Priština, 18. avgust 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na svečanom otvaranju 43. Međunarodnog seminara o Albanskom jeziku, književnosti i kulturi, koji je održan u Amfiteatru Univerzitetske biblioteke Kosova – Instituta za istoriju.
Pred brojnim prisutnima, akademicima i naučnicima, profesorima, voditeljima seminara, seminaristima i studentima, u svom uvodnom govoru, premijer je naglasio da je u kalendaru kulturnog života Kosova Seminar najdugovečniji kulturni događaj, ističući da, kao i prethodnih godina, i ove godine sa zadovoljstvom dolazi na otvaranje njegovog 43. izdanja.
„Mnogi istraživači, naučnici i akademici, koji dolaze sa svojim znanjem i iskustvima svojih jezika, ovde će govoriti o jeziku albanske kulture i o kulturi albanskog jezika. Uvek se držim te izjave na otvaranju seminara ovde od pre četiri godine, kada sam naglasio da: neraskidiva intimnost odnosa između misli i jezika uvek će ostati stvar čovečanstva, a samim tim i našeg kulturnog formiranja. Sama kultura je ta drevna i večna neraskidivost“, rekao je premijer Kurti.
Dalje je rekao: Svaki međunarodni seminar o jeziku, uključujući i ovaj 43. seminar, ima glavnu ulogu u najvažnijem proračunu osnove koja služi misli, čak i sa njenim uslovljavanjem. Jer, kao što znamo, u odnosu između misli i jezika, omogućavanje i uslovljavanje dolaze i zbrkaju se. Na neki način, lingvistička studija se fokusira na proračun racionalnosti autentičnog načina razmišljanja. Jezik nije samo komunikacija potreba, već pre svega komunikacija subjektivnosti, pamćenja i mašte, i kulture, stoga je suštinska komunikacija. U uslovima brzog razvoja veštačke inteligencije, jezik je najčvršći temelj za očuvanje ljudske i prirodne inteligencije i mašte.
Premijer Kurti je naglasio da je Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija preduzelo važne korake kako bi ojačalo i promovisalo albanski jezik na Kosovu i u inostranstvu. Kako je rekao, to je postignuto kroz: godišnje stipendije za studente albanskog jezika i književnosti u vrednosti od 1000 evra i podršku akademskom osoblju, kao i saradnjom sa Albanijom na pripremi jedinstvenih udžbenika za albanske studente u inostranstvu. Dodao je da je ojačana i tradicija takmičenja i Olimpijade albanskog jezika za učenike preduniverzitetskog obrazovanja, podstičući pravopis, čitanje i kritičko mišljenje. Ministarstvo dve godine zaredom podržava i Međunarodni seminar o Albanskom jeziku, književnosti i kulturi. Pored toga, podržalo je i Nacionalni seminar o dijaspori, koji povezuje obrazovne institucije sa albanskim zajednicama u inostranstvu. Kako Kosovo tako i Albanija već imamo mnogo uglednih studenata, odličnih profesora i poznatih autora u dijaspori, koji postaju sve poznatiji. Ove inicijative stvaraju stabilnu osnovu za očuvanje i razvoj albanskog jezika, stavljajući ga u centar našeg obrazovanja i nacionalnog id
„Naš pristup kao vlade je ozbiljan i u zaštiti arheološkog nasleđa. Definisali smo posebnu posvećenost tome u očuvanju i otkrivanju istorije našeg naroda. I čini mi se da nema prikladnijeg mesta da se o tome govori nego upravo na ovom seminaru posvećenom jeziku, jer smo pre svega nacija jezika, našeg prelepog albanskog jezika. Ali, i naša drevnina je ono što je povezano upravo sa ovim što je naša fundamentalna karakteristika, ali istovremeno i veoma suštinski faktor naše drevnine“, rekao je premijer Kurti, želeći im srećan rad na ovom seminaru međunarodne saradnje o Albanskom jeziku, književnosti i kulturi.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Arberie Nagavci, ministarka Obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija,
Poštovani g. Arben Hajrullahu, rektor Univerziteta u Prištini,
Poštovani g. Mentor Alishani, rektor Univerziteta u Prizrenu,
Poštovana gđo. Lindita Sejdiu, direktorka seminara,
Poštovani g. Mehmet Kraja, predsednik Kosovske akademije nauka i umetnosti,
Poštovani g. Shezai Rrokaj, kodirektor seminara,
Poštovani ambasadori Republike Albanije, Republike Crne Gore, Japana, diplomatski predstavnici Hrvatske, Bugarske, Grčke,
Poštovani profesori i akademici, studenti,
Poštovani prisutni,
I pre svega, poštovani gosti, poštovaoci i istraživači albanologije koji ste došli na ovaj 43. put našeg seminara, gde svi zajedno živimo sadašnjost našeg jezika, ali i celu prošlost koja je institucionalizovana na ovom seminaru i koja će se nastaviti ne samo dugi niz godina, već i mnogo decenija, a verujem i vekova u budućnosti.
