Prizren, 9. oktobar 2025.
U Parku za inovacije i obuku u Prizrenu održava se Forum Ignita 2025, koji organizuje Fondacija za otvoreno društvo za Zapadni Balkan. Učestvovao je i premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti.
U svom govoru, premijer je rekao da je cilj foruma da doprinese integraciji regiona u Evropsku uniju i ispunjenju dugogodišnjeg obećanja.
„Kao premijer Republike Kosovo, slažem se sa ovom plemenitom težnjom. Više od dve decenije, Evropska unija je dosledno potvrđivala da Zapadni Balkan pripada EU. Ova posvećenost je artikulisana na samitu u Solunu 2003. godine, kada je EU obećala podršku našoj integraciji. Ova posvećenost je takođe mnogo puta ponovljena kroz zaključke Evropskog saveta, svakih šest meseci.“ rekao je premijer Kurti, dodajući da uprkos dugom i kontinuiranom odlaganju ispunjavanja solunskog obećanja, i Vlada i narod Kosova se odlikuju nepokolebljivom posvećenošću, ne samo članstvu u EU, već i evropskim vrednostima i principima.
Premijer je govorio o stavu Kosova o ratu u Ukrajini, usklađivanju sa spoljnom politikom EU, sankcijama Rusiji i pružanju skloništa ukrajinskim novinarima; demokratskom napretku i ekonomskom razvoju zemlje u ovom vladinom mandatu, što je dokazano visokim rangiranjem na međunarodnim indeksima u različitim oblastima; kao i velikoj građanskoj podršci na Kosovu za članstvo u Evropskoj uniji, najvišoj u regionu. Naglasio je da su žene i mladi bili u centru vladinih razvojnih politika, dok su preduzete konkretne akcije i programi kao što su dodatci za decu i majke porodilje, besplatno javno visoko obrazovanje, podrška studentima i stipendija za mobilnost.
„Uprkos odlaganju u evropskim integracijama našeg regiona, građani mogu da vide da će svi, ne samo elita, imati koristi od usklađivanja sa EU po ključnim pitanjima domaće i spoljne politike“, rekao je premijer.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Leonarde Bernardo, viši potpredsednik Fondacije otvorenog društva,
Poštovani g. Andi Dobrushi, direktor Fondacije otvorenog društva za Zapadni Balkan,
Uvaženi gosti,
Dame i gospodo,
Veliko mi je zadovoljstvo da vam se obratim na otvaranju prvog Ignita foruma, koji se održava u istorijskom gradu Prizrenu. Prema njegovom programu, ovaj jedinstveni forum ima za cilj da doprinese ambicioznom zadatku, koji je od vitalnog značaja za budućnost našeg regiona i Evrope u celini. To je zadatak, citiram: „lišenja inercije integracija u EU i njihovog ispunjenja dugo očekivanog obećanja — da se pređu institucionalni, politički i građanski pragovi koji i dalje stoje na putu zemalja Zapadnog Balkana da postanu države članice Evropske unije.“
Kao premijer Republike Kosovo, ne bih se mogao više složiti sa ovom plemenitom težnjom. Više od dve decenije, Evropska unija je dosledno potvrđivala da Zapadni Balkan pripada EU. Ova posvećenost je artikulisana na Solunskom samitu 2003. godine, gde je EU obećala podršku našoj integraciji. Ova posvećenost je takođe više puta ponovljena kroz zaključke Evropskog saveta, svakih šest meseci.
U tom kontekstu, nema prikladnijeg mesta od Kosova za održavanje regionalnog foruma na temu pristupanja EU. Uprkos dugom i kontinuiranom odlaganju u ispunjavanju obećanja iz Soluna, i Vlada i narod Kosova odlikuju se nepokolebljivom posvećenošću, ne samo članstvu u EU, već i evropskim vrednostima i principima.
Na primer, Kosovo je delovalo u potpunosti u skladu sa Zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU. To je očigledno u našoj doslednoj osudi ničim izazvanog rata Rusije protiv Ukrajine i usvajanju višestrukih paketa sankcija protiv Rusije, Belorusije i njihovih saveznika. Kosovo je takođe pružilo značajnu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući vozila i minobacačke granate. Dočekali smo 19 ukrajinskih novinara na Kosovu kao deo našeg programa za novinare u rezidenciji, nudeći im bezbedan prostor da nastave svoj važan rad.
