Poštovani v. d. direktora Albanološkog instituta, g. Naim Berisha,
Poštovani predsedniče Kosovske Akademije Nauka i Umetnosti, gospodin Mehmet Kraja,
Poštovani ambasadoru Republike Albanije na Kosovu, gospodin Petrit Malaj,
Poštovani gospodine Adil Olluri, naučni sekretar,
Poštovani članovi Akademije i Organizacionog saveta,
Poštovani profesori, istraživači i radnici svih ogranaka Albanološkog instituta,
Poštovani prisutni,
Posebna mi je čast što sam među albanolozima i što imam čast da održim ovaj govor!
Kažem „posebna čast“ jer ste vi ti koji se kroz sav svoj naučni rad bavite najsuštinijim delom identiteta našeg naroda, od jezika, književnosti, folklora, etnografije, pesama, pa svega što nas kulturno čini onim što jesmo: Albancima. Ovde treba naglasiti da se period rađanja albanologije poklapa sa periodom naše nacionalne svesti. Od Georga fon Hana, koji se smatra ocem albanologije, do istaknutog američkog albanologa, Erika Hampija, imamo dug niz stranih albanologa koji su utrli put, produbili i proširili znanje o našem jeziku i kulturi, našoj istoriji i antici. Rezultatima svog rada, oni su neosporno dokazali da albanski jezik pripada indoevropskoj jezičkoj porodici i da je albanska kultura deo evropskog kulturnog područja. Oni su, tako, izneli na videlo i odgovorili na kardinalno pitanje ko su Albanci.
Za njima je došla druga grupa istraživača, grupa albanskih albologa kao što su Ekrem Çabej, Selman Riza, Idriz Ajeti, Shaban Demiraj, Mahir Domi, Rexhep Qosja, Mark Tirta, Rexhep Ismajli, Sadri Fetiu, Bardhyl Demiraj i drugi, koji su sledili put koji su započeli strani albanolozi i doddatno produbili albanološke studije. Oni su se detaljnije bavili tezama o ilirsko-albanskom istorijskom kontinuitetu i autohtonoj prirodi Albanaca na današnjim teritorijama. Napravili su širok, sveobuhvatan tretman, posebno albanskog jezika. Kao rezultat kontinuiranog i upornog rada, oblast albanologije je bila u mogućnosti da ima sopstvene institucije, sopstvene discipline i da razvije sopstvenu naučnu metodologiju. To je dovelo do toga da se najvažniji centri albanoloških studija, koji su se ranije nalazili širom sveta, premeste u Tiranu, Prištinu i Skoplje. Rezultatima svog rada, albanski albanolozi ne samo da su produbili argumente o tome ko su Albanci, već su sprovođenjem multidisciplinarnih istraživanja odgovorili i na pitanja o tome šta su Albanci bili i jesu.
Međutim, kako u prošlosti tako i danas, albanološka znanja se suočavaju sa određenim izazovima, kako kada je u pitanju ilirsko-albanski kontinuitet, tako i autohtona priroda Albanaca u ovim krajevima. Da su bile deo istinskih naučnih debata, bile bi zaista dobrodošle, ali, nažalost, takve debate su često deo propagande političkih agendi koje koriste nauku samo kao paravan za unapređenje i sprovođenje vekovnih planova za etničko čišćenje Albanaca.
S druge strane, određene karakteristike našeg naroda, koje su vekovima koegzistirale i nastavljaju da koegzistiraju u harmoniji, kao što je prisustvo nekoliko religija, imaju tendenciju da budu predstavljene na iskrivljen način i kao suprotstavljene realnosti od strane istih tih krugova.
Video sam da je jedna od centralnih tema ove konferencije, u okviru istorijske sesije, bila „Preplitanje verskog identiteta kod Albanaca od paganskih verovanja do savremenog pluralizma“. Uveren sam da će prezentacije i debate na ovu temu dati još više svetlosti na harmoničan suživot ovih religija kroz vekove. Albanci su, u ovom pogledu, redak i dobar primer ove koegzistencije koja ne proizilazi iz institucionalnog nametanja odozgo, već odozdo iz odnosa koje su spontano stvorili ljudi.
Još jedna centralna tema ove konferencije koja je takođe privukla moju pažnju, kako zbog svog značaja, tako i zbog činjenice da sam manje upoznat sa njom, jeste tema u lingvističkoj sesiji gde će se obrađivati i debatovati „Za jednu savremenu leksikografiju“.
Svestan sam rada koji se obavlja na pripremi novog albanskog rečnika od oko 100.000 reči. Ova činjenica svedoči o više nego udvostručenju rečnika od 1981. godine, koji je imao oko 41 hiljadu reči. Ovo će biti veoma dobro dostignuće u oblasti naše leksikografije. Profesor Eqrem Qabej je odavno tvrdio da je izrada sveobuhvatnog rečnika jedan od najvažnijih uslova u temeljima standardnog jezika. U tom smislu, udvostručavanje broja reči predstavlja udvostručavanje kohezivne moći standardnog jezika. Naravno, profesor Çabej je takođe naglasio da su različiti dijalekti neiscrpan izvor svakog standardnog jezika, pa samo udvostručavanje obima ovog rečnika podrazumeva i šire horizontalno geografsko protezanje i vertikalno leksičko obogaćivanje njegove dijalektičke riznice.
Savremena leksikografija u ovim digitalnim vremenima ne može se zamisliti bez novog teorijskog tretmana jezičke građe, zbog novih dostignuća u svim naučnim oblastima. Pravilno tehnološko znanje bi u velikoj meri pomoglo albanskom jeziku da se suoči sa novim izazovima vremena i da prati ciljeve koje su mnogi drugi jezici postigli. Ali, potpuno sam uveren da ćete vi ovo profesionalno tretirati.
Učinili smo i učinićemo sve što je u našoj moći kako biste bili sigurni da vam nikada neće nedostajati naša institucionalna podrška. Čvrsto verujući da će rezultati ove konferencije označiti korak napred u oblasti albanoloških dostignuća, prijateljski vas pozdravljam i želim vam srećan rad!
