Govor premijera Kurtija na 10. konferenciji o malini na Kosovu

Priština, 3. decembar 2025.

Poštovani gdine Imri Demelezi, vršilac dužnosti ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja,
Poštovana gospodo Bejtush Gashi i Kujtim Lepaja, predsednik Upravnog odbora i izvršni direktor – Udruženja „Kosovska malina“,
Poštovana gđa Astrid Wain, direktorka Švajcarskog Karitasa na Kosovu,
Poštovani prof. Endrit Kulaj, sa Poljoprivrednog univerziteta u Tirani,
Poštovani predstavnici institucija,
Poštovani razvojni partneri, izvozne kompanije i međunarodni stručnjaci,
Poštovani poljoprivrednici, žene i muškarci,
Poštovani prisutni,

Drago nam je što smo se našli na 10. izdanju Konferencije o malini, zasluženom jubileju, koji sumira deceniju rada, strpljenja i inovacija. Ove godine imamo preko 350 učesnika: poljoprivrednika, institucija, partnera i izvoznih kompanija. Ova sala jasno pokazuje da sitno voće nije „mala kultura“, već veliki sektor sa ambicijom, uticajem i brojem.

Ove godine, deo ove konferencije je i 30 poljoprivrednika iz Albanije, koji su počeli da gaje malinu po kosovskom modelu, modelu koji je konsolidovalo Udruženje „Kosovska malina“, uz stručnu podršku u savetovanju, organizovanju sektora i podizanju standarda proizvodnje.

Današnje Kosovo je istoriaja o uspehu, koja iz godine u godinu postaje sve jača: bezbednija zemlja u Evropi, sa institucijama koje se profesionalizuju, sa rastućom vladavinom prava i sa zdravim javnim finansijama. Ovaj učinak nije slučajan, već je rezultat održivih reformi, saradnje sa našim međunarodnim partnerima i stvarnog obuhvatanja svih zajednica. Danas se Kosovo pojavljuje kao pouzdan evroatlantski partner, usklađen sa politikama svojih saveznika, sa solidnim ekonomskim rastom, modernom centralnom bankom, dobro kapitalizovanim finansijskim sistemom i sadržajnim mirom i bezbednošću.

Ova klima stabilnosti, transparentnosti i predvidljivosti je razlog zašto sektor sitnog voća, malina, jagoda i borovnica, pronalazi nova tržišta, stabilnije cene i dugoročne ugovore, pretvarajući demokratski i ekonomski uspeh zemlje u opipljiv prihod za naše seoske porodice.

Kaže se da je tajna uspeha na farmi kombinacija plodnog zemljišta sa pametnim politikama, visokim standardima, manje birokratije, dobrim navodnjavanjem i poštenim ugovorima za poljoprivrednika. A kada tome dodamo održivo partnerstvo između udruženja, vlade i tržišta, onda je berba ne samo dobra, već i bezbedna, najkonkurentniji sektor i sa najstabilnijim prihodima za naše seoske porodice.

Danas je Kosovo uspostavilo kompletan lanac za sitno voće: od voćnjaka do otkupnih centara, prerađivača i izvoznika svuda, koji su saradnju pretvorili u našu najveću konkurentsku prednost. Dakle, konkurentniji smo, jer više sarađujemo. Trenutno se širom zemlje gaji oko 1.000 hektara maline i oko 180 hektara borovnica, što je jaka osnova koju iz godine u godinu povećavamo.

I kada govorimo o brojkama, imamo razloga za optimizam:

• Brzo širenje površina pod malinom je bilo za primer: od oko 20 hektara u 2011. godini, na oko 1.000 hektara ove godine, što malinu čini jednom od poljoprivrednih kultura sa najvećim prosečnim profitom po poljoprivredniku. Nekada je oko 96% naše proizvodnje izvozeno, jer je domaća potrošnja bila veoma niska.

• A danas, zahvaljujući značajnom povećanju potražnje naših građana i orijentaciji ka zdravoj hrani, izvoz je oko 75 procenata. Dakle, izvoz dominira nad domaćom potrošnjom, ali ne toliko kao nekada, 96 prema 4 procenta, sada je 75 prema 25 procenata. U međuvremenu, ostatak se troši i na domaćem i na albanskom tržištu, što je pozitivan razvoj događaja koji pokazuje da naše porodice uopšte konzumiraju više kvalitetnih domačih proizvoda. Stoga je potrošnja sitnog voća važna ne samo za nutritivnu bazu, već i kao zdravstveni faktor i u tom smislu, Vlada Republike Kosovo, ja kao premijer, zainteresovan sam da nastavim da vas sve više podržavati.

