Premijer Kurti učestvovao na sastanku lidera Zapadnog Balkana o Planu rasta Evropske unije

Skoplje, 1. jul 2025.

Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na sastanku lidera Zapadnog Balkana o Planu rasta, koji je održan u Skoplju, Severna Makedonija, pod temom „Stabilnost, jedinstvo i budućnost“.

On je sinoć otputovao u Skoplje kako bi bio deo večere sa liderima koji učestvuju na samitu, čiji je domaćin bio premijer Severne Makedonije, Mickoski, dok je danas premijer Kurti bio deo prve panel diskusije između lidera na temu „Plan rasta: Procena, budući rad i komunikacija“.

U svom govoru, pohvalio je Plan rasta Evropske unije kao jedan važan korak, naglašavajući da podrška EU-a zemljama regiona treba da bude u skladu sa njihovom posvećenošću reformama, demokratskom napretku i zajedničkim evropskim vrednostima. U tom kontekstu, pozvao je da se Kosovu garantuje jednak pristup programima i instrumentima Evropske unije.

Premijer Kurti je ponovo potvrdio podršku Kosova inicijativama EU-a u okviru Plana rasta, uključujući turizam, zaštitu potrošača i „Autoput jedinstvenog tržišta“, dok je predložio još tri sektora sa potencijalom za saradnju: konkurentne digitalne usluge, uključujući razvoj softvera, sajber bezbednost, veštačku inteligenciju i strukturirane tehnologije; sektor odbrane; i sektor poljoprivrede i prerade hrane. U vezi sa ovom inicijativom, dodao je da bi nearshoring takođe trebalo da bude orijentisan ka pouzdanim partnerima (friendly shoring) i da je to velika prilika ne samo za naš region, već i za Evropsku uniju.

Istakao je nekoliko oblasti napretka od poslednjeg sastanka u Kotoru, uključujući predsedavanje Kosova CEFTA-om. Pozvao je na sprovođenje sporazuma postignutih u okviru Berlinskog procesa, uključujući i onu o diplomama i slobodnom kretanju sa ličnim kartama. Nakon odluke o ukidanju viza, ulasci građana Bosne i Hercegovine na Kosovo su se značajno povećali. Pošto građani Bosne i Hercegovine slobodno putuju na Kosovu, ista sloboda treba da bude obezbeđena i građanima Kosova u Bosni i Hercegovini.

Na zaključku, premijer Kurti je naglasio da je bezbednost preduslov za razvoj i rast, ističući da Zapadni Balkan nije odvojen od geopolitičke ravni Evrope. Pozdravio je posvećenost Sjedinjenih Država sprečavanju Irana da nabavi nuklearno oružje, kao i odluku članova NATO-a na Haškom samitu da povećaju izdatke za odbranu na 5% bruto domaćeg proizvoda.

Celi govor premijera Kurtija:

Poštovani premijeru Republike Severne Makedonije, g. Hristijan Mickoski,
Poštovana komesarka za proširenje, gđo. Marta Kos,
Poštovane kolege iz regiona,
Poštovani predstavnici regionalnih organizacija.

Dozvolite mi da počnem tako što ću se zahvaliti premijeru Mickovskom što nas je po drugi put vratio u Skoplje kako bismo razgovarali o Planu rasta.

Plan rasta Evropske unije je pravi odgovor za ubrzavanje reformi. Potrebne su nam investicije usklađene sa ekonomskom bezbednošću EU i potreban nam je pristup finansiranju koje odgovara i našoj ambiciji za reforme i našem demokratskom napretku i zajedničkim vrednostima. Da, Plan rasta obećava više sredstava nego što IPA trenutno pruža, ali mi možemo učiniti više. EU može i treba da poveća finansiranje, a mi možemo i treba da ubrzamo reforme.

Da bih ovo stavio u perspektivu, dozvolite mi da upotrebim primer Hrvatske, našeg veoma dobrog prijatelja i partnera, i modela reformi na putu ka članstvu u EU. Između 2014. i 2020. godine, Hrvatska je primila oko 12 milijardi evra finansiranja od EU-a, u proseku oko 1,7 milijardi evra godišnje. Nasuprot tome, Zapadnobalkanska šestorka (WB6) je zajedno primala oko 600 miliona evra godišnje, odnosno otprilike 4 milijarde evra u istom periodu.

Po glavi stanovnika, Zapadnobalkanska šestorka je primila manje od 9% onoga što je Hrvatska primila. Poenta koju želim da istaknem je sledeća: ako želimo da sustignemo najnoviju članicu EU-a, biće potrebno znatno više finansiranja od EU-a i to finansiranje treba da bude povezano sa pravilima i vrednostima EU-a.

Takođe, vodeći princip treba da bude da ono što se od nas podjednako zahteva da reformišemo, moramo biti podjednako pozicionirani da imamo koristi od toga. To znači pristup programima i instrumentima koji omogućavaju reforme i rast. Kosovo još uvek nema pristup ključnim programima za trgovinu, kao što su Konvencija o zajedničkom tranzitu i organizacije EU za standardizaciju kao što je Evropski komitet za standardizaciju/Evropski komitet za elektrotehničku standardizaciju (CEN/CENELEC). Ovo se odnosi i na pristup finansiranju zelene tranzicije. Nemamo pristup finansiranju klimatskih promena, a nepravedne i štetne mere EU odložile su projekte i zaustavile reforme u oblastima energetike i rasta, što je suprotno samoj logici Plana rasta.

