Priština, 12. jun 2025.
Poštovani zamenici premijera Republike Kosovo, g. Besnik Bislimi, gđo. Donika Gervala-Schwarz, gđo. Emilija Redžepi,
Poštovani poslanici, ministri i zamenici ministara
Poštovani ambasadori i predstavnici diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani prijatelji i saradnici,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Zajedno smo na ovom državnom prijemu, na Dan mira, na 26. godišnjicu našeg oslobođenja sa korenima u krvi palih boraca.
Sa dubokim poštovanjem i poniznošću, poštujemo žrtvovanje palih boraca, martira, invalida i veterana i svih žena i muškaraca koji su doprineli oslobođenju Kosova. U duhu njihovog žrtvovanja, danas i svakog dana radimo sa posvećenošću za pravdu i jednakost, za napredak sa solidarnošću.
Podsećamo se na važne međunarodne akcije i odluke koje su omogućile dolazak međunarodnih mirovnih trupa, KFOR-a, i zatvaranje mračnog perioda u istoriji Kosova. Kako tadašnji specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, objašnjava u svojoj knjizi „Zadatak u Beogradu“, vojni sporazum je bio ključni trenutak, koji je potpisao general Majk Džekson, garantujući da jugoslovenske i srpske trupe više ne mogu ući na Kosovo bez dozvole komandanta KFOR-a.
Takva je bila delikatna diplomatska situacija 11. i 12. juna 1999. godine, kada su ruske trupe ušle na Kosovo i preuzele aerodrom u Prištini pre NATO trupa. Ova napeta situacija zahtevala je diplomatiju na visokom nivou, što je dovelo do sporazuma postignutog 18. juna 1999. u Helsinkiju, kojim je definisana saradnja ruskih i NATO snaga u okviru KFOR-a.
Ahtisarijev izveštaj o okupaciji aerodroma od strane ruskih trupa otkriva koliki je bio rizik da će Kosovo, novooslobođeno, biti pocepano na dva dela, na etničkoj osnovi. Prema Ahtisarijevim rečima, Rusija i jugoslovenski režim, i citiram iz njegove knjige, „su se dogovorili da će Rusija preuzeti kontrolu nad Prištinom i severnim delovima Kosova… Ako bi se događaji na Kosovu razvijali tako da, u roku od dve ili tri godine, Albanci proglase svoju zemlju nezavisnom, Srbija bi, uz pomoć ruskih trupa, mogla da zadrži veliki deo nje i kolonizuje je samo Srbima“. Sve ovo, opet prema Ahtisarijevim rečima, bilo je namenjeno da Srbija preuzme kontrolu nad, i ponovo citiram Ahtisarija: „rudnicima Trepča i topionicom Zvečan, kao i drugim prerađivačkim preduzećima u blizini donjeg Ibra“.
Srećom, srpski plan da nasilno okupiraju severni deo zemlje i podele Kosovo na dva dela propao je 1999. godine. Ali, nažalost, ovaj plan još nije potpuno zamro. On i danas opstaje, na najvišim nivoima beogradskog režima. To su jasno otkrile i dokazale naše bezbednosne institucije nakon terorističkog napada 24. septembra 2023. godine, u kojem je herojski pao naš policijski narednik Afrim Bunjaku.
Stoga nikada ne zaboravljamo da bezbednost naše zemlje i teritorije, naših ljudi i građana bez razlike, ne može jednostavno biti uzeta zdravo za gotovo. Ona zahteva stalnu posvećenost naših državnih institucija, u saradnji sa NATO-om i drugim međunarodnim saveznicima.
Na današnji dan čvrsto potvrđujemo našu posvećenost održivom miru i kontinuiranom napretku. Ovaj mir se zasniva na jednakom razvoju za svakog građanina, bez obzira na etničku ili nacionalnu pripadnost, veroispovest ili pol.
Naše Kosovo, naša Republika, je mesto hrabrosti, nade i evropske perspektive. Stoga ćemo nastaviti da radimo zajedno, naporno i dobro, kako bi naša sloboda bila potpuna i kako buduće generacije ne bi doživele ono što smo mi doživeli.
Zahvaljujemo svakoj od 19 zemalja članica NATO-a koje su intervenisale u to vreme da zaustave zločine srpskih snaga na svakom od njihovih jezika, kao što pokazuje zastava ove ceremonije!
NATO sada ima 32 države članice i želimo da postanemo 33. država, kako bismo doprineli demokratskom miru i bezbednosti Zapada. Nedavno smo pokazali naše sposobnosti i mogućnosti u vežbi „Defender Europe 25“.
Ponosni na ono što smo postigli kao narod i država, sa zahvalnošću se sećamo onih koji su dali sve za našu Republiku i posvećujemo se zajedno njenoj svetloj budućnosti.
Čestitam Dan mira!
Srećna 26. godišnjica oslobođenja Kosova!
Hvala Vam!
