Priština, 23. mart 2026.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, večeras je učestvovao na otvaranju Nedelje frankofonije, koja je održana u Prištini, kojom prilikom je održao i govor na otvaranju ovog izdanja.
Ceo govor premijera Kurtija:
Poštovana gđa Albulena Haxhiu, predsednica Skupštine Republike Kosovo,
Poštovani gdin Olivier Guérot, ambasador Francuske u Republici Kosovo,
Poštovani ministri, poslanici, predstavnici i rukovodioci državnih institucija,
Poštovane ekselencije ambasadori i druge diplomate zemalja akreditovanih u Republici Kosovo, posebno ambasadori Švajcarske, Belgije i Luksemburga,
Poštovani gradonačelniče Prištine, Përparim Rama,
Poštovani predstavnici organizacija civilnog društva,
Dragi prijatelji Francuske i Kosova,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je biti među vama ove večeri, koja označava otvaranje Frankofonije kao posebne nedelje u godišnjem kalendaru na Kosovu. Ovaj događaj nas podseća da kultura ima veliki značaj, jezik povezuje ljude, a vrednosti ujedinjuju narode. U vreme kada se podele produbljuju, ovo nas vraća na suštinu, da je dijalog jači od izolacije, a kultura održivija od sukoba.
Frankofonske zemlje su cenjeni prijatelji i važni partneri za Kosovo. Njihova podrška nastavlja da bude dragocena na našem putu kao države, izgrađene na poverenju, poštovanju i zajedničkom cilju za slobodno i demokratsko društvo.
Kosovo ostaje posvećeno jačanju prisustva francuskog jezika u našim školama i povećanju saradnje sa frankofonskim zemljama.
Dozvolite mi, Vaše Ekselencije Ambasadori, da ponovo ističem važnost vaše kontinuirane podrške uzdizanju statusa Kosova u Međunarodnoj organizaciji Frankofonije, sa pridruženog na punopravnog člana, kao prirodni korak ka produbljivanju naše saradnje.
Albanski jezik, od strane albanskog naroda, možda više nego knjigama, očuvan je sa uverenjem. Naše poštovanje prema drugim jezicima proizilazi iz istog uverenja sa kojim smo štitili svoj jezik . Za nas, svaki jezik nosi istoriju koja se ne može prevesti u celosti, i upravo u tome leži njegov značaj.
Francuska književnost nije samo kulturno nasleđe, već prostor gde se misao produbljuje i izaziva. Od Rousseau-a i Hygo-, ona nas uči šta da mislimo, ali pre svega kako da mislimo. Na taj način se približava filozofiji, jer obe ne pružaju brze odgovore; zahtevaju strpljenje u sumnji i istinsko razmišljanje. I možda je upravo to duh frankofonije, ne homogenizovati razlike, već ih pretvoriti u zajedničko bogatstvo.
Kao mlada republika, naučili smo da naša snaga dolazi iz naše volje da budemo otvoreni, da dajemo i da primamo. Iako su, nepravedno, političke okolnosti za Kosovo istorijski postavile granice, uvek smo pronalazili načine da pokažemo solidarnost i ujedinimo se sa svetom.
Naša dijaspora u frankofonim zemljama bila je živi most veze među nama. Kroz nju smo upoznali ne samo jezik, već i druga iskustva življenja. Ovo zbližavanje sa drugim kulturama često se javljalo u velikim oblicima: u knjigama, na univerzitetima, u zvaničnim razmenama; ali i u manjim oblicima: u pesmi naučenoj napamet, u filmu viđenom više puta ili u izrazu koji dugo ostaje u sećanju.
A u tome, uvek se trudimo da budemo dobri učenici. Ponekad učimo sa posvećenošću, ponekad sa zakašnjenjem, ali uvek sa uverenjem da se kultura ne meri po tome koliko posedujemo, već po tome koliko je prihvatamo.
Dozvolite mi da se zahvalim ambasadama i svima onima koji su omogućili ovu nedelju i koji nastavljaju da približavaju frankofonski duh našim građanima, posebno mladima. Mladima koji su večeras ovde: vi ste nosioci ove bliskosti! Kroz vas, ona postaje ne samo sećanje, već i budućnost, i ne samo nasleđe, već i razvoj.
Želim vam lepu nedelju u Gnjilanu, gradu domaćinu Frankofonije ove godine. Neka taj grad bude ispunjen živošću kulture, lepotom jezika i duhom vrednosti koje nas spajaju.
Hvala vam!
Merci beaucoup!
