Vašington, SAD, 29. septembar 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je u diskusiji koju je organizovao Institut Hadson u Njujorku na temu „Rastuće partnerstvo Kosova – SAD u odbrani i razvoju“. Na ovoj diskusiji bili su prisutni predsednik i izvršni direktor Instituta Hadson, Džon Volters, i viši istraživači Instituta iz Centra za Evropu i Evroaziju i Centra za mir i bezbednost na Bliskom istoku.
Institut Hadson je istraživački institut koji je 1961. godine osnovao Herman Kan. Sprovodi strateške analize u oblastima kao što su odbrana, međunarodni odnosi, ekonomija, energetika, tehnologija i pravo. Cilj je da se kreatorima politika i institucionalnim i ekonomskim liderima pruži podrška sa sastancima i konkretnim preporukama.
Celi govor premijera Kurtija:
Hvala vam na prilici da budem ovde i da se uključim u ovu važnu diskusiju o strateškom partnerstvu u razvoju između Kosova i Sjedinjenih Država. Fokusiraću svoje komentare na dve oblasti od centralnog značaja: odbrambenu i razvojnu saradnju. Ali pre nego što se osvrnemo na aktuelnu politiku, važno je da se podsetimo temelja našeg savezništva.
Godine 1999, NATO je pokrenuo operaciju „Allied Force“(Saveznička snaga) kako bi zaustavio masovne zločine i genocid koji je Miloševićev režim počinio na Kosovu. Tokom 78 dana, NATO je izveo više od 38.000 borbenih letova, primoravajući srpske snage na povlačenje i stvarajući uslove za međunarodnu administraciju i demokratsku tranziciju Kosova. Za naš narod, ovo je bilo oslobođenje – odlučujući trenutak kada se otvorio put ka slobodi. NATO je deo političkog DNK Kosova. Ti zločini su bili vidljivi svetu. Slike masakra, spaljenih sela i masovnih proterivanja nisu se mogle poreći. Skoro milion Albanaca je proterano sa Kosova, a brutalnost je emitovana kako se odvijala. Ova vidljivost je podstakla odluku NATO-a da deluje — za stabilnost Evrope i iz moralne odgovornosti. Sjedinjene Države su predvodile ovaj čin odgovornosti, podržan od strane svih stranaka: predsednik Bil Klinton 1999. godine, a kasnije i predsednik Džordž V. Buš 2007. godine, kada je izjavio podršku SAD-a nezavisnosti Kosova.
Kosovo danas nije samo postkonfliktna država pod zaštitom NATO-a. Ono je pouzdan saveznik i doprinosilac bezbednosti. Tokom proteklih četiri godina, više od hiljadu pripadnika Kosovskih Bezbednosnih Snaga obučavalo se u američkim programima, uključujući Vest Point i Ratni koledž Vojske SAD-a. 2021. godine, jedinica KBS-a je raspoređena zajedno sa Nacionalnom gardom Ajove u Kuvajtu u okviru operacije „Inherent Resolve“ — naše prve međunarodne mirovne misije. Bili smo domaćini tri uzastopna izdanja „Defender Europe“, a poslednje je bilo sa 28. pešadijskom divizijom sa sedištem na Kosovu.
Naši rashodi za odbranu odražavaju ovu transformaciju. Učetvorostručili smo naš budžet za odbranu tokom našeg mandata, pri čemu je skoro sav dodatni budžet otišao na nove sisteme. Među ovim nabavkama su protivtenkovski sistemi „Džavelin“, bespilotne letelice, protivtenkovska vozila, kao i potpuno snabdevanje naše vojske novim lakim oružjem, a u toku su i razgovori o nabavci helikoptera „Black Hawk“(Crni jastreb). Takođe smo potpisali Sporazum o zaštiti poverljivih informacija i CISMOA, postavši 33. zemlja u svetu sa ovim poverljivim statusom. Naša saradnja se proteže i na podršku Ukrajini: obučavali smo ukrajinsko osoblje, donirali opremu, pridružili se operaciji „Interflex“ u Velikoj Britaniji i uveli sankcije protiv Rusije, Belorusije, Irana i Hezbolaha.
