Priština, 4. septembar 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na drugi dan Međunarodne konferencije o javnoj upravi – KosovaPAR2025, koju organizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U svom uvodnom izlaganju, premijer je izjavio da se tokom ovih 25 godina na Kosovu odvijao proces izgradnje države, znači jedinstven, neuporediv igde drugde ili ikada. Naveo je najnovije izveštaje organizacija kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, SIGMA, organizacija Gallup, Transparency International, World Justice Project i druge, koje dokazuju da je Kosovo uspešna priča o izgradnji države nakon strašnog rata.
„Tokom protekle četiri godine, Vlada koju predvodim preduzela je duboke reforme u svim sektorima kako bi pozitivne promene bile i održive u vremenu za budućnost, ali i nepovratne, kako bismo onemogućili korake unazad“, rekao je premijer. S obzirom na to da je konferencija o javnoj upravi i institucijama, premijer Kurti je detaljnije pomenuo tri izveštaja: izveštaj SIGMA/OECD, koji Kosovo u 2024. godini rangira bolje od proseka Zapadnog Balkana u svih šest oblasti u kojima se vrše merenja; posebno kada ga uporedimo sa 2021. godinom kada je Kosovo bilo gore od proseka Balkana u pet od šest oblasti, postignuti napredak je očigledan.
Međutim, premijer je takođe naglasio da su se tokom faze izgradnje naše države dogodila dva fenomena koja su međusobno povezana, prvo, proces prekomerne agencizacije, odnosno prekomernog povećanja broja agencija, što je dovelo do stvaranja velikog broja izvršnih i nezavisnih tela, često nepotrebnih, i drugo, veliki broj ovih agencija je stekao status nezavisnih agencija, bez opravdanja, pa čak, počesto su ove agencije sa izvršnim funkcijama stavljene pod zakonodavnu vlast, što je ponovo problematično. Dakle, stvaranjem mnogih agencija, mnoge od njih u ime nezavisnosti nisu podnele izveštaje na pravo mesto, nisu podnele račune o svom radu i učinku; mnoge od njih su ostale van svake adekvatne regulative u ime ili kao rezultat pogrešnog tumačenja nezavisnosti, ponekad namerno, a ponekad zbog neznanja ili nepostojanja adekvatnih mehanizama za rešavanje ovih pitanja.
Stoga, rekao je premijer Kurti, važno je zajednički otvoriti ovu važnu debatu o nezavisnosti institucija i pronaći pravu ravnotežu između nezavisnosti, saradnje i odgovornosti, kako bi institucije funkcionisale što bolje, a životi građana poboljšali što više.
Konferencija KosovaPAR2025 počela je sa radom juče, kroz 14 panela, dve glavne sesije, sa predstavnicima visokog državnog nivoa, diplomatske zajednice, akademika, javnih zvaničnika, civilnog društva i državnih predstavnika iz regiona i šire.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Bardhyl Dobra, zamenik ministra u Ministarstvu unutrašnjih poslova,
Predstavnici i rukovodioci lokalnih i međunarodnih institucija,
Poštovani učesnici iz mnogih zemalja sveta i sa Kosova,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
Pre svega, želeo bih da poželim dobrodošlicu učesnicima van Kosova u našu Republiku. Juče, zbog dnevnog reda, nisam mogao da budem na otvaranju konferencije KosovaPAR2025, koja je, kako je obećano 2023. godine, sada postala godišnja konferencija koja okuplja eminentne učesnike sa Kosova, regiona, evropskog kontinenta i celog sveta.
Veoma sam radostan što danas otvaramo drugi dan diskusija, posebno zato što je tema o kojoj će se sada razgovarati od posebnog značaja za Kosovo: institucionalno upravljanje, pronalaženje ravnoteže između nezavisnosti, saradnje i odgovornosti.
Koncept podele vlasti od Monteskjea pa ovamo mnogo se promenio u različitim zemljama i u različitim epohama. Dakle, evoluirao je tokom vremena. Možemo reći da je čak dobilo i drugu dimenziju, posebno stvaranjem nezavisnih agencija i tela. Sistem upravljanja u našoj 2025. godini je mnogo drugačiji i mnogo složeniji od onog iz 1945. godine, nakon završetka Drugog svetskog rata, ali čak i veoma drugačiji od 1990. godine, nakon pada Berlinskog zida.
