Priština, 16. februar 2026.
Pođtovana gđo Saranda Bogujevci, ministarka kulture i turizma;
Poštovana gđo Justina Shiroka-Pula, predsednica Akademije nauka i umetnosti Kosova,
Poštovana gđo Blerina Rugova Gaxha, direktorica Narodne biblioteke Kosova,
Poštovani profesore dr. Arben Hajrulahu, Rektor prištinskog univerziteta „Hasan Priština,“,
Uvaženi profesore Bardh Rugova, predsedavajući Upravnog saveta Narodne biblioteke,
Poštovani ambasadori Francuske i Crne Gore, Olivije Gero i Bernar Čobaj,
Poštovani predstavnici ambasada prijateljskih zemalja, Mađarske i Hrvatske,
Poštovane dame i gospodo, predstavnici i rukovodioci institucija Republike Kosovo, profesori i studenti,
Na ovu 18. godišnjicu nezavisnosti Republike Kosovo, okupljamo se u instituciji koja simbolizuje znanje iz svih oblasti i stabilnost našeg nacionalnog identiteta. Ovaj dan je obeležavanje političkog čina, to je kruna istorijskog napora za slobodu, dostojanstvo i državnost.
Put do 17. februara 2008. godine bio je dug koliko i naporan. Izgrađen je sa žrtvom, sa istrajnošću i sa verom u naše pravo da živimo u slobodi. Na ovom putovanju, odbrana pisane reči na albanskom jeziku bila je tihi, ali duboko snažan čin otpora. Kada su pokušani da se izbriše naša istorija, ona je sačuvana u dokumentima. Kada su pokušani da se ućutka albanska reč, ona je branjena u knjigama. A kada su naše institucije napadnute, sećanje je očuvano.
Od oktobra 1990. do juna 1999. godine, ovaj hram znanja suočio se sa nasilnim merama, čišćenjem kolekcija, jednostranim politikama bogaćenja i isključivanjem albanskih knjiga iz svojih fondova. Mnogi materijali su konfiskovani, nestali ili prebačeni u inostranstvo. Istovremeno, 175 biblioteka sa preko milion i po primeraka je uništeno i spaljeno širom Kosova, pokušaj udara na naše kolektivno pamćenje i kulturni identitet.
Ipak, albanska reč je preživela. Našla je utočište na policama, u arhivama i u savesti onih koji su verovali da sloboda počinje očuvanjem sećanja i istine.
U teškim decenijama za našu zemlju i narod, Narodna biblioteka je dokazala izuzetnu ulogu u zaštiti, organizovanju i promociji lokalnih publikacija, u podršci autorima i u stvaranju uslova da knjiga ostane kamen temeljac kulturnog i građanskog formiranja. Stoga je Nacionalna biblioteka Kosova institucija kulture i društva, dokaz da se naš otpor nije razvijao samo na bojnom polju, već i u zaštiti knjiga, znanja i istorijske istine.
Tokom proteklih nekoliko godina, Nacionalna biblioteka Kosova je preduzela značajnu transformaciju, kombinujući svoje bogato nasleđe sa standardima digitalnog doba. Uz podršku Vlade Republike Kosovo i profesionalnu posvećenost osoblja, proces digitalizacije je postao stub institucionalne modernizacije. Sa kapacitetom od oko 15 hiljada stranica dnevno, odvija se izgradnja kapaciteta i orijentacija ka savremenim evropskim praksama.
Takođe, putem platforme „Koha“, mreža biblioteka Kosova je konsolidovana povezivanjem 48 biblioteka u zajednički sistem katalogizacije i istraživanja, što jača javnu međuinstitucionalnu saradnju i čini knjige i znanje dostupnijim građanima širom zemlje.
Ovo je Kosovo koje gradimo: država koja poštuje istoriju, čuva nasleđe i ulaže u znanje kao garanciju budućnosti.
U ime Republike Kosovo, izražavam zahvalnost svima koji doprinose očuvanju našeg kolektivnog sećanja. Jer država koja čuva svoje sećanje sigurno gradi svoju budućnost.
Srećan Dan nezavisnosti!! Slava palima za slobodu
Živela Repubika Kosovo, nezavisna, demokratska i suverena!
Zahvaljujem Vam na pažnji i učešću!