Odbrana je samo jedan deo priče. Naše partnerstvo je izgrađeno na tri stuba: diplomatiji, odbrani i razvoju. U diplomatiji se povremeno suočavamo sa razlikama, posebno u vezi sa Srbijom i ilegalnim strukturama koje ona održava na Kosovu. Ali te razlike se tiču taktika i operacija, a ne vrednosti ili strateških ciljeva. U tome smo potpuno usklađeni. U razvoju je napredak podjednako značajan.
Moja vlada je jednostrano smanjila uvozne tarife na 0% za svu robu proizvedenu u SAD, jačajući naše trgovinske veze i dodatno podstičući američke investicije. Sjedinjene Države su unapredile Sporazum o korporaciji „Millennium Challenge Corporation Compact“(Milenijumski izazov) sa Kosovom — najveću američku donaciju u našoj istoriji, preko 200 miliona američkih dolara. Njen fokus na skladištenje energije u baterijama modernizovaće naš energetski sektor, pomoći će u smanjenju uvoza i integraciji novih obnovljivih izvora energije, kao i osigurati dugoročnu izdržljivost. U međuvremenu, Dženeral Elektrik je juče završio modernizaciju jednog od blokova naše glavne elektrane Kosovo B, kako bi se radovi u drugom bloku nastavili sledeće godine. Ovo je razvojna politika, ali i energetska bezbednost.
Kosovo je pozitivno odgovorilo na zahteve SAD-a u drugim oblastima, uključujući privremeni smeštaj do 50 državljana trećih zemalja 2025. godine, u skladu sa međunarodnim humanitarnim standardima. Ovo je pokazalo našu spremnost da podržimo zajedničke globalne prioritete.
Sve se ovo dešava u složenom regionalnom okruženju. Predsednik Putin se kladi na nejedinstvo Zapada. Predsednik Vučić u Beogradu igra sa vremenom, iskorišćavajući podele između institucija EU i država članica, dok odbija da sankcioniše Rusiju i održava bliske bezbednosne i ekonomske veze sa Moskvom. Nedeljne kritike njegovog režima retko se pretvaraju u odlučnu akciju EU. Istovremeno, u Srbiji i šire kruže narativi koji prikazuju lidere poput Si Đinpinga i Vladimira Putina kao poželjnije od zapadnih demokratskih modela. Ova retorika oživljava stari pojam „nesvrstanosti“, ali u praksi to znači zadržavanje pod višestrukim kišobranima dok ne bude sazreo trenutak za destabilizujuće poteze u težnji ka Velikoj Srbiji.
Na domaćem planu, srpske vlasti odbacuju građanske aktere i demonstrante kao „marionete zapadnih nevladinih organizacija“, jezik koji odražava Lukašenkove metode i teži delegitimizaciji nezavisnog civilnog društva. Ovi trendovi su opasni. Ruska pobeda u Ukrajini bi ohrabrila revizionističke ambicije u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
U tom kontekstu, Kosovo je prva linija odbrane od zlonamernog uticaja. Naše institucije su otporne, transparentne i usko povezane sa zapadnim partnerima. Sa kampom Bondstil, kontinuiranim prisustvom KFOR-a i našom rastućom bilateralnom saradnjom sa Sjedinjenim Državama, Kosovo je stabilizujuća sila u jugoistočnoj Evropi. Iz tih razloga, ne možemo biti pasivni. Naše slaganje sa Sjedinjenim Državama i NATO-om je principijelno i pragmatično.
Namećemo sankcije kada je to potrebno, podržavamo Ukrajinu, jačamo našu odbranu i gradimo održivi razvoj. Razlike sa Vašingtonom mogu se pojaviti oko taktičkih pitanja, ali oko strategije i vrednosti smo potpuno usklađeni. Pravac je jasan: Kosovo i Sjedinjene Države su ujedinjeni u interesima i zajedno napreduju ka zajedničkim ciljevima.
Kosovo ne traži da bude viđeno samo kao korisnik podrške NATO-a i SAD-a. Mi smo pružalac bezbednosti, partner u razvoju ili čvrst saveznik. U regionu gde ruski uticaj iskorišćava podele, Kosovo čvrsto stoji uz Sjedinjene Države — rečima, politikama i delima. Radujem se današnjoj diskusiji o tome kako možemo dalje produbiti ovu saradnju, u odbrani, razvoju i obezbeđivanju trajne bezbednosti za Zapadni Balkan.
Hvala vam!