U međuvremenu, naš napredak u demokratskim indikatorima su više puta bili potvrđeni od nezavisnih posmatrača tokom protekle četiri godine. Na primer, globalni plasman Kosova je poboljšan za 31 mesto na Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenela (Transparency International’s Corruption Perceptions Index), gde smo ove godine postigli naš najviši rezultat ikada. Izveštaj Fridom Hausa (Freedom House), rangirao nas je na prvo mesto na Zapadnom Balkanu, drugo u Evropi i treće u svetu po najvećem poboljšanju političkih prava i građanskih sloboda. A izveštaj Svetskog projekta za pravdu (World Justice Project), postavio je Kosovo na drugo mesto u svetu po najvećem napretku u vladavini prava. Prvi smo na Zapadnom Balkanu i među devet najboljih zemalja u svetu po demokratskom napretku, prema Indeksu izborne demokratije Instituta V-Dem (V-Dem Institute’s Electoral Democracy Index).
Posvećenost našeg naroda integracijama u EU ostaje jaka kao i uvek baš kao i našoj Vladi. Prema poslednjem istraživanju, koje je ranije ove godine završio Međunarodni republikanski institute (International Republican Institute), naše stanovništvo je najproevropskije na Zapadnom Balkanu, sa velikom razlikom. Od 91% ispitanika koji su izrazili mišljenje u anketi, 89% je reklo da bi glasali za pristupanje EU ako bi im se pružila prilika, dok bi samo 2% bilo protiv. Ovo predstavlja 16 procenata veći nivo podrške nego kod druge najproevropskije nastrojenije zemlje u regionu, Crne Gore.
Šta objašnjava izuzetno pozitivan stav naših ljudi prema Evropskoj uniji, posebno u poslednje četiri godine? Verujem da je deo odgovora to što je naša Vlada, kroz progresivne socijaldemokratske politike, naporno radila kako bi osigurala da svi naši ljudi imaju koristi od usklađivanja Kosova sa politikama EU. Dakle, smatrali smo da je Evropska unija domaća, ali ne i samostvorena. Potrebna nam je pomoć spolja, ali je nećemo zaista uvoziti. Izgradićemo je iz sebe, u sebi. Potrebna nam je pomoć za nešto što ćemo mi uraditi, nije da ćemo nekome pomoći da nešto uradi za nas, i mislim da je ovaj pristup, domaći, ali ne i samostvoreni, nešto što je dobro funkcionisalo. I danas, kao što vidimo širom našeg kontinenta, Zapadni Balkan je u Evropi, ali Evropska unija treba da postane Evropa i u nastojanju da EU postane Evropa, trebalo bi da uključe i Zapadni Balkan, koji je kao enklava unutar zajedničkog kontinenta. Međutim, sprovodeći ove socijaldemokratske politike, moram reći da je moj utisak, koji je poslednjih godina postajao sve jači, sledeći: Evropska unija kao vrednost je ostavljena levici. Levičari danas u Evropi smatraju Evropsku uniju vrednošću. Dok je Evropska unija kao alat tu za sve. Svi koriste EU kao alat, ali pošto je Evropska unija vrednost, ona je ostavljena levici. A socijaldemokrate našeg kontinenta treba da se uzdignu do svog istorijskog zadatka i prihvate ovu priliku, uprkos svim rizicima i opasnostima u kojima se nalazimo i kojima smo okruženi.
Bilo bi nemoguće u kratkom govoru navesti sve socijaldemokratske odluke koje je naša Vlada donela u protekle četiri i po godine na vlasti. Ali dve nedavne odluke služe kao primeri naše progresivne orijentacije. U junu ove godine usvojili smo značajno povećanje vladinih subvencija za nove majke. Zahvaljujući ovoj odluci, i zaposlene i nezaposlene majke sada dobijaju preko 2.000 evra državne podrške u prvoj godini porođaja. A pošto su mnogi u publici mladi ljudi, verujem da će još jedna nova politika biti od posebnog interesa. Baš ove nedelje, naša Vlada je izdvojila 26 miliona evra za podršku univerzitetskim studentima, čije su studije besplatne za osnovne i master studije, nijedan student na Kosovu ne plaća na javnom univerzitetu, a mi smo ovu podršku pružili na početku akademske godine. Ovo uključuje subvenciju od 100 evra za sve studente, kao i dodatnu finansijsku pomoć za pokrivanje troškova prevoza za one koji žive van grada u kojem studiraju. Dakle, ako studirate dalje od kuće i porodice, onda će vam Republika i Vlada više pomoći. Mnogo smo se fokusirali na decu, žene i mlade. Jer muškarci srednjih godina uvek nekako pronalaze svoj put, uključujući i mene. Dakle, najviše i uvek pomažemo ženama, deci i mladima, takođe i starijima, ali je procenat starijih na Kosovu mnogo niži nego u Evropi, jer je prosečna starost stanovništva 35 godina.
