Priština, 6. mart 2026.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na Komemorativnoj akademiji posvećenoj 5, 6. i 7. martu, koja je održana u okviru državnih aktivnosti povodom 28. godišnjice Epopeje Oslobodilačke Vojske Kosova.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani Baca Rifat,
Poštovana porodico Jashari,
Poštovana gđo. Albulena Haxhiu, predsednice Skupštine Republike Kosovo,
Poštovane porodice nacionalnih palih boraca, invalida i veterana oslobodilačkog rata,
Poštovani poslanici Skupštine Republike, zamenici premijera, ministri i zamenici ministara,
Poštovani oficiri, generali i vojnici naše vojske,
Poštovani aktivisti nacionalnog pitanja, bivši politički zatvorenici,
Poštovani predstavnici i rukovodioci naših državnih institucija, akademici, profesori, studenti,
Poštovani g. Durim Abdullahu, istoričar,
Dozvolite mi da pozdravim posebnog gosta iz Albanije, Agrona Xoxe, sina Jakova Xoxe, poznatog pisca od „Lumi i vdekur“ (Mrtva reka) i „Lulja e kripës“ (Cvet soli),
Poštovani gosti,
Sestre i braćo,
Dame i gospodo,
Nije ni preterivanje ni hvalisanje kada se kaže da je Kosovo srce albanskog identiteta. Gde je više nego na Kosovu albansko biće bilo divljački napadan tokom celog 20. veka? Za koji deo naše domovine je izrađen i sproveden ne jedan, već dvadesetak elaborata za nestanak i proterivanje Albanaca? Gde je više nego na Kosovu albanski otpor bio duži, jači, uporniji, za svoj identitet, slobodu i svoju zemlju?
A Kosovo ima svoj centar u Drenici, gde hrabri i heroji poprimaju dimenzije legende. Plamen, rane i sećanje na svaki ustanak pripremali su novu generaciju ustanika. U odajama Drenice govorilo se i pevalo o Ahmetu Deliji, Azemu i Shote Galici, Shabanu Poluzhi i drugih hrabrih ljudi. Nepredaja i otpor srcem i čašću, pred brojčanom i materijalnom nadmoći neprijatelja, bila je tradicija ovog kraja. Telo je umiralo, ali ne i ideal slobode, čemu su svedočili i Nebih i Tahir Meha u maju 1981. godine, kada su sa oružjem u ruci odgovorili jugoslovenskoj policiji koja ih je opkolila u njihovoj kući u Prekazu. Emin, Tahirov deda, borio se zajedno sa Azemom Galicom, a Nebih, Tahirov otac, ranije se borio zajedno sa Shabanom Poluzhom.
Drenica je postala škola albanskog otpora na Kosovu, tako da nije slučajno što je naša oslobodilačka vojska tamo osnovala svoje prve baze. Jasharijevi su bili OVK-a pre nego što je OVK-a formirana, jer su uvek bili spremni za početak oslobodilačkog rata. Adem, Hamza i otac Shaban su znali, čim su uzeli puške, da nema povratka; da će mir za njih doći tek kada Kosovo bude slobodno, da možda oni neće stići i videti slobodno Kosovo. Ali oni sami su već bili slobodni, jer se nisu pokorili. Žrtvovanje porodice Jashari bila je iskra koja je proširila oslobodilački rat širom Kosova, to je bio događaj koji je podelio tok istorije na dva dela.
Nakon žrtvovanja Jasharijevih u njihovom domu u Prekazu, Albanci su shvatili da marš koji je učinjen neće imati povratka. Masakri u selima Drenice – Likošanu, Ćirezu, a zatim i u Prekazu – pogodili su albansku porodicu, poslednju liniju otpora. Mir na Kosovu je bio nemoguć, mirni pokret je bio nedovoljan. Došlo je bilo vreme za borbu za kolektivnu slobodu, jer bi samo nezavisna Republika donela istinski mir.
Epoka Jasharijevih borbi pokazala je srpskom neprijatelju da OVK-a ne može biti poražena sve dok je podržava narod. Da bi Kosovo ostalo okupirano, Srbija bi morala da protera ceo albanski narod. Masovno ubistvo civila, bez štedenja čak ni dece, trudnica i starijih, i uništavanje imovine kako bi se sprečio povratak preživelih bile bi metode, baš kao što su bile 1945. godine, kao što su bile 1918. godine, kao što su bile 1912. godine i ranije. Baš kao što se pamtilo s generacije na generaciju u odajama Drenice i širom Kosova.
Izgledalo je kao da se istorija ponavlja, ali drugačije od drugih vremena, ovog puta naš oslobodilački rat je odjeknuo pozitivnim dešavanjima na starom kontinentu, padom totalitarizama, demokratizacijom, trijumfom ljudskih prava, revitalizacijom ugnjetavanih identiteta, nezavisnošću naroda od neprirodnih federacija i njihovim dobrovoljnim ujedinjenjem u zoni mira, slobode i prosperiteta. Intervencija NATO-a je pokazala da genocidni režimi više neće biti dozvoljeni na evropskom tlu. Deklaraciju o nezavisnosti Republike Kosovo, 17. februara 2008. godine, odmah je prihvatila velika većina zapadnih i demokratskih država, koje su oklevale da priznaju prvu deklaraciju, onu iz septembra 1991. godine.
Ime Adema Jasharija je nerazdvojivo od imena OVK-a i ostaće nerazdvojivo zauvek! Epopeja Jasharijevih pamtiće se zauvek gde god Albanci žive. Svaki pali borac OVK-a je posebno ime uklesano na statui naše republike, slobode našeg naroda. Svaki veteran OVK-a je ponosni saborac Adema Jasharija. Adem i Jasharijevi su inspiracija Kosovskih Bezbednosnih Snaga, koje su spremne da ponove svoju martirizaciju kako bi zaštitile granice republike svuda i služile miru u svetu zajedno sa našim evroatlantskim partnerima.
Danas je naša Republika jača nego ikad ranije. Doprinosi bezbednosti u regionu. Međutim, ne možemo govoriti o bezbednosti mira na Zapadnom Balkanu sve dok Srbija ima ambicije da obnovi svoj suverenitet nad Kosovom i hegemoniju u drugim zemljama. Ne možemo govoriti o bezbednosti i miru u Evropi sve dok ruska okupacija dela Ukrajine traje. Ne možemo govoriti o miru u svetu sve dok se rat širi na Bliski istok. Teška situacija sa severnom susednom zemljom, rastuća klima nesigurnosti u Evropi, poziv za angažovanje u mirovnim operacijama u svetu, primoravaju nas da povećamo naše odbrambene kapacitete. Naš savez ostaje nepokolebljiv sa NATO-om i Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, zemljama Evropske unije, Turskom, Kanadom, Japanom itd., jer se zasniva na istim vrednostima.
Saradnja Kosova sa Republikom Albanijom je nacionalna obaveza, zato i ovde počinjemo sa dve himne. Himnom Republike Kosovo i Republike Albanije, na čemu zahvaljujem i pozdravljam umetnike, instrumentaliste i maestra Edona Ramadanija.
Savez sa Hrvatskom, dobri odnosi i saradnja sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i drugim zemljama oko nas su u službi građana i zajedničke perspektive u Evropskoj uniji.
Kao i svake godine, klanjamo se sa poštovanjem Epopeji Oslobodilačke Vojske Kosova i odajemo počast palim borcima i svima onima koji su se žrtvovali za slobodu naroda i suverenitet Republike.
Slava i hvala vam na učešću i pažnji.
