Priština, 5. jun 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na svečanosti organizovanoj povodom 100. godišnjice osnivanja Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova.
U svom govoru, premijer je podsetio na hronologiju osnivanja Instituta i njegovog rada koji sada traje već jedan vek. Od početka juna 1925. godine, kada je osnovana Higijensko-epidemiološka služba u Peći, u vreme kada su Albanci na Kosovu živeli ugnjetavani na svojem tlu pod jugoslovenskom kraljevinom, do početka juna 1999. godine, kada je poslednja Jugoslavija, treća, Miloševićevog režima, poražena i proterana sa Kosova, što je donelo i oživljavanje našeg života u slobodi, sa obnavljanjem rada zdravstvenih ustanova, gde je i Institut nastavio rad, sa dostojnim imenom i organiziranjem.
„Ove teškoće kroz istoriju iz našeg Instituta iznedrile su izuzetne kadrove koji su postavili temelje službi epidemiologije, socijalne medicine, mikrobiologije, humane ekologije, statistike, ali i profesore koji su podizali buduće generacije“, rekao je on.
Premijer je dodao da je Institut tokom godina igrao ključnu ulogu u prevenciji i kontroli bolesti, promociji zdravog načina života, smanjenju nejednakosti u zdravstvu i obezbeđivanju pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za sve, čineći važne korake u poboljšanju zdravlja i blagostanja našeg stanovništva.
„Kao Vlada, dali smo i nastavićemo da dajemo prioritet ulaganju u zdravstvo, između ostalih sektora, u javno zdravlje, bilo da je u pitanju infrastruktura, kao što su: izgradnja i funkcionalizacija centralnog skladišta vakcina, renoviranje laboratorijskih objekata i ulaganja u regionalne centre javnog zdravlja, zatim povećanje broja specijalista u oblasti javnog zdravlja, opremanje sa savremenom opremom, kao i uspostavljanje elektronskog sistema za prikupljanje i analizu podataka o zaraznim bolestima“, rekao je premijer Kurti, ističući da su kontinuirana ulaganja u infrastrukturu javnog zdravlja, istraživanje, međuinstitucionalni pristup i međunarodna saradnja neophodna.
U nastavku je pohvalio ulogu Instituta u suočavanju sa pandemijom COVID-19 i njegovu ulogu strateškog savetnika Vlade i Ministarstva zdravlja, gde kroz naučne činjenice, podatke i njihovu obradu pomaže u donošenju odluka zasnovanih na činjenicama, vođenju i izradi zdravstvenih politika za dobrobit građana, zasnovanih na istraživanju.
„Institut nam služi kao most između nauke i politika koje izrađujemo u Ministarstvu. To je povezivanje znanja sa iskustvom, u službi i građana i ovog dvoje: naučnog znanja i institucionalnog iskustva“, rekao je premijer.
U međuvremenu, ministar Zdravlja, Arben Vitia, rekao je da je tokom pandemije COVID-19, kada je nepoznato pretilo životu i samom funkcionisanju zdravstvenih sistema, NIJZK stajao na prvoj liniji fronta, vodeći epidemiološko praćenje, testiranje, izveštavanje, edukaciju i informisanje građana, i pomažući Ministarstvu zdravlja sa tačnim podacima u donošenju teških, ali pravednih odluka. „Uz kontinuiranu podršku Ministarstva zdravlja, ova institucija je ojačana u svakom pravcu: izgrađen je integrisani digitalni sistem za nadzor zaraznih bolesti, modernizovan je hladni lanac za skladištenje vakcina, a kalendar imunizacije je proširen sa 10 na 13 vakcina, uključujući i HPV vakcinu, kao konkretan korak ka zaštiti i jačanju zdravlja dece i mladih na Kosovu“, naveo je on.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Arben Vitia, ministar Zdravlja,
Zameniče ministra dr Arsim Berisha,
Direktore UBKSK-a , Elvir Azizi,
Poštovana gđo. Ardita Baraku, direktorka Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova,
Poštovana gđo. Eugena Tumini, direktorka Instituta za javno zdravlje Albanije,
Poštovani prorektore Univerziteta u Prištini, dr Naim Jerliu,
Poštovani dekanu Medicinskog fakulteta, dr Sefedin Muçaj,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Okupili smo se danas ovde da obeležimo jubilej, 100. godišnjicu osnivanja Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova.
