Priština, 27. avgust 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na predstavljanju aneksa Metodologije rada Instituta za ratne zločine (IKKL) za dokumentovanje i istragu ekonomskih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.
U svom uvodnom govoru, premijer Kurti je rekao da je ovaj proces, pored toga što je institucionalna i profesionalna dužnost, jeste moralna obaveza prema žrtvama i nacionalna obaveza naše Republike i služi nam da se suočimo sa prošlošću, sadašnjošću sa dostojanstvom i pravednijom i održivijom budućnošću za naše društvo.
Pošto je rat na Kosovu bio projekat uništenja i istrebljenja, pljačke i otmice od strane srpskih snaga, sa organizovanim i planiranim zločinima, njihova dokumentacija je od vitalnog značaja. „Tokom rata, narod Kosova je doživeo veliki bol: ubistva, prisilne nestanke, masovna proterivanja, uništavanje imovine i sistematsku pljačku. Pored izuzetne štete nanete ljudskom životu od strane srpskog genocida, na Kosovu je naneta i neprocenjiva ekonomska šteta, uključujući paljenje privatne i javne imovine, rušenje infrastrukture, uništavanje kulturnih i obrazovnih objekata, pljačku i uništavanje duhovnog i nacionalnog nasleđa“, rekao je premijer Kurti, dodajući da je dokumentovanje ovih ekonomskih zločina sastavni deo istorijske istine i da kroz jasnu, profesionalnu i sveobuhvatnu metodologiju možemo izgraditi pouzdanu arhivu, koja će služiti i kao kolektivno sećanje za generacije koje dolaze.
Vlada Republike Kosovo snažno je podržala Institut za ratne zločine, koji je od svog osnivanja u novembru 2023. godine napravio značajan napredak, sačuvavši preko 345 linearnih metara fizičkog materijala i 23,6 terabajta digitalnog materijala u arhivi instituta. U tom cilju, premijer Kurti je rekao da Vlada Republike Kosovo ostaje posvećena podršci ovom procesu, kroz koji dajemo glas žrtvama, a takođe i težinu svedočanstvima naše bolne prošlosti. „Svaki prikupljeni dokument, svaki sačuvani dokaz, predstavlja čin poštovanja za pale i obećanje da zločini počinjeni tokom rata, znači ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid Srbije na Kosovu, nikada neće biti zaboravljeni“, rekao je.
Zahvalio se Institutu za ratne zločine na dosadašnjem radu i posvećenosti, kao i svima koji su doprineli ovom važnom procesu, uveren da ćemo uz posvećenost, saradnju i profesionalizam uspeti da uspostavimo čvrste temelje za pravdu i trajni mir u našoj zemlji.
U međuvremenu, Izvršni direktor Instituta za ratne zločine, Atdhe Hetemi, naglasio je da na osnovu dosadašnjeg rada, arhiv Instituta sadrži fizičke i digitalne materijale prikupljene iz 11 različitih zemalja zahvaljujući poverenju koje smo izgradili sa institucionalnim partnerima, porodicama žrtava i samim preživelim žrtvama. Govoreći o radu Instituta, pored izgradnje i kompletiranja arhive, rekao je da je Institut služio i kao platforma za sećanje koja generiše naučne činjenice i podiže svest o sećanju. Ovde je istakao organizaciju prve naučne konferencije u februaru 2025. godine, uz učešće desetina svetskih univerziteta, čije je članke prihvatila za objavljivanje prestižna izdavačka kuća „Routledge“, kao i forum „Za në Kujtesë“(Glas u sećanju), koji je kroz diskusije i izložbe skrenuo pažnju na ozbiljne istorijske fenomene, poput albanskih vojnika ubijenih u Jugoslovenskoj armiji, a uskoro će tretirati i trovanje albanskih učenika tokom 1990-ih.
