31.12.2021

Kurti: Sporazum sa Srbijom – u okviru mandata moje vlade

 

Premijer Kosova, Albin Kurti je rekao u intervjuu za Glas Amerike da se nada sporazumu sa Srbijom u okviru mandata njegove vlade, koji se poklapa sa mandatom američkog predsednika, Joe Bidena i aktuelne Evropske komisije. U intervjuu za kraj godine sa našim dopisnikom iz Prištine, Besim Abazi, premijer Kurti je takođe govorio o energetskoj krizi koja je obuhvatila zemlju i regionalne odnose.

Glas Amerike: Gospodine premijeru, Kosovo se suočava sa energetskom krizom koja je uslovila smanjenje snabdevanja električnom energijom građana. Koji je izlaz iz toga?

Albin Kurti: Energetska kriza nije samo na Kosovu i regionu, već je prisutna i širom Evrope. Ali, to nas je učinilo siromašnom populacijom kakva jesmo. I u ovom slučaju pokušavamo ublažiti ovu situaciju, koja se neće moći brzo okončati, budući da je ovih dana bazno opterećenje negde oko 900 megavata, dok potrošnja dostiže i do 1.4 gigavata, dok ukupni proizvodni kapacitet, da blok B2 radi, ne bi bio veći od 900 megavata. U ovoj situaciji prinuđeni smo uvoziti električnu energiju i to po prilično skupim cenama, jer je međunarodno tržište dionica teško pogođeno sve većim cenama plina. Dakle, sa jedne strane subvencioniramo potrošnju, pomoći ćemo i najsiromašnijim porodicama, ali smo, sa druge strane, pozvali i građane da što više racionalizuju svoju potrošnju i zahvalni smo na pozitivnom odgovoru.

Glas Amerike: Opozicija je vaše akcije nazvala odloženim pred krizom upozorenja. Zemlje u regionu već mesecima proglašavaju energetsku vanrednu situaciju. Zašto vi niste uradili tako nešto?

Albin Kurti: Kosovo ima dve termoelektrane. Jednu, Kosovo A je stara 60 godina, druga Kosovo B je stara 40 godina. Ali, tehnologija u njima je čak i više od toga, jer starost koju sam naveo je samo starost zgrada, dok su tamošnji stabilimenti/objekti barem deceniju stariji od toga. To je situacija sa amortizovanom opremom, tehnologijom i mrežom i tokom ove dve posleratne decenije uglavnom smo imali sporadične i propale projekte, bez prave strategije. Po prvi put ove godine, sa strategijom kojoj prethode analize i studije, imaćemo sledeću godinu za energetske politike i energetski sektor uopšte i tada ćemo moći da imamo projekte o tome kako Kosovo u ovoj trećoj deceniji ovog veka da uspe u smislu energetske krize. Bili smo kritikovani da smo morali da kupujemo električnu energiju i ranije, ali tako nešto nije bilo moguće. Pošto ne možete kupiti električnu energiju i konzervirati je u frižideru. Veoma ste izloženi cenama na berzi i nema zemlje u našoj neposrednoj blizini koja je zemlja izvoznica, svi uvoze. Teš
ko smo pogođeni jer smo siromašnija zemlja od drugih, a mi smo, sa druge strane, teško pogođeni, jer domaćinstvo troši otprilike sedam puta više na struju nego industrija.

Glas Amerike: U vezi sa ovom krizom, bili ste žestoko kritikovani zbog odbijanja projekta Izazovi milenijuma za izgradnju strukture gasovoda. Debata o gasovodu bila je praćena diskusijama o odnosima Kosova sa Sjedinjenim Državama, koji su u vreme vaše prve vlade bili hladni. A sad?

Albin Kurti: Nismo isključili mogućnost snabdevanja gasom i korišćenja gasa i termoelektrane u budućnosti i na gas i to možemo kasnije. Međutim, sada, kada nemamo strategiju, ulaziti u projekte za koje nemamo ni infrastrukturu ni stručnost, čini nam se neprikladnom žurbi. Sve smo uradili u razgovoru sa američkim partnerima, odnosno sa MCC-om i njihovim ‘compact’ programom, za koji sredstva neće ići na štetu, već će se preorijentisati dok ne dobijemo strategiju i vidimo kako ćemo ići dalje. Dakle, ni u jednom trenutku nije bilo čak ni kolebanja, a kamoli štete po našu saradnju sa SAD-om.

