Priština, 29. avgust 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, zajedno sa predsednicom zemlje, Vjosa Osmani Sadriu, predsednikom Skupštine Republike Kosovo, Dimal Basha, članovima Vladine komisije za nestala lica i članovima porodica nestalih tokom rata na Kosovu, odao je počast Spomeniku nestalim licima, povodom Međunarodnog dana prisilno nestalih lica.
„1584 osoba iz naše zemlje se i dalje vode kao nestali. Njihova sudbina mora biti što pre razjašnjena i za to naše državne institucije čine sve što mogu. Prošle godine smo iskopavali i pretraživali na 23 različite lokacije, dok smo ove godine imali 18 aktivnosti istraživanja i traženja posmrtnih ostataka naših najmilijih, koje je Srbija ubila i ne samo ekshumirala, već i otela njihova tela. S druge strane, iskopavanja u Kožlama, u Srbiji, još nisu počela, dok u Batajnici kod Beograda još nisu nastavljena, iako je prošlo dve godine otkako imamo i Briselski sporazum i odgovarajuću Deklaraciju o ovom pitanju. Uskraćivanje pravde naspram našim žrtvama iz poslednjeg rata zapravo prethodi se od poricanja zločina koje je počinila Srbija, što čini zvanični Beograd“, rekao je premijer.
Zahvalio se našim međunarodnim partnerima i prijateljima na podršci koju nam pružaju u otkrivanju sudbine nestalih i zatražio od njiha da izvrše veći pritisak na vlasti u Beogradu, jer u njihovim arhivama i među njihovim zvaničnicima leži istina koja se ne otkriva, ali istovremeno i odgovornost za ono što se nama dogodilo kao strani koja je pretrpela najnoviji genocid Srbije nad albanskim narodom Kosova.
Izjava premijera Kurtija:
Uoči Međunarodnog dana nestalih, zajedno sa predsednicom Republike, predsednikom parlamenta, poklanjamo se spomeniku ovde u blizini državnih institucija, koji je posvećen licima koja su silom nestala tokom rata i pod okupacijom Srbije.
1584 osobe iz naše zemlje se i dalje vode kao nestale. Njihova sudbina mora biti razjašnjena što je pre moguće i za to institucije naše države čine sve što mogu.
Tako smo prošle godine iskopavali i pretraživali na 23 različite lokacija, dok smo ove godine imali 18 aktivnosti istraživanja i traženja posmrtnih ostataka naših najmilijih, koje je Srbija ubila i ne samo ekshumirala, već i otela njihova tela. S druge strane, iskopavanja u Kožlama, u Srbiji, još nisu počela, dok u Batajnici kod Beograda još nisu nastavljena, iako je prošlo dve godine otkako imamo i Briselski sporazum i odgovarajuću Deklaraciju o ovom pitanju.
Poricanje pravde prema našim žrtvama poslednjeg rata zapravo prethodi poricanje zločina koje je počinila Srbija, što čini zvanični Beograd.
Stoga, s jedne strane, zahvaljujemo našim međunarodnim partnerima i prijateljima na podršci koju nam pružaju u rasvetljavanju sudbine nestalih, kako u pogledu stručne, tako i tehnološke podrške, ali istovremeno im tražimo da izvrše veći pritisak na vlast Beograda, jer u njihovim arhivama i među njihovim zvaničnicima postoji i istina koja se ne rasvetljava, ali i odgovornost za ono što se nama dogodilo kao strani koja je pretrpela najnoviji genocid Srbije nad albanskim narodom Kosova.