Naš progresivni pristup se takođe ogledava u našoj energetskoj i klimatskoj politici usklađenoj sa EU. Kosovo ima petu najveću zalihu lignita na svetu i drugu najveću u Evropi. Uprkos tome, pokazali smo čvrstu posvećenost našoj zelenoj tranziciji — ključnom prioritetu EU i glavnoj temi ovog foruma. Važno je napomenuti da smo ovu tranziciju nastavili na način koji koristi svim građanima Kosova. Na primer, uspešno smo završili prvu aukciju solarne energije od 100 MW na Kosovu, sa konkurentnom cenom od nešto manje od 49 evra po MWh, dokazujući kako građani imaju koristi kada postoji fer konkurencija i transparentnost. Pomagali smo domaćinstvima subvencionisanjem troškova toplotne izolacije i drugih investicija u energetsku efikasnost. Takođe smo obezbedili podsticaje za smanjenje potrošnje električne energije, plaćajući porodicama dvostruku cenu svakog kWh smanjenja potrošnje u njihovom domaćinstvu. Na primer, svako domaćinstvo koje je dokazalo da je u proteklom mesecu potrošilo manje nego u istom mesecu prethodne godine, platili smo dvostruku cenu kWh potrošenih u tom mesecu. Dakle, možete zamisliti da smo imali situaciju gde je član porodice otišao da plati struju, a onda sa druge strane šaltera čuje se glas službenika koji vam kaže: „Vi nam ne dugujete, mi dugujemo vama“. Građanin ode da plati struju i oni mu kažu da je zapravo sistem taj koji duguje njima, a ne obrnuto.
Takođe smo obezbedili obrazovanje i zapošljavanje mladih i žena u energetskom sektoru, a tu nam je od neophodne pomoći bila Millennium Challenge Corporation, američka institucija koja nam je dala preko 200 miliona dolara granta za povećanje energetske efikasnosti i bezbednosti, ali istovremeno i za skladištenje baterija za obnovljive izvore energije.
Iako su ovo samo neki primeri, verujem da je ključ za održavanje popularne podrške za pristupanje EU kombinovanje proevropskih politika sa snažnom, socijaldemokratskom vizijom. Po mom mišljenju, jedina demokratija danas je socijaldemokratska, i kroz socijaldemokratiju možemo braniti i demokratiju kao takvu, ali i liberalne vrednosti podjednako.
Na ovaj način, uprkos dugom kašnjenju u evropskoj integraciji našeg regiona, ljudi su u stanju da vide da svi – ne samo elita – imaju koristi od usklađivanja sa EU po glavnim pitanjima domaće i spoljne politike. Dakle, možda bismo mogli biti optuženi da malo previše uživamo u procesu integracije, a da nemamo tu predodređenu stanicu na vidiku, međutim, insistiramo da nije važno koliko će biti daleko dan kada ćemo se pridružiti EU, trebalo bi da radimo na tome da to bude što pre moguće bliže i da pokažemo vernost vrednostima EU iz socijaldemokratske orijentacije bez obzira na to šta se desi. Zato nikada ne svodite EU na sredstvo ili alat; uvek imajte na umu da je to najbolji projekat mira i prosperiteta od Drugog svetskog rata; i naša generacija ima nešto važno i vredno za šta da se bori.
Sa ovom završnom tezom kao hranom za razmišljanje, želim vam produktivna dva dana diskusije i debate — praćena, nadam se, istraživanjem prelepog grada Prizrena koji vas okružuje — na ovom prvom Ignita forumu.
Hvala vam puno!