U kalendaru kulturnog života Kosova, upravo Međunarodni seminar o Albanskom jeziku, književnosti i kulturi, je najdugovečniji kulturni događaj, ne slučajno. Kao i prethodnih godina, i ove godine sam sa velikim zadovoljstvom došao na 43. izdanje Seminara. Jednostavno kažem reč „Seminar“ jer već godinama u Prištini, ako kažete „Seminar“, zna se o kom seminaru govorite, odnosno o Seminaru o jeziku na Univerzitetu u Prištini.
Mnogo istraživača, naučnika i akademika, koji dolaze sa znanjem i iskustvima svojih jezika, ovde će govoriti o jeziku albanske kulture i kulturi albanskog jezika. Uvek se držim te izjave na otvaranju seminara ovde od pre četiri godine, kada sam naglasio da: neraskidiva intimnost odnosa između misli i jezika uvek će ostati stvar čovečanstva, a samim tim i našeg kulturnog formiranja. Sama kultura je ta drevna i večna neraskidivost.
I, na lingvistima ostaje da ovo nekako razrade sa svim svojim poddisciplinama. Svaki međunarodni seminar o jeziku, pa i ovaj 43. seminar, ima glavnu ulogu u najvažnijem proračunu osnove koja služi mišljenju, čak i sa njegovim uslovljavanjem. Jer, kao što znamo, u odnosu između mišljenja i jezika, omogućavanje i uslovljavanje dolaze i zbrkaju se. Na neki način, lingvistička studija se fokusira na proračun racionalnosti autentičnog načina razmišljanja. Jezik nije samo komunikacija potreba, već pre svega komunikacija subjektivnosti, pamćenja i mašte, i kulture, stoga je to suštinska komunikacija. U uslovima brzog razvoja veštačke inteligencije, jezik je najčvršći temelj za očuvanje ljudske i prirodne inteligencije i mašte.
Sa velikim interesovanjem sam pročitao program tema. Dozvolite mi da izrazim svoje divljenje širinom panorame prezentacija tokom narednih dana, učesnicima koji dolaze i popunjavaju ove dane sa toliko gledišta da čine Seminar sveobuhvatnim.
Dozvolite mi da se takođe izrazim, možda donekle ne kao premijer, već kao građanin koga snažno privlače istraživanja i specifični rad svakog naučnika prisutnog ovde. Iz pozicije građanina koji je rođen i živi na albanskom jeziku, koji radi i misli na ovom jeziku, koristim priliku da izrazim svoju emociju i fascinaciju u nabrajanju, naravno, ne bez praznina.
Sve reference su nesumnjivo od posebnog interesa. One bude želju da se sluša i prati njihov sadržaj i rezultati. Nemamo svi sreće da budemo lingvisti i da se bavimo živim organizmom jezika. Video sam da se govornički stolovi koje ste osmislili kreću od naših pesnika, kao proglasitelja jezika, do dinamizacije jezika u regionima, kao sile za očuvanje naših dijalekata tokom vremena. Od proučavanja izraza i simbolike, od pesama i rituala do kretanja jezika u disciplinarnim terminologijama, ili čak terminologijama koje nedostaju, još jedan zanimljiv i veoma koristan pejzaž. Od razvoja jezika u našim dijasporama, do veza jezika sa politikom i preseka mita sa istorijom, i drugih dimenzija za istraživački rad. Oživljavanje pitanja koja folklor i balade nose, ili čak etno-muzičko nasleđe albanskih žena i dečjih igara, drugi izvori razmišljanja o dinamici jezika i značenja.
Izvinite me za poređenje sa biologijom živih bića, ako smemo tako da kažemo, ali u celini predviđenih panela i predavanja, jezik je predstavljen kao živi organizam koji diše u svakom kutku i u svakoj funkciji i u svako vreme, koji pulsira svuda. Jer se ovde pominju regioni i doba, vremena i događaji, ličnosti i poetski i prozni podaci jezika, znači jezik u svom životu i u svojoj istoriji. I ideja organizma u raznovrsnom okruženju je takođe data. Jezik u svom ekosistemu, sa obradom stranih termina u novim situacijama, sa ispravnim ili čak oštećenim metabolizmom, i sa sintaksom za koju znamo da je jaka poput našeg albanskog. Jezik takođe ima svoju ekologiju: bilo da je protoalbanski, južnotoski albanski, starogeški albanski ili standardni albanski, sve situacije čine dimenzije iz kojih se moć jezika može beskonačno izvući, a kojih ne možemo biti svesni. Jer, kao što je rekao (Ferdinand de) Sosir, jezik se stalno menja, ali ti ga ne možeš promeniti. Dakle, ne može biti autora napretka koji podrazumeva prome
Drugi paneli nastavljaju sa razmišljanjima o pozajmljenicama i formiranja reči, čak i do terminologije veštačke inteligencije. Takođe sam video da ćete doneti izvanredne dokaze vezane za stare snimke pesama, prikaz Leke Dukađinijevog kanona u Italiji, Albanski u očima stranaca u antičko doba ili izveštaje o albanskoj nezavisnosti u italijanskoj štampi. Veze između modernizma i estetike, između ideologije i književnosti, dosežu čak do likova i tekstova nekih naših savremenih romana. Samo kao veliki transformator percepcije, samo kao takav, jezik može rezultirati stvaranjem slojeva kulture, celokupne kulture, koju živimo, doživljavamo, a ne samo konzumiramo ili proučavamo.
