Priština, 10 decembar 2025
Poštovani predsedniče Kosovske akademije nauka i umetnosti, g. Mehmete Kraja,
Poštovana predsednice Republike Kosova, gđo Vjosa Osmani – Sadriu,
Poštovani predsedniče Republike Albanije, gdine Bajram Begaj,
Poštovani predsedniče Sejdiu,
Poštovana potpredsednice Federacije nacionalnih akademija Evrope, gđo Marie Louise Nosch. KANU je postala član ove Federacije pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost i na tome smo joj večno zahvalni, poštovani predsedniče Albanske akademije nauka, g. Skender Gjinushi, Poštovani članovi ove akademije,
Poštovani međunarodni prijatelji, lideri i predstavnici akademija sa kojima sarađujemo i koji su danas gosti,
Poštovani lideri i predstavnici naših raznih državnih institucija,
Dame i gospodo,
U modernoj istoriji Albanaca, kako na Kosovu tako i u Albaniji, među najvećim nedostacima, od kojih se naša društva i naša nacija još nisu uspeli oporaviti, jeste upravo neuključivanje u velike debate modernizma. To je zato što je posebno u XIX. veku, kada je naš kontinent, Evropa, bio zahvaćen industrijskom i naučnom revolucijom, naša politička sudbina bila takva da nas je držala podalje od ovih epohalnih pokreta.
Uprkos tome, od Helene Peshkopie koja je 25. juna 1678. godine odbranila svoju doktorsku disertaciju, postavši prva žena na svetu sa doktoratom iz filozofije, do erudite Samije Frashërija koji je još u XIX veku objavio drugu enciklopediju na svetu, među Albancima je uvek bilo ostrvskih ljudi, ali i krugova koji su proizvodili i širili znanje među sobom i sa drugima.
To se može razumeti kada se vidi da su Nacionalna biblioteka Kosova i druge javne i privatne biblioteke širom Kosova ispunjene arhivskim zbirkama rukopisa i raznih dela od srednjeg veka pa nadalje, sakupljenih širom naše zemlje. Pisali su ih autori koji su često, tokom vekova, ostajali anonimni među nama. Mesihi iz Prištine, ugledni pesnik koji je jednom pratio Mikelanđela u Istanbul, takođe nam je ostavio čisto pesničko delo, baš kao što nam je Pjeter Bogdani, sa svojim pismima, izveštajima i delima, ostavio niz proročkih glasova o albanskom vremenu i situaciji u XVII veku. Njihov spisak je dug, a mnoštvo dela koja su napisali je bezbrojno, kao što je i njihov obim neizmerljiv, za ograničeno vreme mog kratkog govora ovom prilikom.
Poštovana Akademijo, poštovani akademici,
Želeo bih da povodom ove jubilejne godišnjice, uz moje najsrdačnije čestitke povodom 50. godišnjice Kosovske akademije nauka i umetnosti, u trećoj deceniji slobode Kosova i u drugoj deceniji naše Republike, polazeći sa moje pozicije vršioca dužnosti premijera Republike Kosovo, dok govorim sa ove govornice pred vama,
dozvolite mi da se setim jedne stare i beskrajne debate, one između politike i nauke.
Od osnivača akademije, Platona, i njegovog najistaknutijeg učenika nauke, Aristotela, jednog autora „Države“ i drugog autora „Politike“, akademija i politika su putovale zajedno. Nauka i umetnost, i moć i država, vibriraju međusobno između foruma i bojnih polja, jer naučno znanje i umetnost, budući da su u javnoj imanenciji, uvek su politički.
Javnost je sfera u kojoj se nauka i umetnost iznose na videlo objavljivanjem i gde, kroz međuljudske odnose sa znanjem, životom, prirodom i društvom, ljudi neprekidno stvaraju i oblikuju nove svetove. Uslovljen u životu sa drugima sličnima sebi, čovek je političko biće, biće koje, svojim divljenjem prema svetu i svojom posvećenošću spoznaji sebe i svega oko sebe, postaje uslov same stvarnosti. A 70-ih godina prošlog veka, upravo u vreme osnivanja KANU-a u našoj zemlji, strukturalisti i poststrukturalisti, posebno francuski, bavili su se odnosom između naučnog znanja i narativa o istini, između filozofske misli i političke moći, kao i između umetnosti i autoriteta.
Stoga, čak i danas, tri fundamentalna pitanja nemačkog idealističkog filozofa, Imanuela Kanta, ostaju toliko aktuelna: Šta mogu da znam?; Šta treba da uradim?; i Čemu mogu da se nadam? U poluvekovnoj istoriji Kosovske akademije nauka i umetnosti mogu se pročitati hiljade odgovora na ova pitanja, jer je u istoriji KANU-a napisana i istorija nauke i umetnosti na Kosovu, mišljenja i delovanja, etičkog, estetskog i političkog. Jer, od strane bivših i sadašnjih članova ove akademije, stvoreno je i objavljeno stotine radova i hiljade naučnih, filozofskih i umetničkih dela, koja su primili i dali, iz ove zemlje i iz celog sveta, sa ljudima ovog društva i prema njima i drugim narodima.
Kosovska akademija nauka i umetnosti je najviša institucija, gde nema mišljenja koje se ne može izraziti, nema hipoteze koja se ne može pokrenuti i gde nema debate koja se ne može voditi. Sve misli i razrade kosovskog društva i albanske nacije prošle su kroz ovu akademiju, od remek-dela albanske umetnosti do renesansnih ideja o albanizmu, do estetskog odbacivanja i otpora u zatvorima, kao i oružanog ustanka za oslobođenje Kosova, odnosno za ostvarivanje paradigme slobode.
Period pandemije koronavirusa, Kovid-19, pokazao nam je, kao retko u istoriji, koliko je važno da društvo ima naučnike i stručnjake iz svih oblasti, veština i znanja, naučnih i umetničkih. Jer, kada narodi zapadnu u krizu, okreću svoje oči i uši ka svojim akademijama, a dom svih ljudi i svih naroda je upravo država, koja se meri svojom akademijom, znanjem tamo, i upravo od akademija, univerziteta i naučnih instituta zavisimo mnogo više nego što shvatamo. A u našem vremenu kada su hibridni ratovi, veštačka inteligencija i geopolitičke tenzije uzeli maha, i gde su zapadna demokratija i ljudska prava napadnuti kao nikada do sada, akademije moraju biti zauzete kao retko kada do sada.
Stoga, podržavanje vašeg napretka, uvaženi akademici, više je od puke prilike za nas kao političare i državne zvaničnike; to je institucionalna odgovornost, isprepletena sa stalno prisutnom, istorijskom obavezom.
Održavajući filozofsko čuđenje i hipotetičku sumnju, sledeći radoznalost, negovujući istraživanje, razvijući studije, sa nadom za više nauke i znanja, lepote i filozofije, ujedinimo se u našim čestitkama povodom druge polovine veka Kosovske akademije nauka i umetnosti.
Srećno svima i hvala vam na pažnji!