Što se tiče ekonomskih zločina tokom rata, rekao je da oni nisu samo finansijska šteta, već su bili sredstvo za uništavanje vitalne baze stanovništva, oštećenje javne i privatne infrastrukture i brisanje našeg kulturnog nasleđa. Stoga je njihova tačna dokumentacija neophodna za tranzicionu pravdu, za nadoknadu štete i za istoriju zasnovanu na činjenicama.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana Ministarko ekonomije, gđo. Artane Rizvanolli,
Poštovani Izvršni direktoru Instituta za ratne zločine na Kosovu, g. Atdhe Hetemi,
Poštovana gđo. Leonora Vranja, viša službenica za Istraživanje ekonomskih zločina,
Poštovani akademici, profesori, istraživači, predstavnici lokalnih institucija,
Poštovani majoru Bashkim Spahiu iz Direkcije za ratne zločine u Kosovskoj Policiji,
Poštovani prisutni, dame i gospodo,
Dobrodošli na ovaj konsultativni sastanak, gde se predstavlja metodologija za dokumentovanje i istraživanje ekonomskih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.
Ovaj proces, pored toga što je institucionalna i profesionalna dužnost, predstavlja moralnu obavezu prema žrtvama i nacionalnu obavezu naše Republike. On nam služi da se dostojanstveno suočimo sa prošlošću, sadašnjošću i pravednijom i održivijom budućnošću za naše društvo.
Rat na Kosovu je bio projekat uništenja i istrebljenja, pljačke i otmice od strane srpskih snaga, sa organizovanim i planiranim zločinima. Stoga je njihovo dokumentovanje od vitalnog značaja.
Tokom rata, narod Kosova je doživeo veliki bol: ubistva, prisilne nestanke, masovna proterivanja, uništavanje imovine i sistematsko pljačkanje. Pored izuzetne štete po živote ljudi od strane srpskog genocida, na Kosovu je naneta i neprocenjiva ekonomska šteta, uključujući paljenje privatne i javne imovine, rušenje infrastrukture, uništavanje kulturnih i obrazovnih objekata, kao i pljačku i uništavanje duhovnog i nacionalnog nasleđa.
Dokumentovanje ovih ekonomskih zločina je sastavni deo istorijske istine. Pored arhivske i akademske funkcije, to je i instrument pravde i transparentnosti. Jasnom, profesionalnom i sveobuhvatnom metodologijom možemo izgraditi pouzdanu arhivu, koja će služiti i kao kolektivno sećanje budućih generacija.
Vlada Republike Kosovo snažno je podržala Institut za ratne zločine, koji je napravio značajan napredak od svog osnivanja u novembru 2023. godine. Danas imamo konsolidovanu instituciju sa sedištem u Prištini i šest regionalnih kancelarija. Ovo je omogućilo široku mrežu za prikupljanje, verifikaciju i čuvanje materijala vezanih za zločine počinjene tokom rata 1998-1999.
Rezultati govore sami za sebe: preko 345 linearnih metara fizičkog materijala i 23,6 terabajta digitalnog materijala sada se čuva u Arhivi instituta, što je izvanredno dostignuće za Institut i našu Republiku i značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, ostvarena je široka saradnja sa preko 500 izvora, koji su dostavili materijale velike dokumentarne vrednosti.
Danas, sa aneksom metodologije za dokumentovanje ekonomskih zločina, zajedno činimo još jedan važan korak. Ovaj dokument će biti vodič za prikupljanje činjenica, osiguravajući da konačni rad bude i tačan i jedinstven.
Vlada Republike Kosovo ostaje posvećena podršci ovom procesu, kroz koji dajemo glas žrtvama, a takođe dajemo težinu dokazima naše bolne prošlosti. Svaki prikupljeni dokument, svaki sačuvani dokaz, je čin poštovanja za pale i obećanje da zločini počinjeni tokom rata, znači ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid Srbije na Kosovu, nikada neće biti zaboravljeni.
Poštovani prisutni,
Istina je temelj na kome se gradi pravda, počiva mir i cveta demokratija. Stoga je neophodan pristup zasnovan na činjenicama, dokumentima i tačnom istorijskom sećanju.
U ime Vlade Republike Kosovo, želeo bih da se zahvalim Institutu za ratne zločine na dosadašnjem radu i posvećenosti, kao i svima vama koji doprinosite ovom veoma važnom procesu. Uvereni smo da ćemo uz posvećenost, saradnju i profesionalizam uspeti da uspostavimo čvrste temelje za pravdu i trajni mir u našoj zemlji.
Sećanje na našu borbu za oslobođenje i slobodu je sveto. Naša je dužnost da je sačuvamo, dokumentujemo i prenosimo sa generacije na generaciju. Tako će žrtvovanje našeg naroda izaći na svetlo za budućnost Republike Kosovo.
Hvala Vam!
