njim i ljudima poput njega, Republika Kosovo je postavljena na političku mapu sveta.
Zajedno sa našim istorijskim predsednikom dr Rugovom i mnogim, mnogim drugima, stvorio je osnovu poverenja koja je omogućila demokratskom svetu da više ne stoji po strani i ne gleda kako srpski režim varvarski vrši nasilje nad civilima, porodicama i slobodom Kosova.
Takođe je bio inicijator organizovanja velikih demonstracija Albanaca u Nemačkoj i Evropi gde su se desetine hiljada sunarodnika, zajedno sa lokalnim prijateljima, okupile kako bi glas Kosova bio čujan u političkim procesima u Nemačkoj i na međunarodnoj sceni. Najveće demonstracije koje je ikada organizovala neka ne-nemačka organizacija u istoriji Savezne Republike Nemačke bio je naš skup nakon masakra u Prekazu 1998. godine u Bonu, gde je učestvovalo preko 100.000 učesnika, zahtevajući jasno i snažno slobodu za Kosovo i kraj srpskog ugnjetavanja.
Već 1991. godine, Hafiz Gagica je doprineo organizaciji vežbi prvih vojnih grupa u Albaniji. Istaknute ličnosti i heroji Kosova, poput Adem Jashari, Zahir Pajaziti, Sali Çeku, bili su među onima koji su učestvovali u ovim pripremama za odbranu Kosova, koje su postavile temelje Oslobodilačke Vojske Kosova.
Tokom 1998–1999. godine, Hafiz Gagica, koristeći sve svoje kontakte i mogućnosti, koorganizovao je opsežnu političku, logističku, vojnu i finansijsku podršku u odbrani Kosova.
Mnogi od vas koji ste prisutni sećate se velike akcije prikupljanja sredstava za samoodbranu Kosova 1991. godine.
Ličnosti poput Hafiza Gagice su neodvojive od borbe za slobodu i nezavisnost Kosova. Stotine hiljada Albanaca u Nemačkoj i na Kosovu su svedoci toga.
On je nesumnjivo jedan od temeljnih stubova nezavisne Republike Kosovo. Kao njegova dugogodišnja zamenica i bliska saradnica, svedok sam da se za naše Kosovo nije borio samo srcem i dušom, već i političkom mudrošću i razboritošću.
Hafiz je uvek davao i nakon što je Kosovo oslobođeno nikada ništa nije tražio, pokazujući tako sliku izvanrednog patriote.
Njegov rad, njegov doprinos za nezavisnost, slobodu i demokratiju Kosova ostaće večan.
Slava Hafizu i svima koji su doprineli našoj zemlji!