Kosovo je u ovom smislu u velikoj meri slučaj sui generis zbog same činjenice da je izgradnju posleratnih institucija, nakon 1999. godine, sprovela misija koju su predvodile Ujedinjene nacije, zajedno sa Evropskom unijom i Organizacijom za bezbednost i saradnju u Evropi.
Tokom ovih 25 godina, na Kosovu se odvijao proces izgradnje države, odnosno jedinstven, neuporediv igde drugde ili ikada. Zadnji izveštaji organizacija kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, SIGMA, organizacija Gallup, Transparency International, World Justice Project i druge dokazuju da je Kosovo uspešna priča o izgradnji države nakon strašnog rata. Tokom protekle četiri godine, Vlada koju predvodim preduzela je duboke reforme u svim sektorima kako bi pozitivne promene bile i održive u budućnosti, ali i nepovratne, kako bismo onemogućili korake unazad.
Pošto je konferencija o javnoj upravi i institucijama, vredi detaljnije pomenuti tri izveštaja: izveštaj SIGMA/OECD koji rangira Kosovo u 2024. godini bolje od proseka Zapadnog Balkana u svih šest oblasti u kojima se vrše merenja; posebno kada ga uporedimo sa 2021. godinom kada je Kosovo bilo gore od proseka Balkana u pet od šest oblasti, postignuti napredak je očigledan.
Štaviše, 2025. godine, po prvi put od posle rata, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond uklonili su Kosovo sa liste zemalja sa krhkim institucijama, što dokazuje da naše reforme u svim sektorima donose opipljive i merljive rezultate, rezultate koje procenjuju prestižne međunarodne organizacije. Ove tri procene i mnoge druge dokazuju da je Republika Kosovo priča o uspehu nacionalnih napora, ali i međunarodne pomoći.
Međutim, svesni smo da još uvek imamo mnogo posla. S jedne strane, posvećeni smo nastavku reforme ljudskih kapaciteta u javnoj upravi i digitalizaciji administrativnih usluga i procedura. Stoga je tema konferencije takođe veoma relevantna za naš kontekst i ciljeve.
S druge strane, tokom naše izgradnje države dogodila su se dva međusobno povezana fenomena. Prvo, proces prekomerne agencizacije, tj. prekomernog povećanja broja agencija, što je dovelo do stvaranja velikog broja izvršnih i nezavisnih tela, često nepotrebnih. Drugo, veliki broj ovih agencija je stekao status nezavisnih agencija, bez opravdanja, pa čak, počesto su ove agencije sa izvršnim funkcijama stavljene pod zakonodavnu vlast, što je opet problematično. Dakle, stvorili smo mnoge agencije, mnoge od njih u ime nezavisnosti nisu podnosile izveštaje na pravo mesto, nisu podnele izveštaje o svom radu i učinku; mnoge od njih su ostale van svake adekvatne regulative u ime ili kao posledica, rekao bih, pogrešnog tumačenja nezavisnosti, ponekad namerno, a ponekad zbog neznanja ili nepostojanja adekvatnih mehanizama za rešavanje ovih pitanja. Paradoksalno, situacija se nije poboljšala čak ni kao posledica intervencija, na primer, Ustavnog suda kod druge dve vlasti, zakonodavne i izvršne, u procesu donošenja zakona i kreiranja politika. Što se tiče uglavnom izvršnih agencija, već smo počeli sa našim državnim programom, koji će racionalizovati agencije, ali je važno imati debatu, mnogo debate, iscrpne debate, kako za ostale agencije, tako i za same tri klasične vlasti onako kako ih je Monteskje s vremena na vreme delio.
Kao što se može videti, ovaj okrugli sto je evoluirao, kao i sam koncept upravljanja, od okruglog stola do stola otvorenog za publiku. Ovo je najvažnija poruka samim institucijama da budu otvorenije, da slušaju mišljenja stručnjaka i posebno da uvek budu uz njih čak i u procesu, a ne samo na početku procesa. Stoga je važno zajednički otvoriti ovu važnu debatu o nezavisnosti institucija i pronaći pravu ravnotežu između nezavisnosti, saradnje i odgovornosti, kako bi institucije funkcionisale što bolje, a životi građana se poboljšali što više.
Radujem se što ću čuti diskusije i zajednički izvući vredne lekcije kako bismo otvorili ovu važnu temu sa drugim državnim institucijama, ali i sa međunarodnim partnerima, saveznicima i međunarodnim prijateljima, posebno u oblasti akademske zajednice i javnih službenika.
Želim vam plodan rad i prijatan boravak.
