Podujevo, 31. januar 2026.
Nakon odavanja počasti u Prištini, Orlanu, Ladocu i Podujevu, vršilac dužnosti premijera Republike Kosovo Albin Kurti, učestvovao je na Memorijalnoj akademiji „Trinom januara“, koja je održana u pozorištu „Avdush Hasani“ u Podujevu, povodom 29. godišnjice pada narodnog heroja Zahira Pajaziti i njegovih drugova Hakifa Zejnulahu i Edmond Hodža.
Kompletan govor premijera Kurtija:
Poštovane porodice Pajaziti, Zejnulahu i Hodža
Poštovane porodice narodnih heroja,
Poštovani invalidi i veterani Oslobodilačke borbe,
Poštovani predsedniče Opštine Podujevo Špejtim Bulići,
Poštovani g. Ejup Maćedonci, vršilac dužnosti ministra odbrane ,
Poštovane kolege iz Skupštine i Vlade Kosova,
Poštovani rukovodioci državnih institucija,
Oficiri, vojnici i policajci,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Već 29 godina, poslednji dan januara, svake godine je rezervisan za sećanje na Zahira Pajaziti i njegove prijatelje, jednom od najistaknutijih i posebnih ličnosti u ratu za oslobođenje Kosova. U znak poštovanja ove sada institucionalizovane tradicije, sa najvećim poštovanjem prema palim borcima, kao premijer Republike Kosovo, danas, 31. januara 2026. godine, čast mi je što sam ovde u Lapu, među porodicama heroja i njihovih saboraca, da odam počast na ovoj memorijalnoj akademiji.
Ove godine se sećamo Zahira i njegovih drugova, ovom memorijalnom akademijom ovde u Podujevu, a sledeće godine, koja obeležava jubilejnu 30. godišnjicu, odaćemo im počast i iz Prištine, pod pokroviteljstvom premijera Republike Kosovo.
Danas se navršava 29 godina od pada Zahira Pajazitija, Hakifa Zejnulaha i Edmonda Hodže 31. januara 1997. godine, ali čega i koga se zaista sećamo ovom prilikom? Ko su bili ovi ljudi i koje je njihovo vreme?
Od stvaranja albanske države 1912. godine i tokom celog XX-tog veka, glavni izazov i cilj za Albance bio je oslobođenje od Jugoslavije, kojom je dominirala Srbija i političko ujedinjenje sa Albanijom. U ovom dugom periodu od oko osam decenija, svi koji su bili posvećeni ovom glavnom nacionalnom i političkom cilju, imali su dva različita puta, iako međusobno komplementarna.
Put političkog angažmana, bilo unutar ili van institucija sistema, kao i put oružanog ustanka i oslobodilačkog rata. Na oba ova puta, istorija nas Albanaca je čuvala evidenciju događaja i ličnosti koje su, ne samo svojim radom, već i svojim životima, obeležile sva putovanja duž njih. Ljudi koji su se svojom potpunom posvećenošću, punom predanošću sebe u političkom i ljudskom smislu, posvetili slobodi naše zajedničke domovine, kao mesta gde svaka osoba uči da voli svet.
U činu decenije kada je kulminirao napor Albanaca za oslobođenje Kosova, u poslednjih deset godina XX.tog. veka, pojedinci i grupe drugova, politički i vojno organizovani oko Oslobodilačke vojske Kosova, zaključili su tako teško i slavno poglavlje borbe za slobodu
Područje Lapa, koje je bilo tako plodno za ilegalne organizacije, od Lapske brigade pa nadalje, dalo je Kosovu jednu od najbolje organizovanih grupa OVK, grupu Zahira Pajazitija i njegovih drugova, koja se tokom ratnih godina umnožila u Lapskoj operativnoj zoni.
Iz Ode Sabit Zejnulahi, gde su se održavali sastanci ove grupe do ove memorijalne akademije, danas u gradskom pozorištu u Podujevu, sinovi i kćeri Lapa ostavili su za sobom zaista izvanrednu istoriju svojih napora i žrtvovanja za slobodu Kosova.
(A sutra ćemo se sećati i Ilfete Humoli, na 36. godišnjici njenog ubistva.) Ovu našu istoriju kao naroda dokazali su svojim životima borci, poput Zahira, Hakifa i Edmonda, ali danas je ta istorija odgovornost njihovih drugova da nam ispričaju za istoriju Kosova i generacija koje će doći posle nas: Selim Haziri, Sejdi Rama, Naim Haziri, Šaip Haziri, Fatmir Humoli, Nazmi Zuka, Hasan Zeneli, Isak Šabani, Rustem Mustafa, Nazmi Ajeti, Šukri Ismajli, starac Šišmana, Džem Jakupi, Avni Ajeti, Ismet Abdulahu, Muharem Ismajli, Šukri Ismajli, Ramadan Avdiu, Ismail Sejdiu, Naim Hiseni i drugi, mnogi od njih su danas ovde među nama.
Stoga, negovanje i održavanje ove tradicije njihovog obeležavanja ostaje ključno i izuzetno važno. Znajući odakle dolazimo, koračamo još brže, još sigurnije tamo gde želimo da stignemo.
Večna slava Zahiru Pajaziti, Hakifu Zejnulahu i Edmondu Hodži, kao i slava svim palim borcima i martirima, koji su pali za slobodu Kosova!
Hvala vam na učešću i pažnji.