Od našeg poslednjeg sastanka u Kotoru (Crna Gora), usvojili smo novi Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, složili smo se da revidiramo Zelenu agendu, deblokirali CEFTA-u i potpisali mnoge odluke o Zajedničkom komitetu CEFTA-e, i potpisali novi sporazum o pristupu studiranju o Berlinskom procesu.

Kasnije ove godine, London biće naš domaćin za Berlinski proces. Iako je primamljivo preuzeti nove obaveze, prvo moramo ispuniti one koje smo već preuzeli. Sporazum o diplomama je ključan za mobilnost radnika, baš kao što je lična karta za slobodu kretanja. Nakon naše odluke da ukinemo vizna ograničenja za Bosnu i Hercegovinu, između januara i juna ove godine, broj građana koji prelaze granicu iz Bosne i Hercegovine u Republiku Kosovo porastao je sa nekoliko stotina na skoro deset hiljada. Kako Bosanci sada mogu slobodno da putuju na Kosovo, tako i naši građani moraju biti u mogućnosti da slobodno putuju u Bosnu i Hercegovinu.

Što se tiče Plana rasta, podržavamo predloge o turizmu, zaštiti potrošača i jedinstvenom tržišnom autoputu. Snažno podržavamo preseljenje proizvodnje i usluga u susedne zemlje (nearshoring), što bi trebalo da bude i prijateljsko i pouzdano (friendly shoring) i to vidimo kao odličnu priliku ne samo za naš region, već i za EU takođe.

Vidimo potencijal za saradnju u sledećim sektorima:

1. Konkurentne digitalne usluge, uključujući razvoj softvera, sajber bezbednost, veštačku inteligenciju i strukturirane tehnologije;
2. Sektor odbrane; i
3. Poljoprivreda i prerada hrane.

Napredovali smo u prethodno identifikovanim oblastima prvog stuba i nastavljamo naš rad. Do sada smo:

• Otvorili dva zajednička granična prelaza sa Severnom Makedonijom, jedan na „Elez Hani – Blace“ (12. aprila 2025.) i drugi „ulaz-ulaz“ na „Globočica–Jažince“ (28. maja 2025.). Zajednički granični kontrolni punkt sa Albanijom u Vermici je takođe u potpunosti operativan. Želimo više zelenih traka – bezbednih i sigurnih, koje nam omogućavaju brže kretanje i trgovinu.
• Završili smo zakonski okvir za aplikaciju za Jedinstveno evropsko platno područje (SEPA) i podneli preliminarnu aplikaciju. Mi bismo dobrodočekali pregled i procenu EU-a kako bismo mogli brzo da nastavimo sa finalizacijom naše aplikacije kada situacija dozvoli.
• Naš nacionalni sistem elektronske identifikacije, napravljen po uzoru digitalnog identifikacionog novčanika EU-a, je u pilot fazi – nudi elektronsku autentifikaciju, potpise, pečate i digitalni novčanik. Septembar smo postavili kao rok za njegovo pokretanje.
• Identifikovali smo 34 opštine koje će imati koristi od inicijative WIFI4WB. Istaknuti smo u oblasti digitalizacije i šampioni smo u pokrivenosti brzim internetom.
• Pozdravljamo predlog EU-a za Sporazum o proceni usaglašenosti. Naravno, proizvodi akreditovani i obeleženi u skladu sa propisima EU trebalo bi da budu prihvaćeni u okviru WB6.
• Program digitalnih inovacionih centara je priznao naš prvi Evropski digitalni inovacioni centar (EDIH) – glavni regionalni centar za preduzetništvo, inovacije i razvoj veština, koji se nalazi na 40 hektara nekadašnjeg vojnog kampa KFOR-a na periferiji grada Prizrena.

Kao predsedavajući CEFTA-e, radimo na unapređenju dugo odlaganih procesa koji će učiniti CEFTA-u efikasnijom i pravednijom za sve članice. Trenutno smo u procesu izbora novog direktora CEFTA-e, ali kao što sam već istakao, regionalnim organizacijama je potreban plan reformi.

Previše energije, političkog kapitala i administrativnih resursa se troši na izbor direktora i sekretara, umesto na postizanje opipljivih rezultata za naše građane. Sistem rotacije za visoke pozicije, zajedno sa ciljanim zapošljavanjem na nivou osoblja i pravednijom raspodelom sedišta i aktivnosti, značajno bi poboljšao funkcionalnost i profesionalizam u regionalnim forumima.
Dozvolite mi da se na kraju ukratko osvrnem na pitanja bezbednosti, koja su preduslov za rast. Kao region, nismo izolovani od globalnog geopolitičkog pejzaža. Ruska agresija protiv Ukrajine i dalje ugrožava evropsku bezbednost, dok tenzije na Bliskom istoku dodatno doprinose globalnoj nestabilnosti. Pozdravljamo akciju Sjedinjenih Država da spreče Iran da dobije nuklearno oružje. Svet je nesumnjivo bezbedniji bez nuklearnih arsenala u rukama autoritarnih režima.

Naš današnji sastanak dolazi samo nekoliko dana nakon samita NATO-a u Hagu, gde je obnovljena obaveza da se povećaju vojni izdaci na 5% BDP-a. Pozdravljamo ovu obavezu. To je neophodan korak kako za zaštitu evroatlantskog saveza, tako i za odvraćanje autokratskih režima od izazivanja daljih sukoba. Jača Evropa je Evropa koja može da se sama brani.

Hvala vam puno.