Glas Amerike: I zbog činjenice da je gasovod regionalni projekat jer obuhvata Severnu Makedoniju i povezan je sa Grčkom, dakle kada Kosovo treba da proširi ovu regionalnu saradnju?

Albin Kurti: Bez sumnje, regionalnu saradnju imamo kao prioritet i već smo održali zajedničke sastanke dveju vlada sa Republikom Severnom Makedonijom i Republikom Albanijom. Imali smo recipročne posete Grčkoj, ali ne mislim da bi ovakvi projekti, koji nisu mogli započeti pre mnogo godina, na kraju ove decenije, mogli uticati na dobru saradnju koju imamo sa svim zemljama regiona, možda i sa izuzev našeg severnog suseda.

Glas Amerike: Pomenuli ste sastanke sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koji su deo inicijative Otvoreni Balkan, koje ste do sada odbijali. Da li postoji mogućnost da Kosovo promeni svoj stav prema ovoj inicijativi koja preuzima formu?

Albin Kurti: Prvo, Balkan nisu samo tri države, Balkan nije čak ni šest država koliko je prostor Zapadnog Balkana još uvek nije integrisan u EU. Balkan je najmanje 12 država…

Glas Amerike: Ali ostale su u EU, već su regulisani…?

Albin Kurti: Ali, ako nazivamo Balkan i Otvoreni Balkan, verujem da je test istine otvaranje Srbije prema Kosovo. Ne prihvataju ni naše putne isprave, lične karte, niti naše pečate, sertifikate i diplome, tako da sa Srbijom zatvorenom za Kosovo, ne znam kako možemo da imamo otvoreni Balkan. Dok, na još individualnijoj razini, rekao bih, verujem da se tako oseća velika većina građana naše Republike. Ni kao političko opredeljenje ni kao kulturni senzibilitet ne pripadam onima koji veruju u samodovoljnost Balkana. Uveren sam da Kosovo i Albanci uopšte imaju svoje mesto u NATO i EU.

Glas Amerike: Ali, zar neka samoizolacija Kosova od ove inicijative ne šteti Kosovu jer ono treba da sruši barijere i širi pristup većem tržištu i obezbedi slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala?

Albin Kurti: Republika Kosovo nikada nije imala više poseta visokih političkih i diplomatskih zvaničnika Zapada kao u 2021. godini. A takođe, nikada nisu bila veća dočekivanja za naše zvaničnike nego ove godine. Možda je 1999. godine nakon oslobođenja moglo biti više poseta iz inostranstva našoj zemlji. Sa druge strane, mi učestvujemo u Berlinskom procesu. Izrazili smo spremnost i interes za zajedničko regionalno tržište. Takođe ističemo da su investicije veoma važne u regionu. Ali, to se mora raditi uz uzajamno poštovanje i jednakost svih. Inicijative koje dolaze iz Beograda, imam snažan utisak da žele da naprave platformu bez EU. Želimo da EU bude u svakoj regionalnoj inicijativi i kao mehanizam, ali i kao vrednost.

Glas Amerike: EU je podržala inicijativu preko komesara za proširenje, dok inicijativu podržava američka diplomatija, a sam gospodin Gabriel Escobar je izjavio da podržava inicijativu koja ne zamenjuje EU. Zar nema dovoljno garancija da će Kosovo prebroditi, mislim na neku samoizolaciju?

Albin Kurti: Uveren sam da je podrška koja dolazi sa zapada za Otvoreni Balkan više motiv da se ne protivimo ideji, nego da podržimo projekat kao takav. Dakle, ne žele da se protive ideji, ali nije da tada aktivno učestvuju u takvom projektu. I ne zaboravimo da od ove tri države koje učestvuju u inicijativi Otvoreni Balkan samo jedna država ima saglasnost i predsednika i premijera; Srbija.

Glas Amerike: Čini se da je protivljenje inicijativi izazvalo raskol u odnosima Kosova sa Albanijom. Zašto inicijativa za zbližavanje balkanskih zemalja produbljuje podele između dve zemlje, koje su svoje odnose opisale kao bratske?

Albin Kurti: Smatram da je naše neslaganje sa inicijativom Otvoreni Balkan, koja zapravo potiče iz Novog Sada, šteta za naše odnose koju vredi pominjati. Odnosi Prištine i Tirane među najboljima su na posleratnom Kosovu…

Glas Amerike: Čak i među premijerima?

Albin Kurti: Bez sumnje. Ali imamo nesuglasice u Skupštini Republike Kosovo, čak i unutar političkih partija, ponekad imamo nesuglasice čak i unutar vladinih kabineta, a kamoli između dva premijera. Ali, samim tim što se ovo neslaganje toliko pominje, verujem da to govori da zapravo takvih neslaganja ima vrlo malo ili da ih uopšte nema.