Tada, pre punog jednog veka, početkom juna 1925. godine, osnovana je higijensko-epidemiološka služba Peći, u vreme kada su Albanci na Kosovu živeli ugnjetavani na svome tlu pod jugoslovenskom kraljevinom.
Istorija opisuje ovaj veoma težak period za sve slobodoljubive narode koji su živeli pod jarmom te diktatorske monarhije, a posebno za Albance, kojima je se zemlja oduzimala, kroz agrarne reforme, bivali ubijeni, pod izgovorom sakupljanja oružja, i proterani iz Albanije prema Turskoj, kao kontinuirano depopulaciono stanje.
Takva socio-ekonomska situacija Albanaca na Kosovu pod političkim ugnjetavanjem, nužno je imala svoj zdravstveni i epidemiološki zakon.
Početkom juna 1925. godine, američki filantrop Rokfeler postavio je temelje Higijensko-epidemiološke službe u Peći.
Pre samo nekoliko godina, uz pomoć Rokfelerovog fonda i naučnog i stručnog rada pionira javnog zdravlja, hrvatskog lekara i naučnika Andrije Štampara, osnovan je Institut za socijalnu medicinu u okviru Medicinskog fakulteta u Zagrebu, događaj koji je postavio temelje discipline javnog zdravlja na globalnom nivou.
Od tada, rad Instituta pratile su mnoge teškoće, veliki napori i bezbrojni neuspesi. Organizovan prema situaciji i prilikama koje su pratile situaciju i status Kosova, Institut se uspešno suočio sa izazovima vremena.
I ponovo početkom juna, ali ovog puta 1999. godine, poslednja Jugoslavija, treća, Miloševićevog režima, poražena je i proterana sa Kosova. I sa oživljavanjem našeg života u slobodi, nastavljenim radom zdravstvenih ustanova, Institut je takođe nastavio svoj rad, sa imenom i organiziranjem dostojnom države koja će postati nezavisna za manje od decenije.
Ove istorijske paralele, uvaženi prisutni, jasno ocrtavaju ko smo, kojoj civilizaciji pripadamo i kakva treba da bude naša orijentacija kao nezavisne i demokratske države. Građanstvo i humanizam, inkluzivnost i nediskriminacija, to su vrednosti koje proizilaze iz našeg zapadnog pravca.
Ove poteškoće kroz istoriju, iz našeg Instituta iznedrile su izuzetne kadrove koji su postavili temelje usluga u epidemiologiji, socijalnoj medicini, mikrobiologiji, humanoj ekologiji, statistici, ali i kao profesore koji su podizali buduće generacije.
Javno zdravlje je kamen temeljac društva u razvoju. To obuhvata ne samo prevenciju i kontrolu bolesti, već i promociju zdravog načina života, smanjenje nejednakosti u zdravstvu i obezbeđivanje pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za sve, bez ostavljanja bilo koga po strani. Tokom godina, ovaj Institut je igrao ključnu ulogu u unapređenju ovih ciljeva, praveći važne korake u poboljšanju zdravlja i blagostanja našeg stanovništva.
Danas, kada se osvrnemo na protekle godine, vidimo uticaj Instituta u zaštiti i unapređenju zdravlja naših građana, od iskorenjivanja i eliminacije nekoliko zaraznih bolesti, preko smanjenja širenja i pogoršanja bolesti uopšte, mortaliteta, do zdravstvene svesti i obezbeđivanja bezbedne vode i hrane.
Danas se osvrćemo i na dostignuća i prepreke u javnom zdravstvu. Kampanje javnog zdravlja nisu samo podigle svest, već su i direktno poboljšale zdravstvene ishode i dugovečnost stanovništva.
U proteklih nekoliko godina suočili smo se sa neviđenom krizom, krizom koja je testirala našu otpornost, naše sisteme zdravstvene zaštite i našu sposobnost da se ujedinimo kao zajednica. I imunitet građana, ali i imunitet zdravstvenog sistema. Pandemija COVID-19 nas je testirala suočavanjem sa nepoznatim, a odgovor na ovu vanrednu situaciju u javnom zdravstvu dokazao nam je da smo pokazali veoma dobre rezultate, uprkos još uvek generalno krhkom zdravstvenom sistemu.
