Priština, 7. oktobar 2025.
Poštovana gđo. Vjosa Osmani Sadriu, predsednica Republike Kosovo,
Poštovani profesore Arben Hajrullahu, rektor Univerziteta u Prištini,
Poštovana gđo. Arbërie Nagavci, ministarka Obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacije na dužnosti,
Poštovani rektori, dekani, prodekani i profesori naših univerziteta,
Dragi studenti,
Dragi Alumni Univerziteta u Prištini,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Okupili smo se ovde, među profesorima i studentima, u prvoj sedmici ove akademske godine. I nije slučajnost što je upravo “1 Tetori” (1. Oktobar), dan kada ste vi započeli svoju akademsku godinu, određen kao Dan studenata. Sa jedne strane zbog svoje istorijske težine, sa druge zbog imena studenta, nosioca ključne uloge i subjekta znanja.
Poštovani prisutni, dozvolite da vam se obratim ne samo kao premijer nego i kao student ovog univerziteta. Vidim sebe kao nekog ko je blizak i, istovremeno, povezan sa prošlošću, ali i sa budućnošću ovog univerziteta.
Od osnivanja univerziteta nije bilo događaja koji u svom poreklu ili u samom sadržaju nisu nosili ime studenta. Univerzitet je osnovan da bi se stvorili profesionalni kadrovi i nosioci hrabrosti. On je služio kao najviši način protesta protiv okupacije i vlasti, pokazujući da je znanje, kada postane savest, uvek čin slobode. Univerzitet deli našu istoriju na dva vremena. Priština pre i Priština posle svog univerziteta. I isto tako, sudbina Kosova je nerazdvojna od sudbine Univerziteta u Prištini. Stoga se obraćam rektoru i profesorima sa imperativom: Univerzitet “Hasan Prishtina” mora biti naša najveća međunarodna vrednost. To je naša obaveza – učiniti ovaj univerzitet najvišim u regionu. Jer nijedan drugi univerzitet u regionu nije imao takav razlog postojanja – politički i javni – kao Univerzitet “Hasan Prishtina”, sa javnim bićem naše Republike.
Nešto suštinsko u definisanju univerziteta, ali i drugi razlog zašto se od nas traži da ovaj univerzitet učinimo vrlo uspešnim, jeste sam student, kao presečnica između intelektualca i građanina. U istoriji Kosova student se pojavljuje kao subjekt. U jednom studentu su sve mogućnosti: ne samo discipline, oblasti, nego i sama budućnost čovečanstva.
Treće, to je horizont u kojem univerzitet radi svuda u svetu. Filozof Žan-Fransoa Liotar pre skoro pet decenija je upozoravao na smanjenje političke dimenzije univerziteta na visokoj školi, institutu i politehnici. Redukcija politike u tehnici, i demokratije u procedurama, dovela je do smanjenja studenta na hladnog pružaoca ekspertiza, nekog ko izvozi znanje bez neke autentične težine. Neka se setimo razlike između znanja i savesti: ako je profesionalno znanje skoncentrisano na izgradnju kapitala svakog tipa, intelektualac je onaj (kao što je definisao Žan Pol Sartr) koji otkriva neprestani konflikt između mišljenja modernog čoveka i uslova ljudskog kapitala. I nema drugog mesta svesnosti o ovoj ulozi nego u mestu, kao na ovom mestu, koji se zove: univerzitet.
Četvrto: misao je ona koja određuje znanje. Možemo sakupiti znanje, ali ono je beskrajno, i kao takvo prirodno nema datu orijentaciju. Nijedan od nas ne poseduje sva znanja, ali svaki od nas ima misao kao dužnost. Stručno znanje, ako se realizuje bez javne svesti, čini čoveka nekako indiferentnim. Tu pojavu možemo nazvati hladnim znanjem. Istorija Kosova, sa svojim studentima i profesorima, upravo je taj put koji je, zahvaljujući toplini, a ponekad i žestini misli, razotkrivala strašne i anti ljudske zakone onog vremena. Na tom putu student nije bio samo onaj sa profesionalnim znanjem, već i sa političkom mišlju. Zato je moj poziv da to održimo: i profesionalno znanje i politička misao. Ne jedan bez drugog.