Glas Amerike: Odnosi Kosova sa Srbijom pojavljuju se u svim dešavanjima na Balkanu. Proces pregovora trenutno je u ćorsokaku. Šta može deblokirati ovaj proces i kakva su vaša očekivanja?

Albin Kurti: Čak je i bivša glavna pregovaračica Kosova, gospođa (Edita) Tahiri, pre nekoliko godina napomenula da su pregovori Kosova i Srbije praktično prekinuti kada je na sto stavljen projekat razmene teritorija. Dakle, nije da smo prekinuli dijalog, naprotiv, imali smo dva sastanka u Briselu i imali smo dogovor o reciprocitetu registarskih tablica, koji se sprovodi i dok vodimo ovaj intervju. U međuvremenu, verujem da se dijalog polako ali sigurno kreće na prave šine, a oni su šine zakonski obavezujućeg sporazuma, u skladu sa evropskim vrednostima sa građanima kao krajnjim korisnicima i usredsređenim na međusobno priznanje Kosova i Srbije, to znači da je trenutno realnost uzajamnog nepriznavanja.

Glas Amerike: Imate li neka očekivanja čak i o vremenskim okvirima? U okviru svog mandata? Kasnije?

Albin Kurti: Smatram da bi dijalog, razgovori i sporazum između Kosova i Srbije trebalo da se okončaju u okviru mandata Vlade Republike Kosovo i poklapaju se sa mandatom predsednika SAD-a, Joe Bidena i aktuelne Evropske komisije koju predvodi gospođa Ursula fon der Leyen i njen zamenik visokog predstavnika za vanjske poslove i bezbednostnu politiku, Josep Borrell.

Glas Amerike: Poslednji put kada ste se sastali sa gospodinom Borrellom, vaše duboko neslaganje oko pitanja Zajednice opština sa srpskom većinom izašlo je na videlo. Kako ćete prevazići ovu stvar?

Albin Kurti: Uvek sam isticao u Briselu principe koje treba imati dijalog i razgovori, a to su u stvari evropske vrednosti, demokratizacija, vladavina prava, suočavanje sa prošlošću i istovremeno svojevrsna simetrija ili reciprocitet prava nacionalnih manjine, jer bez takve vrste simetrije nećemo moći imati trajni mir i dugoročnu stabilnost. Sada je Zajednica srpskih opština zahtev Beograda kao visoke državne instance.

Glas Amerike: Zahtev Beograda, ali sankcionisan međunarodnim sporazumom?.

Albin Kurti: To nije međunarodni sporazum jer nikada nije ratifikovan u Srbiji, jedna strana ga ne prihvata kao međunarodni ugovor i ne zaboravimo da nije prošao test Ustavnog suda na Kosovu. 2013. godine principi tog udruženja su zaista uspostavljeni, ali suština je došla 2015. godine i praktično je poništena na Ustavnom sudu. Moje uverenje je da Srbija namerava da unutar Kosova napravi zgradu koja bi bila čak međunarodno legitimnija od države Kosovo, jer zamislite Asocijacija opština sa srpskom većinom na Kosovu kako bi Srbija želela, ona bi bila priznata i od Kosova i od Srbije dok Srbija i dalje ne priznaje Republiku Kosovo, možda druge zemlje EU još dalje, a posebno od dve supersile koje su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih naroda. Dakle, postoji zla namera da se unutar Kosova stvori legalna i pravna struktura, koja ne samo da je u službi Beograda, već postaje i međunarodno sa još većim legitimitetom od same nezavisne države Kosovo.

Glas Amerike: Ustavni sud je utvrdio kršenja sporazuma, ali se u njegovom tekstu grubo kaže da Asocijacija treba da bude formirana prema sporazumu iz 2013. godine. Hoćete li to prihvatiti?

Albin Kurti: Verujem da to kaže Ustavni sud pošto smo imali ratifikaciju tih principa sporazuma od 26. juna 2013. godine za sporazum od 19. aprila te godine i interesantno je kako Srbija odmah, dan-dva nakon što je ratifikovan u Skupština Prvi sporazum o principima Republike otvara pregovore za članstvo u Evropskoj uniji. Trpimo štetu na unutrašnjem funkcionisanju dok Srbija napreduje spolja. Ustavni sud, sputan takvom ratifikacijom u Skupštini Republike, čini mi se da je malo osetio nemir i rekao da se načelno ne protivi ideji Asocijacije opština sa srpskom većinom, ali onda kaže da nijedno od svojih sedam poglavlja asocijacije nije u skladu sa Ustavom koji je prekršen u puna 23. člana, a ne u dva ili tri člana, nego u 23. člana.