Ovom prilikom bih želeo da izrazim zahvalnost zaposlenima u Institutu na posvećenosti. Vaša posvećenost, znanje, strast i neumorni napori nesumnjivo su bili pokretačka snaga našeg zajedničkog uspeha. Gledajući unapred, moramo biti budni jer, s jedne strane, COVID-19 nije nestao, a s druge strane, moramo biti spremni za nove, druge, buduće vanredne situacije.
Kontinuirana ulaganja u infrastrukturu javnog zdravlja, istraživanje, međuinstitucionalni pristup i međunarodna saradnja su neophodna.
Kao Vlada, dali smo i nastavićemo da dajemo prioritet ulaganju u zdravstvo, između ostalih sektora, u javnom zdravstvu, bilo da je u pitanju infrastruktura, kao što su: izgradnja i funkcionalizacija centralnog skladišta vakcina, renoviranje laboratorijskih objekata i ulaganja u regionalne centre javnog zdravlja, zatim povećanje broja specijalizanata u oblasti javnog zdravlja, opremanje sa savremenom opremom, kao i uspostavljanje elektronskog sistema za prikupljanje i analizu podataka o zaraznim bolestima.
To je priča o uspehu poznata u regionu i svetu, međusektorska saradnja, sa Institutom – agencijom Ministarstva zdravlja u prvom planu: suočavanje Kosova sa pandemijom Covid-19 i organiziranje masovne vakcinacije.
U 2021. godini, u rekordnom roku, direktnim ugovaranjem sa proizvođačem, sami smo ugovorili potrebnu količinu vakcina. Planirali smo i organizovali potpuno digitalizovani proces vakcinacije, koji je dao trenutne rezultate i postavio temelje za zaštitu zdravlja ljudi.
Primenili smo nauku o podacima i donošenje odluka zasnovano na dokazima kako bismo primenili odgovarajuće mere. Kao što svi znamo, bolje od bilo koga drugog, uspeli smo zajedno. Naš uspeh je prepoznao svet, živeli su ga i doživeli naši građani.
Čak i nakon ove vanredne situacije u javnom zdravstvu, povećali smo budžet za vakcine za pet puta, ažurirajući kalendar redovne vakcinacije dodavanjem tri nove vakcine: protiv pneumokoka (PCV), Rotavirusa i Humanog papiloma virusa.
Dok slavimo ovaj istorijski trenutak, star jedan vek, to je takođe vreme da se okrenemo ka budućnosti. Izazovi u javnom zdravstvu se stalno menjaju i moramo ostati prilagodljivi i inovativni.
NIJZK, preko ministarstva, služi Vladi i Republici kao strateški savetnik, gde kroz naučne činjenice, podatke i njihovu obradu pomaže u donošenju odluka zasnovanih na činjenicama, vođenju i izradi zdravstvenih politika za dobrobit građana, na osnovu istraživanja, a ne na osnovu određenih empirijskih podataka ili možda čak i anegdotskih glasina.
Konkretno, NIJZK je zdravstvena inteligencija, nešto što postaje još važnije u trenutnoj situaciji u kojoj živimo.
Dakle, Institut nam služi kao most između nauke i politika koje izrađujemo u Ministarstvu. To je povezivanje znanja sa iskustvom, u službi i građana i ovoga dvoje: naučnog znanja i institucionalnog iskustva.
Saradnja sa drugim zemljama, udruživanje i članstvo u međunarodnim zdravstvenim institucijama za NIJZK je veoma važno, sa ciljem ne samo razmene iskustava, već i osiguravanja da smo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Naš institut uspešno sarađuje sa sličnim institucijama u drugim zemljama, regionalnim i globalnim organizacijama kao što su ECDC, CDC, WHO i druge agencije UN-a na Kosovu.
NIJZK je nastavak tradicije u kojoj vredni stručnjaci grade institucionalno pamćenje. NIJZK nije birokratska administracija. NIJZK je naša nauka i akademija u oblasti javnog zdravlja.
Na kraju, želeo bih da izrazim svoje srdačne čestitke svima u Nacionalnom institutu za javno zdravlje. Vaša dostignuća tokom godina su zaista pohvalna i Vlada će ostati posvećena ulaganju i zajedno ćemo nastaviti da pravimo važne korake u unapređenju i poboljšanju javnog zdravlja za sve.
Hvala i čestitam Vam!