• Uprkos povećanju domaće potrošnje, međutim, kao što svi znamo, većina proizvodnje ide u izvoz, generišući oko 10 miliona evra prihoda i održavajući preko 2.500 radnih mesta u lancu. Ovo je prava ekonomija za naše porodice.

• U međuvremenu, ovogodišnja sezona gajenih borovnica obeležila je povećanje proizvodnje od oko 15% u poređenju sa 2024. godinom, sa prometom od oko 4 miliona evra, što je jasan signal da ovaj podsektor jača, uz našu prednost ranog ulaska na evropska tržišta. U slučaju borovnica, kao i u slučaju malina, povećani su i izvoz i domaća potrošnja.

• Takođe, površina zasađena jagodama se stalno povećavala tokom godina. 2004. godine bilo je samo 14 hektara, a ove godine preko 200 hektara, što je ekspanzija koja odražava interesovanje i dobre prinose od ove kulture.

Ovo nisu samo brojke. To je istorija o investicijama, prelasku ka kulturama visoke vrednosti, povećanom kapacitetu hlađenja i sertifikatima kvaliteta. To su dokaz da zajedno – poljoprivrednici, udruženja, privatni sektor, opštine, ministarstva i partneri – možemo preći sa potencijala na učinak.

Kao Vlada, naš prioritet je da ovom sektoru pružimo priliku da se vine još više i šire, ali sa čvrstim korenima u standardima i održivosti. Tri praktične politike služe ovoj svrsi:

1. Pametno finansiranje proizvodnje i prerade. Nastavićemo da podržavamo nove voćnjake, sisteme za navodnjavanje, mreže protiv grada i modernizaciju hladnog lanca, kako bi se kvalitet „Made in Kosova“ održao od njive do police.
2. Pristup tržištima. Sa udruženjem i otkupljivačima, pomoći ćemo u jačanju našeg međunarodnog prisustva, uključujući i prisustvo na međunarodnim sajmovima – gde brend „Kosovsko berries “ svakodnevno dobija na značaju.
3. Standardizacija i sertifikacija. GAP, HACCP i sledljivost nisu samo etikete; oni su ključ boljih cena i dugoročnih ugovora. Sektorski izveštaji pokazuju sve veću primenu modernih praksi i automatizovane opreme.

Na ovom putu, Udruženje „Kosovska malina“ odigralo je ključnu ulogu – kao čvor koji povezuje poljoprivrednika sa otkupnim centrom, prerađivača sa izvoznikom i ceo lanac sa evropskim standardima. Njegova struktura, koja ujedinjuje proizvođače sa otkpupljivačima , prerađivačima i izvoznicima, dobar je model „dodate vrednosti“ u zemlji za sve oblasti naše ekonomije.

Danas, dok slavimo 10. izdanje, želim da se zahvalim svakom poljoprivredniku koji se budi pre zore, svakom radniku koji pažljivo puni gajbu, svakom tehničaru koji održava frižidere u ispravnom stanju, svakom partneru koji otvara nova vrata ka tržištima. Hvala udruženju na vašem napornom radu, razvojnim partnerima na njihovoj kontinuiranoj podršci i našim institucijama na sveukupnoj koordinaciji.

I, naravno, jednostavno obećanje Vlade: bićemo partneri – a ne posmatrači. Bićemo olakšivači – a ne prepreke. Bićemo garancija da će plod vašeg rada dobiti vrednost koju zaslužuje na tržištu.

Pre nekoliko meseci pitao sam jednog poljoprivrednika „kakvi su vaši planovi i prognoze za sezonu?“ A on je odgovorio da su „kao borovnice – u početku su tamne, ali na kraju su veoma slatke!“. Neka tako bude svima nama – više slatkoće u rezultatima, više boje uspeha u našoj ekonomiji.

Čestititke 10. Konferenciji o malini! Želim vam dobar rad, dobre ugovore i dobru sezonu za maline, borovnice i jagode – kako bi ih Albanci i naši prijatelji u Evropi sve više prepoznavali i po kvalitetu proizvoda i po povećanju proizvodnje.

Hvala vam i srećno!