Glas Amerike: Ali kako će premijer Kurti prevladati ‘nemir’ pritiska na njega da osnova Asocijaciju?

Albin Kurti: Uz strpljenje i naporan rad. Izabran sam za premijera Republike Kosovo posle 14. februara što je bila plebiscitarna pobeda, pobeda bez presedana na posleratnom Kosovu i naše obaveze su bile za zapošljavanje i pravdu, to su i naši prioriteti, to je pandemija kojom mi upravljamo jako dobro i ne isključujemo dijalog, spremni smo i otvoreni za diskusije i razgovore, ali to treba da budu samo razgovori o statusu odnosa Kosova i Srbije, a ne o statusu Kosova. Dakle, ne govorimo o statusu Kosova, koji nije samo nezavisne države, već i nezavisnosti koja je u prve četiri godine bila međunarodno nadgledana i na kraju su međunarodni faktori uklonili naš nadzor 2012. godine, rečeno nam je dosta sa nadzorom, sada će vaša nezavisnost biti potpuna. Ne možemo se vratiti ni prije 2012. godine a ni prije 2008. godine.

Glas Amerike: Ranije ste spomenuli mogućnost asimetrije između dve zemlje s obzirom na stanje manjina. Da li tako tražite status sličan Srbima na Kosovu za Albance u Preševskoj dolini?

Albin Kurti: To je pokrenuto na sastanku koji smo imali u Briselu 15. juna i na tom sastanku, pošto je predsednik Srbije pokušao da opravda interes Srbije kao države koja tuguje za gubicima iz prošlosti, kao brige za prava manjina na Kosovu, rekao sam da vidimo šta Srbija radi manjinama na svojoj teritoriji. Imaju Nacionalni savet Mađara, Albanaca i Bošnjaka, pošto verujete da ste najbolji, dajte nam ovaj model i na Kosovu. Tako da sam njegov zahtev predstavio kao njegov državni interes i usprotivio se tome. On (Aleksandar Vučić) je tada elaborirao državni zahtev kao manjinski interes i bila je prilika da iznesem kako Srbija rešava pitanje manjina na svojoj teritoriji, ali naravno oni su bili još više uznemireni nego što jesu, pošto su hteli da održe neku vrstu ofanzive, neku vrstu hegemonije gde ono što važi za njih ne važi za vas i ono što bi trebalo da važi za vas ne mora da važi za njih same. Ako želite da zahtev bude legitiman, morate zamisliti zahtev u obliku principa, ali oni imaju samo zahteve koji od
bijaju da im daju oblik principa, otuda je simetrija, ravnoteža koju sam tamo izneo nervozno odbijena od strane druge strane.

Glas Amerike: Šta je sa posrednikom, kako je reagovao?

Albin Kurti: Posrednik nije reagovao jer ga je više zanimalo da ima rezultat nego da potencira detalje te diskusije. Ja ih smatram posrednicima, ali, nažalost, oni sebe smatraju samo fasilitatorima i mislim da je to način na koji Brisel nažalost ne zauzima mesto koje zaslužuje i koje nam je svima potrebno. Moć Brisela nad regionom Zapadnog Balkana, nad Kosovom i Srbijom je mnogo veća, posebno nad Srbijom, a veliki deo te moći koji bi se mogao dobro iskoristiti, nažalost se ne dešava.

Glas Amerike: Za mnoge je američko prisustvo stoga postaje od suštinskog značaja. Na osnovu vaših komunikacija, da li je verovatno, postoji li prilika za jačanje ovog prisustva?

Albin Kurti: Sjedinjene Američke Države su dobro informisane i sve nas jako dobro poznaju, naravno da uvek pozdravljamo američku ulogu i doprinos, ali u ovom trenutku intenzitet i oblik njihovog angažmana oni najbolje znaju.

Glas Amerike: Evropske integracije su vezane za pregovarački proces, i ako mogu tako da kažem, šargarepa koja se nudi stranama da normalizuju međusobne odnose je upravo ta integracija, iako je Kosovo poslednje u regionu. Ali, sa takvom Evropskom unijom koja je danas umorna od proširenja, rezervisana od proširenja, šta bi zaista mogla biti šargarepa da gurne strane na sporazum?