Kakvo god da je naše društveno i državno bogatstvo, naš entuzijazam za naš albanski jezik, u našoj kulturi, umetnosti i nauci mora samo da raste. Kao premijer, izražavam spremnost da podržim institucije koje su direktno povezane sa ovim plemenitim ciljem i istorijskom dužnošću.
Za mene, najopsežnije rečenice o jeziku iznele su se u prvoj polovini 20. veka od dva nemačkogovoreća autora: Ludviga Vitgenštajna sa svojim izrazom da su „granice mog jezika granice mog sveta“; i Martina Hajdegera kada je napisao da „biće stanuje u jeziku“. Kao političar, veoma dobro znam koliko su granice važne za obe strane i koliko se mora voditi računa o prostoru koji naseljavamo, ne samo u vremenu u kojem živimo.
Poštovani učesnici,
Naše Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija preduzelo je važne korake kako bi ojačalo i promovisalo albanski jezik na Kosovu i u inostranstvu. To je postignuto kroz: godišnje stipendije za studente albanskog jezika i književnosti u vrednosti od 1000 evra i podršku akademskom osoblju, kao i saradnjom sa Republikom Albanijom na pripremi jedinstvenih udžbenika za albanske studente u inostranstvu.
Takođe, ojačana je tradicija takmičenja i Olimpijade albanskog jezika za učenike preduniverzitetskog obrazovanja, podstičući pravopis, čitanje i kritičko mišljenje. Dve godine zaredom ministarstvo je podržalo i Međunarodni seminar o albanskom jeziku, književnosti i kulturi. Pored toga, podržalo je i Nacionalni seminar o dijaspori, koji povezuje obrazovne institucije sa albanskim zajednicama u inostranstvu. Kako sa Kosova tako i iz Albanije mi već imamo mnogo uglednih studenata, odličnih profesora i poznatih autora u dijaspori, koji su sve više poznatiji. Ove inicijative stvaraju stabilnu osnovu za očuvanje i razvoj albanskog jezika, stavljajući ga u centar našeg obrazovanja i nacionalnog identiteta.
Naš pristup kao vlade je takođe ozbiljan u zaštiti arheološkog nasleđa. Definisali smo posebnu posvećenost tome u očuvanju i otkrivanju istorije našeg naroda. I mislim da nema prikladnijeg mesta za razgovor o tome nego upravo na ovom seminaru posvećenom jeziku, jer smo mi pre svega nacija jezika, našeg prelepog albanskog jezika. Ali naša drevnost je takođe ta koja je povezana upravo sa ovim, što je naša fundamentalna karakteristika, ali istovremeno i veoma suštinski faktor naše drevnosti.
O tome svedoči i otkriće, među najvažnijim za arheologiju Kosova, verujem, na arheološkom lokalitetu Ulpijana, blizu Prištine, gde je tim arheologa sa Kosova i Francuske otkrio dva retka natpisa cara Justinijana i njegove žene Teodore, iz sredine 6. veka. Jedan pominje osnivanje grada Justinijana Sekunda kao dardanskog grada, dok drugi svedoči o izgradnji episkopske bazilike. To su jedine poznate posvete Justinijana, koje potvrđuju njegovu vezu sa Dardanijom i značaj Ulpijane u kasnoj antici i ranom srednjem veku. Nastavićemo sa tehničkom, naučnom i finansijskom podrškom, produbljivanjem međunarodne saradnje, uspostavljanjem nove, kako bismo dalje otkrivali i štitili istoriju Kosova.
Poštovani istraživači i lingvisti, profesori i studenti,
Želim vam uspešan rad na ovom seminaru međunarodne saradnje o albanskom jeziku, književnosti i kulturi. Čestitam vam sa divljenjem na ovom seminaru, koji predstavlja divnu tradiciju susreta istraživača ovih različitih oblasti, koje se neguju našim jezikom i na našem jeziku.
Hvala Vam.