Peto, univerzitet u današnjem tehnološkom kontekstu. Osim sve užeg specijalizovanja disciplina, zbog sveobuhvatnih zahteva tržišta i potrošnje, intenzivna upotreba veštačke inteligencije prodirе sve masovnije. Ali, moramo biti svesni nečega: upotreba profesionalnog znanja bez misli o javnosti već je veštačko znanje. To je veštačkije nego bilo koje virtuelno znanje koje se do sada oslanja na podatke koje je uskladištila prirodna inteligencija čoveka. Veštačka inteligencija, dok je koristimo, dok je nadam se koristimo na pravi način, ne sme nas podstaći na brzopletoj i nepromišljenoj upotrebi veštačkog znanja. Na neki način, veštačko znači znati bez razmišljanja. Dok bi, za čoveka, trebao biti drugi princip, verujem: svako znanje mora biti procesor misli, čak i najtehničkije znanje. Suočeni sa veštačkom inteligencijom koja je, ako ni za šta drugo, postala neophodna jer je neizbežna, potrebno je da naše znanje ne postane veštačko. Dakle, neka je koristimo, nadam se da ćemo je koristiti na pravi način, veštačku inteligenciju ali uvek imajući na umu da znanje ne postane veštačko.
Sve što govorim, govorim među studentima i profesorima ovde, na Univerzitetu “Hasan Prishtina”, sa iskrenom željom da prenesem suštinsko uverenje: da nema znanja koje nije opremljeno javnim karakterom. Znanje, u suštini, nije privatno, znanje je uvek služba društvu, zajedničkom ljudskom dobru. Svaki pokušaj da se svede na neki drugi interes je zapravo napuštanje same misli i misije znanja.
Zato, mi kao institucije države, od Vlade, ministarstava do Univerziteta, nosimo zajedničku odgovornost da znanje bude ispravno i pravedno raspodeljeno. Kao vlada, postavili smo ciljeve u tri pravca:
- Određivanje jasnih budžeta, ne samo da se osigura univerzitetska i pedagoška autonomija, nego iznad svega omogućavanje napretka naučnog istraživanja i naučnih publikacija. Počeli smo od samog početka ovog mandata sa malim projektima i pomoći za publikacije u naučnim časopisima. Jer kvalitet univerziteta je povezan sa suverenitetom države. Zato je i bio potreban Nacionalni program nauke;
- Državna pomoć u ispunjavanju ljudskih resursa koji će biti potrebni jednom univerzitetu u punom smislu. To bi trebalo da počne vraćanjem Agencije za akreditaciju u ENQA i EQAR, ali i stipendijama za master i doktorat na prestižnim univerzitetima. To nije pomoć samo za studente kao pojedince, nego kao studente našeg univerziteta. Progresivno ćemo podržavati mobilnost studenata i profesora. A ja dolazim ovde sa sednice Vlade, gde smo upravo odobrili Stipendiju za mobilnost studenata na osnovnim studijama. Ta stipendija će biti dodatna podrška studentima u potrebi, i iznos pomoći će zavisiti od udaljenosti između mesta stanovanja i mesta gde studenti studiraju. Danas imamo dobru osnovu i sa programom Horizon Europe, finansiranjem od 600.000 evra, programom Cepus za mobilnosti, ali i programom Erasmus;
- Oslobađanje studenata od plaćanja školarina, podrška studentima u deficitarnim oblastima, pomoć stipendijama za devojke koje se odluče da studiraju u STEM oblastima (Nauka, Tehnologija, Inženjerstvo i Matematika) i za građane iz manjinskih zajednica, čime se zajedno povećava verodostojnost javnog karaktera našeg univerziteta.
Poštovani profesori i studenti,
Vi možete dati gradu i državi figure budućnosti i poverenja. Neka ovo događanje gledamo kao događaj koji utelovljuje snagu studenta. Univerzitet u Prištini je jedan od najvećih događaja u istoriji Kosova. Zato ga treba održavati živim kao događaj i kao poruku, kao razvoj i kao intelektualno stvaranje, i kao infrastrukturu profesija i akademika. Vlada Kosova će odgovarati svim zahtevima koji dolaze od univerziteta.
Poštovani profesori, studenti i ostali prisutni,
Poštovani Rektore,
Prihvatanje ove nagrade, „Počasni alumni“, nije samo lična počast za mene, nego i velika odgovornost. Ovo je počast koja me duboko vezuje za ovaj univerzitet, za njegovu istoriju i za njegovu sadašnjost, za studente i profesore koji su ga formirali i koji ga i dalje oblikuju. Počelo je sa rektorom Dervish Rozhaja, nastavilo se sa rektorom Ejup Statovci, i traje sa rektorom Arben Hajrullahu. Univerzitet kao univerzum i univerzalnost je total bez totalitarizma.
Hvala Univerzitetu „Hasan Prishtina“ na poverenju i na prilici da budem deo njegove istorije. Nastavićemo da radimo da ovaj univerzitet ostane izvor inspiracije, suvereniteta i znanja za sve studente, za naše Kosovo i za našu zajedničku budućnost.
Hvala vam!