Albin Kurti: Pre svega, naš prioritet je normalizacija Kosova, ne poričem značaj normalizacije odnosa sa Srbijom sa obostranim priznavanjem u centru, ali treba da pomognem građaninu u skladu sa njegovom voljom za normalizaciju Kosova i mi dokazujemo da je moguće da iako nismo rešili pitanje sa Srbijom, ipak možemo da funkcionišemo kao uspešna država i da jačamo. Na primer, direktne strane investicije na Kosovu tokom ovih prvih 9 meseci 2021. godine bile su 53 procenta veće nego u istom periodu prošle godine i 80 procenta veće nego u 2019. godini. Imamo vladu koja je administrirala 1,6 miliona doza vakcina, a da nikada nije razmatrala Rusku Federaciju i Kinu kao opcija, samo vakcine koje su odobrile EMA i FDA odnosno evropske i američke i istovremeno od 773 dnevna slučaja u okviru nedeljnog proseka koji smo imali pre 9 meseci kada smo ušli u kancelariju, pali smo samo u 9 slučajeva. Stanovništvo starije od 18 godina vakcinisano je najmanje jednom dozom preko dve trećine i sa dve doze preko 60 odsto. Građani se
mogu vakcinisati bez roka pa čak i bez državljanstva naše Republike i ohrabrujem i one koji to nisu uradili i one koji su to već učinili, da uzmu i treću dozu. Poreski prihodi su povećani na Kosovu, imali smo preko 588 miliona poreskih prihoda od Poreske administracije ove godine, dok od Carine Kosova ove godine imamo prihode od milijardu i 320 miliona evra. Poreski prihodi veći su za 26 procenta u odnosu na prethodnu godinu, 12 procenta više u odnosu na 2019. godinu i 28 procenta više u odnosu na 2018. godinu. Carine su preko jedne trećine veće nego prošle godine, 17,5 procenta više nego 2019. godine i 21 procenta više nego 2018. godine. Tada smo registrovali oko 10 hiljada novih radnih mesta, održali 50 sednica kao Vlada, sa 458 odluka i ukupno 112 nacrta zakona. Ekonomski rast će biti dvocifren, zanimljivo je da je drugo tromesečje ove godine imao ekonomski rast od 16,3 procenta, dok je treće tromesečje imao 14,5 procenta. Izvoz je povećan za 60 procenta u odnosu na prošlu godinu, a čak 90 procenta u odnos
u na 2019. godinu, dok su prihodi budžeta veći za 30 procenta, što pokazuje da su građani kada vide nekorumpiranu vlast spremniji da plaćaju poreze i doprinose, dok kada imaju nadu u budućnost oni takođe više vole da troše nego da štede. Ovo su brojke države koja napreduje sa niske osnove, ali idu napred i za razliku od neistinite priče Srbije da je Kosovo propala država, naša vlast pokazuje da i evropske demokratske vrednosti i društveni i ekonomski napredak na Kosovu ne samo da su moguće već se dešavaju.

Glas Amerike: Nakon ovih podataka koje navodite kao uspehe svoje vlade za razliku od februara 2021. godine kada ste pobedili sa preko 50 procenta, oktobar i lokalni izbori nisu ponovili takav uspeh. Kako se objašnjava gospodine premijeru?

Albin Kurti: Tačno je da smo na lokalnim izborima imali nezadovoljavajući rezultat za naš politički subjekt, ali Kosovo je pokazalo izuzetnu demokratsku zrelost. Ovo su bili prvi izbori organizovani sa mnom kao premijerom. I 14. februara 2021. godine i 17. oktobra i 14. novembra ove godine na lokalnim izborima Kosovo je pokazalo da opozicija može da pobedi, što je suštinski uslov za demokratsko stanje. Sada je naša podrška biračkom telu toliko porasla početkom ove godine da krajem ove godine, koja je veoma zaokupljena centralnom vlašću, nismo uspeli ni da stvorimo velike strukture i veliku organizaciju koja bi apsorbirala tu podršku, a to nam se, verujem, pokazalo kao nezadovoljavajući rezultat. Zatim, još jedan faktor za koji verujem bila je pandemija, gde je naš politički subjekt koji je poznat po velikim skupovima, u uvetima pandemije mogli smo održavati samo male skupove dok za velike skupove još nismo našli kao organizaciju i dalje kao zamenu. Dakle, koliko znamo, izvlačimo prave lekcije i sarađivaćemo s
a opštinama Kosova za razvoj i napredak svih, ne ostavljajući nikog iza.