Priština, 8. jul 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na promociji knjige „Svjedok srebreničkog genocida“, autora Mevludina-ef. Hrnjića, imama iz Bosne i Hercegovine.
Sećajući se ove otvorene rane Evrope, premijer je rekao da ovim događajem dokazujemo da je sećanje čin otpora, a da je pisana reč zakletva da se ne zaboravi. U međuvremenu, za knjigu pod nazivom „Svjedok srebreničkog genocida“ rekao je da je to spomen-kamen na rani koja još uvek krvari, to je glas čoveka koji je preživeo da priča, da se seća onih koji nisu mogli. I danas, taj glas govori i na albanskom, kako bi sećanje moglo da obuzme srce i u našoj zemlji.
„Gospodine Hrnjiću, primite našu najdublju zahvalnost za vašu hrabrost u pisanju ove knjige, u donošenju glasa Srebrenice ovde, do nas. Dobrodošli na Kosovo, zemlju koja razume i oseća vaš bol kao svoj. Jer u tišini nakon genocida, svaka reč koja govori istinu je svetlost koja obasjava naše kolektivno sećanje“, rekao je premijer Kurti.
U svom govoru, premijer Kurti se prisetio jula 1995. godine, kada su pod komandom Ratka Mladića, srpske snage ubile 8.372 bosanska muškarca i dečaka. Rekao je da je ovo bilo više od masakra, to je bio pokušaj iskorenjivanja naroda, kulture, duha. To je bio genocid. A genocid u Srebrenici je zločin koji pripada celom čovečanstvu, bol koji ne poznaje granice i odgovornost koja se ne može zaboraviti.
Premijer je dodao da se na Kosovu, svakog jula, sećamo Srebrenice kao rane koja govori i za nas, jer su, poput Bošnjaka, kosovski Albanci u istoj deceniji doživeli okrutnost i surovost istog režima, isti pokušaj brisanja, isti zločin koji poprima najteže ime poznato u istoriji: genocid.
„Prepoznajući patnju bosanskog naroda, Skupština naše Republike je 2021. godine usvojila rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, dok smo prošle godine, na 212. sednici Vlade Kosova, proglasili 11. jul Danom sećanja u znak sećanja na genocid u Srebrenici. Iz godine u godinu trudimo se da sećanje održimo živim, ne samo kao političku dužnost, već kao ljudski dug“, rekao je on, dodajući da se adresa ovog zločina ne može zaustaviti u Bosni i Hercegovini, jer njegovi koreni vode u Beograd, u srce državne politike koja je sejala mržnju i smrt.
Na zaključku, premijer je rekao da je svaki svedok poput gospodina Hrnjića, svaka knjiga poput ove koju danas imamo u rukama, svedočanstvo koje se mora poštovati i potvrđivati, jer je sećanje put ka pravdi, a pravda put ka istinskom miru.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana zamenice premijera Republike Kosovo za Pitanja manjina i ljudska prava, gđo. Emilija Redžepi,
Poštovani muftija Kosova, g. Naim Ternava,
Poštovani g. Mevludin Hrnjić, svedok masakra u Srebrenici,
Poštovani g. Azmir Jusufi, prevodilac knjige koja se danas promoviše na albanski jezik i poštovani g. Ramadan Shkodra, urednik ove publikacije,
Poštovani g. Rasim Demiri, poslanik u Skupštini Republike Kosovo,
Poštovani bivši ministar Zdravlja, dr Ferid Agani,
Poštovani istraživači koji ste radili na ovoj knjizi: g. Hysen Matoshi iz Albanološkog instituta, g. Durim Abdullahu sa Univerziteta u Prištini i g. Sylë Ukshini,
Poštovani dekan Fakulteta za islamske studije, profesor Islam Hasani,
Poštovani profesori i studenti Fakulteta za islamske studije,
Poštovani zvaničnici Islamske zajednice Republike Kosovo,
Poštovane dame i gospodo, sestre i braćo, prijatelji sećanja i pravde,
Danas, u srcu Prištine, sećamo se otvorene rane Evrope, svedočimo da je sećanje čin otpora, a da je pisana reč zakletva da se ne zaboravi.
Knjiga „Svedok srebreničkog genocida“, autora i preživelog Mevludina Hrnjića, koja je upravo izašla iz štampe i koja nam se danas predstavlja, je više od lične priče, to je spomen-kamen na rani koja još uvek krvari. To je glas čoveka koji je preživeo da bi ispričao, da bi se sećao onih koji nisu mogli. I danas, taj glas govori na albanskom, kako bi sećanje moglo da obuzme srce i u našoj zemlji.
Gospodine Hrnjiću, prihvatite našu najdublju zahvalnost za vašu hrabrost u pisanju ove knjige, u donošenju glasa Srebrenice ovde, kod nas. Dobrodošli na Kosovo, zemlju koja razume i oseća vaš bol kao svoj. Jer u tišini nakon genocida, svaka reč koja govori istinu je svetlost koja obasjava naše kolektivno sećanje.
Ovog meseca se navršava 30 godina od jula 1995. godine, kada je najcrnja noć čovečanstva pala na zemlju Srebrenice. Pod komandom Ratka Mladića, srpske snage su ubile 8.372 bošnjačka muškarca i dečaka. Više od masakra, to je bio pokušaj iskorenjivanja naroda, kulture, duha. To je bio genocid. A genocid u Srebrenici je zločin koji pripada celom čovečanstvu, bol koji ne poznaje granice i odgovornost koja se ne može zaboraviti.
Na Kosovu, svakog jula, sećamo se Srebrenice kao rane koja govori i za nas. Jer baš kao i Bošnjaci, i Albanci Kosova su u istoj deceniji doživeli okrutnost i surovost istog režima, isti pokušaj brisanja, isti zločin koji nosi najteže ime poznato u istoriji, genocid.
Imao sam sreće da prvi put posetim Srebrenicu 2016. godine. Priče koje sam čuo od majki koje su ostale bez sinova, od žena koje su ostale bez muževa, bile su poput krikova koji probijaju tišinu sveta i ne mogu se zaboraviti. Kada sam postao premijer Kosova, ovo sećanje smo doneli i u institucije. Prepoznajući patnju bosanskog naroda, Skupština naše Republike je 2021. godine usvojila rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, dok smo prošle godine, na 212. sednici Vlade Kosova, proglasili 11. jul Danom sećanja u znak sećanja na genocid u Srebrenici. Iz godine u godinu, trudimo se da sećanje održimo živim, ne samo kao političku dužnost, već kao ljudski dug.
Jer adresa ovog zločina se ne može zaustaviti u Bosni i Hercegovini. Njegovi koreni vode u Beograd, u srce državne politike koja je sejala mržnju i smrt. Radovan Karadžić i Ratko Mladić bili su samo ruke koje su sprovele plan, ali um i duh ovog zločina došli su odozgo. Njihove kazne su dokaz da je pravda odložena, ali ne i izgubljena.
Svaki svedok poput gospodina Hrnjića, svaka knjiga poput ove koju danas imamo u rukama, je dokaz koji se mora poštovati i potvrđivati. Jer sećanje je put do pravde. A pravda je put do istinskog mira.
Zahvaljujem vam svima koji ste doprineli ovom glasu da govori i na albanskom. I hvala vam što ste ovde, da slušate, da se setite i da verujete da istina, bez obzira koliko kasni, uvek ima snagu da progovori i pozove.
Hvala Vam na učešću i pažnji!
